BAJKA

Davno, davno, iza sedam mora i šezdeset devet gora, na ivici velike i strašne šume, u velelepnoj kući okruženoj raznobojnim cvećem i rastinjem, živela je s maćehom i dve polusestre, jadna i sirota PEPELJUGA. Posle smrti voljenog oca, PEPELJUGA je od maćehe i svoje dve polusestre, doživljavala sve najgore! Od prezira i pakosti, zlobe i svakodnevnih gnusoba, pomišljala je i na samoubistvo! Radila je najprljavije poslove, gulila kolena ribajući podove, prala, kuvala, zadovoljavajući i najbizarnije želje svoje maćehe i polusestara, hranila živinu, čistila za kravama...i šta sve već ne. Posle napornog dana povlačila se u svoju sobicu u potkrovlju, kupala se skidajući prljavštinu sa sebe, prala svoju bednu odeću, češljala svoju divnu plavu kosu... Dani su prolazili jedan sličan drugom, PEPELJUGA nije gajila nadu u svoju budućnost. Jednog jutra pojavila se maćeha noseći kotaricu u kojoj je bilo hleba, mleka i nešto voća, u drgoj ruci je držala crvenu kapicu. "Slušaj me dobro, rekla je, smesta ćeš krenuti u mračnu i opasnu šumu, zavezala joj je crvenu kapicu, i odneti ovu kotaricu staroj i bespomoćnoj baki koja živi sama i zaboravljena u sred malo pre pomenute mračne i opasne šume." PEPELJUGA se povinovala naredbi kao što je to činila hiljadama puta. U odnosu na život koji je vodila, odlazak u u mračnu i opasnu šumu, izgledao joj je kao divan događaj, čak kao izuzetan provod! Skakućući veselo, pevajući na sav glas, nije ni primetila da je šuma postala mračnija, da se utišao cvrkut ptica, da je sve oko nje postalo sablasno! "Gde si se ti to uputila malena", začula je jeziv urličući glas! PEPELJUGA se trgla, pred njom je stajao veliki VUK, očnjaci su mu blistali u tami mračne šume. "Pošla sam do bake koja živi potpuno zaboravljena, bez hrane i pića u sred ove mračne i opasne šume." "Aha, nacerio se veliki VUK, daj mi tu kotaricu ja ću joj je odneti, uostalom ja sam po vokaciji Gerontolog." "Baš ste ljubazni, obradova se PEPELJUGA ali ja ne smem odmah da se vratim, grdiće me i maltretirati moja maćeha i polusestre." "Ništa se ti ne brini, prošetaj se po šumi, videćeš da nije tako strašna i opasna kako izgleda i kako se priča, reče veliki VUK. Uostalom, upoznaću te s PATULJCIMA, skuvaj im nešto, pospremi po kući i proglasiće te za SNEŽANU....hoću reći za boginju", reče veliki VUK i uhvati je za ruku. Ne prođe mnogo i nađoše se pred malom slatkom kućicom ispred koje je u bokorima raslo cveće. "Evo ovo je kuća SEDAM PATULJAKA, bave se rudarstvom, naravno bez sofisticirane opreme, naime služe se krampom i lopatom", reče veliki VUK i sležući ramenima dodade, "ali Bože moj, svako radi onako kako može i hoće." "Jao, uskliknu PEPELJUGA, kako je sve slatko i tako malo..." "Pa naravno, odvrati nestrplivo veliki VUK, u pitanju su PATULJCI, nego da ne bih okasnio kod bakice, požuriću a ti se osećaj kao kod svoje kuće...hm...možda ne baš tako...