DRUGA KNJIGA, u nastajanju

JOVANA

Poželela sam ga čim sam ga prvi put videla. Na studije sam u Beograd došla iz Vršca i našla sobu u njegovom soliteru. Ćerke moje gazdarice su mi rekle da ga nikada nisu videle sa devojkom ali i to da su sve ribe iz kraja lude za njim. Po ceo dan je sa društvom, piju od zore do mraka. To sam posle i sama videla. Iz parka su doneli klupu, postavili je ispred solitera, džonjali su na njoj a uvek je ispred njih bila kutija Albanskog konjaka i gajba piva. Ogroman, lep, plavook, nisam mogla oči da odvojim od njega. Izmišljala sam hiljadu razloga da siđem dole, te da kupim hleb, te gazdarici kiselu vodu, nije mogao a da me ne primeti. Malecka, dođi da se upoznamo, pozvao me jednog dana. Počeli smo da se pozdravljamo ali ja sam htela više. Znala sam da je slikar, ustvari završavao je Akademiju i često sam se pitala kad slika, ide li uopšte na na Fakultet. Jednom sam zastala pored njih i pitala da li i kada mogu da vidim njegove radove. Naravno, odgovorio je, možeš odmah, ustao je i poveo me u stan. Nikoga nije bilo, uveo me u svoju sobu u kojoj je pored kreveta i police sa knjigama bio još samo štafelaj i na njemu veliko platno. Uz zid je bilo prislonjeno desetak platana iste veličine. Nisam znala šta je to što slika, zbunjeno sam ga pogledala. Nasmejao se, to je moja šaka, prsti, ja to zovem Predeli Šake, mislim ciklus na kojem trenutno radim. Pokazao mi je i objasnio šta je šta, ja to predimenzioniram, želim tz Gro plan, Krupni plan. Izneo je crteže olovkom i ugljem na kojima sam mogla jasnije da vidim stisnutu šaku, dlan, prste, iz raznih uglova. Bilo je zanimljivo i za trenutak sam zaboravila svoju želju za njim. Hoćeš li da popiješ nešto, Lozu, Konjak, pivo, možda kafu, trgao me. Odlučila sam se za Konjak. Sela sam na krevet, on je doneo dve čaše i flašu, nasuo nam i seo do mene. Ja sam pijuckala a on je sebi već sipao drugu čašu. Pitao me odakle sam, šta studiram, odgovarala sam mu i mislila koliko sam sitna pored tog lepog medveda. Posle nekog vremena, rekao mi je da mora da ide, ima posla, ispratio me i poljubio.

Prošlo je desetak dana, njega nije bilo, počela sam da šizim. Verica, ćerka moje gazdarice mi je rekla da pitam Vladu njihovog prvog komšiju njegovog druga, gde je i šta je s njim. Vlada se nasmejao i ispričao mi da on tako zna da nestane na nekoliko dana a nekada i duže i niko pa ni njegovi ne znaju gde je i šta radi. Ali potražiću ga zbog tebe. Bio je kod kuće zatvorio se i slikao, popizdeo je kada mu je Vlada rekao da ga tražim. Reci joj, preneo mi je Vlada, da ne želim da budem proganjan, da me ostavi na miru. Bilo mi je strašno! Bio je prvi koji me odbio i to tako grubo! Tucala sam se ja, imala sam i stalnog dečka ali ovo njegovo odbijanje me još više zaludelo. Opet sam počela da se muvam ispred i oko solitera sve dok ga jednog dana nisam srela. Izvini, nisam...počela sam ali me on prekinuo: Zaboravi, bio sam nadrkan, nije lepo od mene ali bilo pa prošlo i poljubio me u obraz. Čekaj rekla sam, podigla se na prste, obuhvatila mu glavu i pritisla usne uz njegove. Osećala sam se kao da mi se to dešava prvi put! Stidljivo sam jezikom pokušala da mu rastvorim zube, pristao je, obuhvatio me ispod guze i podigao. Nije dugo trajalo ali je bilo slatko, zavrtelo mi se u glavi! Nkada se nismo potucali, neverovatno ali istina živa! Često sam bila sama s njim u njegovoj ili mojoj sobi, on je uvek bio pijan, dešavalo se da zahrče dok ga mazim. Nisam više znala šta da radim. Svojim prijateljicama koje su znale sve o njemu i mojim željama, rekla sam da je verovatno impotentan. Ipak nisam odustajala od njega, nadala sam se. Onda sam se odselila iz kraja, nas tri drugarice smo iznajmile stan na Dorćolu, kod Bajlonijeve pijace. Zvala sam ga i dolazio je, uvek sa nekim drugarom, najčešće sa Miletom. Donosili su Viski ili Lozu, Jadranka je pila s njima a Mira i ja smo blejale. Posle godinu dana pronašle smo odličan trosoban stan na Novom Beogradu i pozvale još jednu koleginicu da živi i deli troškove sa nama.

On je bio odslužio vojsku i završio Akademiju, postao je kako se to tada zvalo Slobodan Umetnik.

Moj rođendan je šest dana posle njegovog i rešila sam da ga pozovem. Čula sam da je otputovao na Kavkaz ali sam ipak okrenula telefon. Javio se! Vratio sam se pre neki dan, baš na svoj rođendan. Proslavili smo ga kod Vukovića, Joša mi je napravila i tortu, pili smo sve do zore.

