DRUGA KNJIGA, u nastajanju

DUŠKA

Posle dve godine tucali smo se bez suvišnih reči, on je bio potreban meni a ja njemu. Čista fiziološka higijena i ne mnogo više od toga. On je stanovao u Sedmici a ja u Devetki. Igrao je fudbal sa mojim starijim bratom. Bili su zaluđeni za loptom. Razlika među njima je bila u tome što je moj brat bio zaista sportista a on je posle utakmice sa pajtašima pio do besvesti. Prvo je upisao Pravni fakultet a dve, tri godine kasnije je konkurisao i primili su ga na Likovnu Akademiju.

Sve cure iz kraja su bile zaljubljene u njega i starije a bogami i devojčice. Prva mu je bila Seka iz Jedinice. Posle nje, ćapila ga je Ljilja iz njegovog solitera. To je čak i potrajalo. Onda sam ga videla sa Milenom mojom školskom drugaricom. Rekla mi je da je bila zaljubljena u njega dugo, da su se krišom zabavljali zbog roditelja koji su bili prijatelji i gledalii su na njih kao na brata i sestru. „Sada se samo tucamo kad god ulovimo priliku, lepo nam je i izazovno ali je u biti i njemu i meni važan samo seks.“ Posle je došla Senka njegova komšinica, mala napaljena nimfomanka, proganjala ga je, nekoliko puta su ih zatekli u liftu spuštenih gaća. Imao je on ribe i u gradu ali sada govorim o devojkama iz kraja. Nakon Milene sa kojom je još dugo nastavio da se tuca, privukla ga je Marija iz Trinaestice. Bila je zaista zgodna riba, ogromne sise, lepo dupe, duge fantastične noge, glava mi se nije baš sviđala, iako je imala lepe usne, nos i prelepe plave oči, izgledala mi je nekako profano. Jurila je za njim ne samo po kraju i gradu, išla je i na more prateći ga kao kučence sve dok mu nije dosadila. Posle nje je zbario matoru Mojcu, tucali su se celo jedno leto. I on i matora su bili prosto izgubili glavu, svakog dana je odlazila kod njega u stan i tucali su se kao nezdravi! Mislila sam, „Jeb’o te a kada ću ja doći na red? Šalim se ali sam zaista želela da ga i ja „isprobam.“ U njegovom soliteru je bila jedna klinka, mislim da se zvala Dijana, nije imala više od šesnaest godina a imala je ogromne sise, majka je morala da joj šije bruseve, u radnjama nije bilo tog broja. E ta klinka se navrzla na njega, čak je i njena keva otvoreno podržavala. On joj je rekao da nije pedofil, da je još mlada, da pričeka malo, da se strpi. Doca njegov drug mu je, jednog dana dok su ispred solitera ispijali albanski konjak i zalivali ga pivom, kroz zube tiho promrmljao: „Dok ti čekaš da ona poraste, drugi će je razvaljivati.“ Pala sam na dupe kad sam saznala a u kraju se ništa nije moglo sakriti, da je tucao i Alenku, Mojcinu ćerku. Doduše tada je već bila punoletna. Onda je na red stigla i neka Nataša iz Dugačke zgrade. Znali su se površno ali je njemu došlo pa je otišao i zazvonio na njena vrata. Malo je reći da je bila iznenađena, na pamet joj nije padalo da bi je on mogao poželeti. Spolja gledano bila je neugledna, siva nekako ali on je našao nešto u njoj. Za nekoliko nedelja je „procvetala“, neverovatno se promenila, prolepšala se, počela je da vodi računa o svom izgledu. Posle Nataše je bacio oko na Senkinu majku ali se matora nije dala iako je bila proverena tucačica, ni danas mi nije jasno zbog čega.