ćao, dodade veliki VUK" i zamače u čestar. PEPELJUGA je razgledala, mirisala cveće a onda se pognula i ušla u kućicu. Sve je bilo ljupko i maleno, rukom rađeno, stočići, stolice, ormari i komode ....ali se lako dalo primetiti da tu niko odavno nije ništa spremao i čistio. Vredna i radina PEPELJUGA je zasukala rukave i za nekoliko sati kućica i sve u njoj , blistali su od čistoće. Poželela je da se odmori ali su krevetići bili isuviše mali pa je izašla ispred kućice, osvrnula se oko sbe i nedaleko primetila proplanak obasjan suncem, sa mekom travicom i poljskim cvećčem duginih boja. Odskakutala je do ispod jedne granate Lipe čija je ogromna krošnja pravila divnu ljubičastu hladovinu. Ispružila se po travici i ne prođe mnogo, PEPELJUGA pade u dubok i okrepljujući san. Posle izvesnog vremena, isprva tiho a zatim sve glasnije, začu se pesma: "Haj ho, haj ho... Iz šume na proplanak izađoše ruku pod ruku VELIKI ZEC uredno i kicoški odeven sa velikim džepnim satom u ruci i dečak napravljen od drveta koji na glavi nosaše šeširić sa peruškom. Videvši PEPELJUGU iznenađeno zastadoše. Drveni dečak se lupi po čelu i uzviknu "Jao pa to je CRVENKAPA...što je leeeeeepaaaa!" "PINOKIO ti si zaista beslovesan, nervozno odvrati VELIKI ZEC, pa pogledavši na sat nastavi, da ne žurim i ne kasnim već onoliko...budalo mala to je USPAVANA LEPOTICA!" U to se začu krckanje grančica i na proplanak stupi LOVAC držeći u ruci fotografiju. Ne obazirući se na VELIKOG ZECA i PINOKIJA, nagnu se nad PEPELJUGU, osmotri je, pogleda fotografiju i resko odreza "to je SNEŽANA!" Spusti na zemlju pušku i torbicu, isuka veliki lovački nož i okrenu se ka VELIKOM ZECU i PINOKIJU uz reči "odstupite!" "Čekajte malo, uzviknu VELIKI ZEC, šta vi to nameravate? Šuma je puna vukova i ostalog zverinja....a vi....nećete valjda? PINOKIO kršeći ruke uzvuknu "Ne mogu da verujem?!" LOVAC ih pogleda istovremeno mrko i kao snebivajući se "Imam naređenje" "Kakve su to gluposti, naređenje...kakvo naređenje...od koga, uzruja se VELIKI ZEC? PINOKIO koji je klekao pored PEPELJUGE reče "Vidite da ima samo jednu cipelicu na nozi i to staklenu." "Eto vidite, reče VELIKI ZEC, to u potpunosti menja stvar, pa pogledavši na sat zajauka "Jao meni koliko kasnim!" LOVAC se počeša po glavi "Možda ste u pravu:" Sede na zemlju, iz torbice izvadi pogaču i sir i flašu domaće rakije. "Pridružite mi se, reče." VELIKI ZEC i PINOKIO sedoše pored njega, poslužiše se i popiše rakiju. "Nego a propos naređenja", zausti VELIKI ZEC..."Da, da, zabrza PINOKIO prskajući ih pljuvačkom, naređenje...ko vam je izdao takvo nehumano naređenje?" LOVAC zabaci šešir, počeša se po glavi "Eh dragi moj, ja sam Kraljičin lični LOVAC...e, pa ona, Kraljica mi je naredila da SNEŽANI izvadim srce i donesem joj ga da se uveri da sam ispunio zadatak." "Ali pobogu uskliknuše u glas VELIKI ZEC i PINOKIO, koji je to razlog toliko važan da biste uradili tako morbidnu stvar, pogledajte je kako je mlada i nežna, ta ona ni mrava ne bi zgazila!" "Ne pitajte me, huknu LOVAC, problem je s nekakvim ogledalom"..... "Dobar dan dobri ljudi", trže ih hor glasova. Zauzeti razgovorom nisu primetili da ih je okružilo SEDAM PATULJAKA sa dva deteta, devojčicom i dečakom. PEPELJUGA je i dalje mirno spavala. Kada je spaziše, PATULJCI utišaše svoje glasove i pozvaše društvo u kuću da ih kao putnike namernike, kako to red nalaže, ugoste i počaste. LOVAC, VELIKI ZEC i PINOKIO oberučke prihvatiše poziv. PINOKIO je kao mlad, takođe dete, dečak, sa zanimanjem posmatrao decu i u jednom trenutku ne izdrža nego upita najbližeg PATULJKA "Jesu li to vaša deca?" "Ama ne, sreli smo ih u šumi, izgubili su se pa smo ih poveli s nama da ih nahranimo o napojimo", odgovori PATULJAK i dodade "U pitanju je