ZAŠTO?

Zašto već dugo nisam objavio ni jedan tekst na svom Blogu? Zato što mi se može! Šalim se, sticajem raznoraznih okolnosti van mojih mogućnosti uticaja na njih, odlaskom u Gračanicu, slikanjem/pripremanjem novih slika za samostalnu izložbu, pisanjem davno (2005 godine) započete Bajke kojoj još ne nazirem kraj, i meni samom nerazumljivoj opuštenosti i odlaganjem „za sutra“....eto to je glavni i subjektivan razlog mog „ne gostovanja“ na sopstvenom Blogu.

Iako ga ne „volim“, kako duže živim, sve sam skloniji Svetom Avgustinu. Naravno, modifikujući njegov glavni i bazični postulat da se čovek rađa sa (već usađenim) grehom. Modifikacija se sastoji u preimenovanju greha u zlobu, pakost, nedostatak ljubavi prema samom sebi a onda i prema bližnjima. Okruženi smo, opkoljeni zlobom i pakošću, u biti iracionalnom ali neprekidno na delu. Nije prvi put da pišem o ovoj temi i ne želim da se ponavljam ali ono malo mislećih i kreativnih ljudi se povlači, postaju po sopstvenoj želji i volji unutrašnji azilanti (odavno na B-92 postoji takav džingl), zatvaraju se, sklanjaju se u sebe, što zlobi i pakosti otvara širok drum za delovanje. Ne nudim a i ne vidim rešenje bar za sledećih hiljadu godina. Mentalitet se ne menja kao odeća, kao cipele, patike, potrebna je pre svega želja svih i vlasti i naroda da se krene tim putem. Da li vidite igde takvu želju? Naravno da ne. Hristov moralni nauk se kod nas koristi samo u predizborne svrhe a i tada traljavo i trapavo i neuverljivo, čak je i SPC spala na tanke grane. Uzmimo na primer: „Ne kradi“. Kako verovati rečima ili čoveku koji se zalaže za borbu protiv korupcije a nakrao se za svog mandata toliko da je obezbedio i svoje čukun, čukun, čukun unuke!? Svako od nas može naređati hiljade takvih primera ali nam od toga neće biti bolje, naprotiv! Već sam napisao KLOAKU ali obrni okreni, nikako ne možeš pobeći od truleži (u svim segmentima) koja te okružuje. Pa zašto onda ovo pišem? Iz prostog razloga što ja slikajući, čitajući, vozeći bicikl pored Save, ovih dana se spremam da pođem i na pecanje, družeći se sa malim brojem uglavnom prijateljica i razgovarajući s njima o svemu samo ne o KLOAKI koja nas okružuje, ne čitajući novine, ne gledajući TV, ipak ne mogu ostati potpuno po strani. Ne svojom voljom, ne, nego agresivnošću politike (tvrdim: bez obzira ko je na vlasti) koja se bez prestanka meša u moj život, hteo ja to ili ne. Sve je politika ili bar posledica/e politike! Kada plaćate račune koji su svako malo uvećani a stojite u zmijiolikim redovima u malenim poštanskim ispostavama, kada kupujete mleko, jogurt....osnovne živežne namirnice i one su sve skuplje i skuplje....sami nađite još primera, ima ih na hiljade, eto to je politika, posledic/e politike u ovoj usranoj zemlji. Nemam nameru da se zamonašim, pobegnem u neki Svetogorski skit e da bih ostao van domašaja politike. Nema te mišje rupe u koju se možete sakriti a da vas politika ne sustigne i ne pronađe. Nije vredno trošiti reči o tome ko su u nas političari ali novcem koji prihoduju poslanici bar od jednomesečnih zasedanja Narodne(?!) Skupštine, podigao bi standard najsiromašnijih građana na pristojan nivo.

Bla, bla, truć! Nemam više snage da dalje pišem o uništavačima i unižavačima naših pojedinačnih i zbirno, života. Dodaću samo: “Crkli dabogda!“