Nas dvoje smo se sretali i pozdravljali, ponekad bismo razmenili po nekoliko rečenica ali ni mrvu više. Vreme je prolazilo ili smo prolazili mi kako on voli da kaže, ja sam završila ekonomiju i zaposlila se u banci a on je posle završene Akademije postao slobodan umetnik. Već smo bili „nagurali“ po dvadeset sedam godina. I onda se desilo! Sreli smo se u samoposluzi koja se nalazila u njegovom soliteru i on me pozvao na kafu. „Samo da odnesem ovo kevi, pokazala sam na kesu i dolazim“, rekla sam. Nisam htela da žurim, kud sam čekala tolike godine, deset minuta ni tu ni tamo. Skuvao je kafu i doneo Lozu i dve čaše. Ja sam se bila ispružila po njegovom krevetu. Seo je do mene, sagao se i poljubio me. Rešila sam da mu se prepustim, baš da vidim kako to radi. Skidao me polako ljubeći mi svaki otkriveni deo tela. Kad sam bila potpuno gola, ustao je i dugo me i detaljno posmatrao. Nije mi bilo neprijatno, naprotiv. Bez lažne skromnosti mogu da kažem da sam bila zgodna ako izuzmemo zube gornje vilice koji su mi bili istureni više nego što je trebalo. Vitka, dugih nogu, sise su mi bile male ali kruškaste sa velikim izbočenim čvrstim bradavicama, ribica mi je bila obrasla u gustu kovrdžavu šumu, u to doba se nismo bavile friziranjem i modeliranjem tog dela tela. Klekao je pored kreveta, nežno mi raširio butine i zagnjurio glavu u moje međunožje. Duboko je udahnuo miris i nosom mi protrljao klitoris. Zamantalo mi se u glavi! Obuhvatila sam mu glavu i navukla mu se na lice. Nije prekidao iako skoro nije mogao da diše. Svršila sam mu u usta i lice. Umeo ja da me zapali, da svršim i po nekoliko puta. U početku smo se tucali svaki bogovetni dan, ili kod njega ili kod mene ali i u parku, na klupi, uz jednu veliku razgranatu Lipu a najviše je voleo da se tucamo na sred livade između CK i Muzeja savremene umetnosti i to u po bela dana! Govorio je: „Uvek vidiš kad neko nailazi, niko nas ne može iznenaditi.“ Kada sam počela da se tucam s njim bila sam u vezi sa legendom jugoslovenskog fudbala, da ne pominjem ime iako nije više među živima. Bio je puno stariji od mene, brat me upoznao s njim, bio je svetski čovek, šarmantan, zabavan i pun para. Vodio me sa sobom po svetu i bilo mi je fino sa njim. Tucanje je bilo u drugom planu. Tucali smo se retko, bio je nežan i suptilan ali nije uspevao da me zagreje do svršavanja. Glumila sam orgazme jer je zaista bio divan čovek. On je bio druga priča, vlažila sam na samu pomisao na njega. Počela sam i ja njemu da uzvraćam nežnosti i izmišljam koješta ne bih li ga zadovoljila. Slagali smo se u seksu kao da smo stvoreni jedno za drugo. Ipak zanos je trajao nekoliko meseci i polako se pretvarao u, neophodnu doduše, potrebu za sjedinjavanjem ali već bez unošenja nekih jačih osećanja u odnos. Postali smo rutineri ali nismo želeli da prekinemo, kao što sam rekla na početku, on je meni bio potreban a i ja njemu. Onda je nestao, skoro dve nedelje nisam znala gde je, nije znala ni njegova majka, ni brat. Oni su se već bili navikli na to da tek tako ode i javi se recimo sa Oliba ili se uopšte ne javi. Ulovila sam ga kad je jedne večeri prilazio soliteru. „Pa gde si ti čoveče“, uzviknula sam kao šaleći se, mislila sam da si otišao za Ameriku, zašto se ne javljaš?“ Znam da nije hteo niti je bio grub, ipak me je potreslo kada mi je rekao: „Duška, zaljubio sam se, ne mogu da dišem bez nje!“ Ušli smo u njegovu sobu, seli na krevet, zagrlila sam ga i osetila kako se stresao. „Ne mogu“, rekao je i odmakao se od mene. U tom trenutku sam shvatila da je gotovo! Naravno da mi je bilo žao, znala sam da će mi nedostajati ali sam takođe znala da ništa ne mogu promeniti, da se moram pomiriti i prihvatiti stvari takve kakve jesu. Sretala sam ga povremeno kada je dolazio u moju banku zbog žiro računa, popili bismo piće i ispričali se kao najbolji prijatelji. I danas je s njom, voli je i mazi iako su u braku više od trideset godina. Ja sam oastala sama, nisam se udavala....ali to je druga priča.