zamršena priča o nekakvim kamenčićima a pre toga su bile mrvice hleba koje su ptice pojele, nerazrešeni odnosi s maćehom, otac slabić....i šata već sve ne." "I VEŠTICA u glas povikaše deca. Mi se zovemo IVICA I MARICA..." "Sve će se to lepo razjasniti za večerom, hajdemo u kuću, prvo ćemo oprati ruke", reče PATULJAK. "Svega ovog ne bi bilo, počeša se po glavi PINOKIO, da je PERA otišao do prve policijske stanice...." "Manite se policije i tog....kako rekoste da se zove", domahnu rukom PATULJAK i krenu ka kućici. PEPELJUGA, CRVENKAPA, SNEŽANA, USPAVANA LEPOTICA i dalje je mirno i spokojno spavala. Iznenada je probudi stravičan osećaj hladnoće! Uspravi se i gle! Svud oko nje se prostiralo prostranstvo plavičastog leda koji je čvrst i hladan isijavao hiljade malih iskrica. "Gde sam to ja....šta se to desilo...gde je iščezao divan osunčan proplanak", pitala se. "Nemoj se praviti ludom GERDA", začu iza sebe rezak, zvonak i leden glas. "Ko ste vi...šta hoćete od mene", uzviknula je drhtavim glasom. "KAJA, meni je potreban samo KAJ, ti me ne interesuješ." "Ja sam SNEŽNA KRALJICA i hoću KAJA samo za sebe, uopšte me ne zanimaju vaši privatni odnosi koji uostalom koliko znam i nisu do kraja definisani." "KAJ...koji KAJ, ja ne znam nikakvog KAJA i na kraju ne zovem se GERDA!" "Jabuke, sočne crvene jabuke", začu se starčki glas. PEPELJUGA, CRVENKAPA, SNEŽANA, USPAVANA LEPOTICA i SNEŽNA KRALJICA se osvrtoše. Sa kotaricom punom divnih crvenih jabuka, prilazila im je starica sva u crnom, ružna kao uvreda, sa velikom dlakavom izraslinom na nosu. "Za lepoticu evo najlepša jabuka rumena kao njeni obrazi" reče starica i pruži jabuku PEPELJUGI, CRVENKAPI, SNEŽANI, UPAVANOJ LEPOTICI. Ne želeći da je povredi ona pruži ruku već spremna da se ljubazno zahvali, kada SNEŽNA KRALJICA ote jabuku iz staričine ruke i slasno je zagrize. "E jebi ga", ciknu starica i pljunu od besa na zemlju. "Zašto mi ništa ne ide od ruke a sve sam isplanirala do u tanka creva!" Okrenu se i psujući i gunđajući, izgubi se sa vidika. PEPELJUGA, CRVENKAPA, SNEŽANA, USPAVANA LEPOTICA odjednom oseti topli dašak vetrića, osvrnu se, ponovo je oko nje bila zelena i meka travica, mirisalo je cveće, Lipa je i dalje rasipala svoju ljubičastu senku... Ali! Pored sebe spazi SNEŽNU KRALJICU koja je ležala nauznak kao proštac, ne dišući. Prisetivši se časova Prve pomoći. kleče pored nje i pritisnu palcem vratnu arteriju. Nothing! Bila je mrtva da mrtvija ne može biti. Iako čedna, neiskvarena i nevina, PEPELJUGA, CRVENKAPA, SNEŽANA, USPAVANA LEPOTICA, na trenutak ali zaista samo na trenutak, pomisli: "Baš dobro što je mrtva, samo bi me gnjavila nečim što ne znam i ne razumem!" Onda je proradilo njeno beskrajno dobro srce. "Upomoć, upomoć", zavika svojim ljupkim glasićem. Na njeno dozivanje začu se tutnjava, grmljavina kopita mnogobrojnih konja! Za tili čas se nađe okružena sa ČETRDESET RAZBOJNIKA u šta se sudeći po njihovom izgledu uopšte nije moglo sumnjati. Harambaša kome je brada rasla odmah ispod očiju, poče pomno da je razgleda a baci pogled i na SNEŽNU KRALJICU. "Devojče, mi tražimo ALI BABU koji nas je poharao i otkrio tajnu naše pećine. Ti mi ne ličiš na njega a ni ova zaleđena ali ako znaš gde možemo da ga nađemo, bogato ćemo te nagraditi." PEPELJUGA, CRVENKAPA, SNEŽANA, USPAVANA LEPOTICA