Rekla sam mu da smo se preselile i adresu a on mi je odgovorio da će doći ako nađe prevoz. Već sam bila izgubila nadu, svi su bili tu a njega nema. Onda zvono na vratima! On i neizbežni Mile. Ipak, obradovala sam se. Jadranku i Miru je znao od ranije, upoznala sam ga sa ostalima i na kraju sa našom novom koleginicom. Nisam mogla da verujem! Kako su se pogledali tako je sve oko njih nestalo, oka nisu skidali jedno s drugog! Samo što nisam dobila nervni slom. To se sigurno i videlo na meni, Mira mi je prišla i šapnula: Mala pazi šta radiš, nemoj da praviš gluposti, uostalom kaži mu da je tu i njen dečko. On je plesao s Jadrankom neprestano gledajući u nju. Noseći piće i prolazeći pored njih, rekla sam mu: Dođi da te upoznam s njenim dečkom, zabavljaju se već dugo. Pustio je Jadranku i pošao sa mnom. Ljubazno se pozdravio sa Nenadom, seo pored njega i raspričao se. Ona je sedela sama, odvojena od ostalih i ne trepćući zurila u njega. Tu više nije bilo pomoći. Sutra joj je Mira koja ga je dugo poznavala rekla da je bolje da se drži svog Nenada, on je pijandura, nepouzdan i.... impotentan, pitaj Jovanu. Kao da je govorila zidu. Prekosutra se pojavio noseći prepunu kesu, pozdravio nas je i poljubio, nije bio pijan, mi smo još bile u pižamama i spavaćicama, istovaro na kuhinjski sto Gavrilovićevu salamu, puter, sveže kifle, mleko, jogurt...napravio je brdo lepih i ukusnih sendviča. Skuvao je kafu i rekao izvolite devojčice. Ona je odmah uzela kiflu, odgrizla komad i rekla: ovo je fantastično. Jadranka i Mira su joj se pridružile, meni je do hrane bilo kao do lanjskog snega, on je pio kafu i pušio, na licu mu se ogledalo zadovoljstvo. Posle klope a i dalje su neprekidno buljili jedno u drugo, ona je ustala i, bila sam zapanjena, sela mu u krilo obgrlivši ga nogama, ruke mu je obvila oko vrata i naslonila glavu na njegove grudi. Pukla sam: Još ćete i da se tucate pred nama!

On se nasmejao a ona je ne pomerajući se glasno rekla: Nećemo, to ćemo da radimo kada vi odete. Jadranka se zakikotala, Mira me gledala širom otvorenih očiju dajući mi nekakve znakove. On je nastavio da dolazi svaki dan, često je ostajao da prespava kod nje. Ona je bila raskinula sa Nenadom i pre nego je njega videla, mi smo Nenada pozvale na rođendan nadajući se da će se pomiriti. Svi su voleli Nešu, njeni prijatelji, roditelji ali je njoj bilo dosta te veze. Prijatelji su pokušali još jednom da ih pomire, pozvali si u nju i Nenada na doček Nove 1976 godine. Odbila je njegov poziv da sa njim i njegovim društvom dočeka Novu Godinu na „Ušću“. On je sa kompanjonima zakupio „Ušće“, Pera, upravnik restorana je bio njegov davnašnji prijatelj. Likovala sam! Međutim, ona je otišla u R. da bi za uvek rasrstila sa Nenadom. Ah da, pre toga se nešto desilo među njima, on je nastavio sa ustaljenim načinom života, pio je i smucao se ko zna gde, nije ga bilo po desetak dana. Zvala ga je telefonom, njegova majka je odgovarala da ne zna gde je i ona je pukla, spakovala se i otišla kod svojih u Švajcarsku. Mislila sam da je među njima gotovo. On se pojavio jedne večeri sa ogromnim buketom, Bože koliko sam bila srećna što sam mogla da mu kažem da nije tu, da je kod svojih i da će Novu Godinu dočekati sa Nenadom u R.

Vratila se nekoliko dana pre Nove Godine, bila je picnuta i doterana, sve je na njoj bilo tip-top. I odmah ga je pozvala! Rekao joj je da će je čekati na „Ušću“. Tada ga je odbila i rekla da mora da ode u R. Iako sam bila svesna da od njega ne mogu da očekujem ništa osim prijateljske pažnje kao bilo ko koga je poznavao, skoro pakosno sam osećala radost što neće biti zajedno za doček.

U R. je definitivno raskinula sa Nešom i kada se vratila, počeli su da se viđaju svakodnevno. On je zabatalio drugare, nisam mogla da verujem, išli su u bioskope, pozorišta, šetali Kalemegdanom, išli u Zoološki vrt, zamisli i nisu se razdvajali. On je prestao da pije, davao joj je celog sebe. Onda je zatrudnela, Mira nije mogla da izdrži a da mi ne kaže: Impotentan, a? Venčali su se na proleće. Krajem godine rodila je sina. Onda je on dobio atelje i sve im je krenulo kao u priči.

I danas su zajedno posle više od trideset godina, vole se i brinu jedno o drugom.

Ja sam ga odavno prebolela ali i dalje ne volim da ih vidim zajedno. Kada dođem u Beograd, javim joj se i sretnemo se, popijemo kafu, ispričamo se.