uplašena, drhtavim glasom odgovori Harambaši da prvi put čuje za ALI BABU, da je ona pošla da baki odnese... da je PATULJCIMA očistila i pospremila...da je premorena zaspala...da ju je probudila SNEŽNA KRALJICA... "Dobro, dobro, prekide je nestrpljivo Harambaša, shvatam da si ti iz druge bajke a ni mi nemamo vremena za gubljenje. Ostaj nam zdravo malena i ako si devica čuvaj se CARA ŠAHRIJARA. Milostivi Alah neka bdi nad tobom." Okrenu konja i RAZBOJNICI se uz veliku buku i topot konja izgubiše u šumi. Izmorena, premorena, bez snage....PEPELJUGA, CRVENKAPA, SNEŽANA, USPAVANA LEPOTICA se svali na zemlju pored SNEŽNE KRALJICE i istog časa zaspa. Ptičice su i dalje cvrkutale, mušice zujale, cveće mirisalo, sunce sijalo a Lipa i dalje rasipala svoju hladovinu. Iz kućice SEDAM PATULJAKA orila se pesma, istine radi, mora se reći, sve pijanijih glasova. Proteče neko vreme, scena je bila nepromenjena osim što su glasovi koji dopirahu iz kućice SEDAM PATULJAKA bili sve nerazgovetniji, jednom reči, kakofonični. A onda kao da je iz zemlje iznikao, na proplanku se stvori PRINC na Doratu. Elegantno skliznu s konja, kleče pored PEPELJUGE, CRVENKAPE, SNEŽANE, USPAVANE LEPOTICE i poče pomno da joj razgleda jagodice prstiju. "Ne mogu da verujem, reče pošto ih je tri puta dobro razgledao, ni na jednom ne vidim ubod vretena." Baci pogled na SNEŽNU KRALJICU, počeša se o glavi "Ova druga jeste lepa ali je nekako precvala, ipak šta je tu je, ne bi valjalo da pogrešim. Posle nekoliko trenutaka uspravi se iznenađeno "Pa ova je mrtva i to skroz na skroz!" "Uostalom ni ona nije ubodena vretenom, uzalud sam traćio vreme." Ponovo pogleda PEPELJUGU, CRVENKAPU, SNEŽANU, USPAVANU LEPOTICU. Vetrić vragolan, pirkajući dobrano joj je zadigao laganu haljinicu i otkrio prelepu, bez ijedne bubuljice guzu i ispod nje, divnu ribicu obraslu zlatnim maljama. Naime, PEPELJUGA, CRVENKAPA, SNEŽANA, USPAVANA LEPOTICA iz razloga siromaštva i bede u kojima je živela, nije nosila gaćice. Zaluđen prizorom, PRINC otkopča šlic, leže pored nje i nežno pritisnu glavić uz ribicu neviđene lepote. S bururetom u glavi i strašću u celom telu a najviše u kurcu, on ga polako, polako ugura do devičnjaka. Za trenutak kratak kao iskra, pomisli na svoj položaj i njenu čast a onda ga gurnu do kraja! Obamrla od umora, PEPELJUGA, CRVENKAPA, SNEŽANA, USPAVANA LEPOTICA oseti kratak bol, trepavice joj zadrhtaše ali je onda preplavi osećaj neizmernog zadovoljstva. Uzdahnu slasno i rozikastim jezičkom obliza usnice.. PRINC je ulazio i izlazio tiho stenjući od zadovoljstva a PEPELJUGA, CRVENKAPA, SNEŽANA, USPAVANA LEPOTICA se osećajući, iako je spavala dubokim snom, do tada nepoznatu milinu, trćila, mešala guzom, dahtala i palacala jezičkom. Izbezumljen od požude PRINC se približavao klimaksu i taman da svrši iz kućice se pojavi PINOKIO. "Šta radiš to" zakrešta pijanim glasom, ti nisi pravi PRINC, SNEŽANU će da jebe....to jest da spasi PRINC na belom konju! Tvoj konj je Dorat, vidi se iz aviona, diži se odatle sram te bilo i marš u svoju bajku!" Prekinut na vrhuncu, PRINC se podiže, na vrat na nos strpa omlitavelu alatku u gaće, uzjaha Dorata i izgubi se bez traga. PEPELJUGA, CRVENKAPA, SNEŽANA, USPAVANA LEPOTICA je nezadovoljena vrtela guzom i mrštila se u snu. PINOKIO joj se približi, sagnu se i zamućenim očima poče da je razgleda. Videvši njenu otvorenu i orošenu ribicu, pijanstvo mu iščili za tren! Spusti tregere, skide svoje bavarske pantalonice, leže uz SNEŽANU i ugura joj svoju drvenu batinu. "Ah", uzdahnu presrećna iako je spavala, gore pomenuta. PINOKIO je urnisao svojim drvenjakom, SNEŽANA je cičala od zadovoljstva, nižući orgazam za orgazmom. Pošto nije mogao da svrši, ko je još video da motka izbacuje spermu, PINOKIO je jebao i jebao...SNEŽANA je vrištala i na kraju se onesvestila od bezbrojnih orgazama! "Poserem se ja na priče o dobrim vilama" reče PINOKIO, pljunu, uvuče svoj drvenjak u pantalonice i vrati se u kućicu. Zečići, veverice, lanad, slavuji, crvendaći...oprezno izmileše iz šume i približiše se PEPELJUGI, CRVENKAPI, SNEŽANI, USPAVANOJ LEPOTICI. Zečići i lanad su je lizali po obrazima svojim hrapavim jezicima a slavuji i crvendaći su izvijali svoje najlepše pesme. Ona se probudi i sanjivo ih pogleda a onda ih zagrli svojim najlepšim osmehom. Mazila ih je, pevala im je ali je sve vreme osećala između nogu ostatke miline i slasti kakvu do tada nikada nije pre osetila. "Šta se to sa mnom zbilo", pitala se ne uspevajući da postigne punu koncentraciju i potpuno se posveti ljupkim i ljubaznim životinjicama. Zavuče prstić u ribicu i oseti njenu vlažnu vrelinu! Pomilova usnice i klitoris i zadrhta od uživanja! Poče da trlja ribicu i klitoris prvo polako a onda sve divljije i svrši uz glasan jecaj! "Bože, pa ja sam mislila da mi ribica služi samo da piškim", izgovori skoro plačući. Onda se isprsi, zabaci glavu i reče "E nećemo više tako!" Okrenu se prema kućici, otvori ustašca spremna da pozove i dozove bilo koga od onih što su se pijano dernjali, kad se otvoriše vrata i na njima se pojavi LOVAC. Obnevideo od pića, LOVAC izvadi kurac i poče da piša, zapišavajući bokore ruža, margareta, muškatli, zumbula. To je bogami potrajalo! PEPELJUGA, CRVENKAPA, SNEŽANA, USPAVANA LEPOTICA je sa zanimanjem posmatrala i zagledala veliki LOVČEV kurac. Ispišavši omanje jezero, LOVAC se spremao da vrati svoju batinu u gaće. "Gospodine, začu devojački glasić, budite ljubazni i dođite do mene." LOVAC se nespretno okrenu, jedva se držeći na nogama i spazi PEPELJUGU, CRVENKAPU, SNEŽANU, USPAVANU LEPOTICU kako sedi ispod Lipe raširenih nogu. Ugledavši rumenu, vlažnu i znao je mirišljavu ribicu, jedva osenčenu zlaćanim dlačicama, zatrese glavom i pijanstvo nesta bez traga! "Evo me drago dete, kako mogu da ti pomognem", reče i spusti se pored nje. Nevina, neiskvarena ali sa probuđenim instinktima, PEPELJUGA, CRVENKAPA, SNEŽANA, USPAVANA LEPOTICA uhvati i steže veliki, pulsirajućim venama obavijen LOVČEV kurac. dalje nije znala šta reba da radi. Stezala ga je i osećala kako joj se telom širi osećaj miline. LOVAC iako izbezumljen od požude ipak smože snage da joj pokaže kako da ga drka. Ona zdušno prionu na "posao". I za tili čas, kurac joj u ruci poraste do gigantskih razmera! Veliki ljubičasti glavić nabrekao do rasprsnuća iz širom otvorene rupice poče da izliva reku bele, guste tečnosti mirisa badema. Pijan, iscrpljen, potpuno bez snage LOVAC se svali na travu i zahrka. Jednom seksualno probuđena PEPELJUGA, CRVENKAPA, SNEŽANA, USPAVANA LEPOTICA je nastavila da se bakće sa svojom ribicom. Topila se od slasti i nije bilo nade da će skoro prestati. Iz kućice više nije dopirao nikakav glas, mrtvi pijani PATULJCI, VELIKI ZEC, PINOKIO, IVICA i MARICA zaspali su za stolom neznajući za sebe. PEPELJUGA, CRVENKAPA, SNEŽANA, USPAVANA LEPOTICA obuzeta sobom nije primetila kako joj se izašavši iz šume približava mladić sa turbanom na glavi, u brokatnim šalvarama i šiljatim zlatom izvezenim papučama. U ruci je nosio nekakvu staru zarđalu uljnu lampu koja je odudarala od sjajne odeće koju je imao na sebi. Zanet svojim mislima mladić samo što je nije nagazio, uspeo je da se zaustavi na jedva korak od nje. Ona je zatvorenih očiju, otvorenih usana, mahnito trljajući klitoris svršavala, već se ne zna po koji put. Zdivljen prizorom i namah uzbuđen o čemu je svedočila velika izbočina na njegovim šalvarama, mladić kleče pored nje, šakama obuhvati čvrste devojačke grudi i gurnu joj jezik u grlo. Skoro zagrcnuta PEPELJUGA, CRVENKAPA, SNEŽANA, USPAVANA LEPOTICA, širom otvori oči i iznenađeno pogleda mladića. "Pa ovo je fantastično...a tek sise.... jao što je lepo kada mi miluje i uvrće bradavice..." U to mladić spusti ruku i šakom obuhvati vlažnu i vrelu ribicu. naučena od LOVCA ona mu razveza šalvare i izvadi nabrekao kurac. Sa čuđenjem je konstatovala razliku između njegovog i LOVČEVOG kurca. Živeći kako je već živela, neuka i neobrazovana, nije mogla ni znati za običaj obrezivanja. "Ma svejedno", pomisli i poče da ga drka. Mladić zadrhta ali nastavi da joj sisa jezik. Njoj odjednom pade misao na pamet, opkorači mladića i polako ne ispuštajući ga iz ručice, navuče se na veliki gladak mladićev kurac. Klizila je po njemu gore dole ječeći od slasti. Posle mnogo, mnogo vremena, mladić uzviknu "Alahu Ekbar!" Trenutak svršavanja bio je ad portas. PEPELJUGA, CRVENKAPA, SNEŽANA, USPAVANA LEPOTICA se skide sa kurca i bi što bi, opet bela, gusta vruća tečnost mirisa badema. Digresija: Mnogo kasnije u razgovorima i disputima, dozvoljavala je i drugačija mišljenja i stavove a propos "ukusa i mirisa badema", govoreći da je to subjektivna stvar i da ona nema ništa protiv ukusa i mirisa vanile, suvog grožđa, pistaća, čak ni ukusa i mirisa masline. Posle nekog vremena iscrpljeni, zaspali su zagrljeni, isprepletanih nogu. Potraja to. Onda se mladić probudi ošamućen, polako se izvuče iz klupka, zatrese glavom i potraži svoju lampu. Protrlja je i iz njenog grlića se pojavi prvo pramičak dima a onda se dim izvi u ogromnog duha-džina čija je glava dosezala nebesa. "Na usluzi sam ti o Gospodaru" zagrme duh-džin. "Pozvao sam te samo da bih ti pokazao ovu devojku...sto posto sam siguran da i pored svojih nadnaravnih moći ne bi mogao ovako nešto da mi priuštiš", reče mu mladić. "O ALADINE, dao sam ti zlato i drago kamenej, basnoslovne palate i dvorce, leteće ćilimove....ali ni moje koći nisu bez granica." "Znao sam, reče ALADIN ali sva bogatstva koja si mi dao ne vrede ni minuta koji sam proveo sa ovim lepim čeljadetom." "Tja, slegnu svojim ogromnim ramenima duh-džin, samo je Veliki Alah svemoguć!" "Tako ti Velikog i Svemogućeg Alaha i njegovog proroka Muhameda, prebaci je u moj dvorac, u moje odaje!" "Nepojamni Alah mi je svedok da to ne mogu da uradim, vas dvoje ste iz različitih bajki", skrušeno odgovri duh-džin i hitro se povuče u lampu. ALADIN gorko zaplaka, stavi lampu u džep od šalvara i ševrdajući, obnevideo od suza, izgubi se u šumi. Nastaviće se