BAJKA, četvrti nastavak (možda i kraj?)

Mnogo je stvari, događaja, činjenica i lica izostavljeno zbog, s jedne strane oskudice u vremenu a s druge strane zbog želje pripovedača da poštujući strpljenje eventualnih čitalaca, sažme BAJKU i iznese samo krucijalno, ono što predstavlja srž i suštinu. Razrada priče o staklenim cipelicama samo bi zakomplikovala i produžila BAJKU do neslućenih razmera, jer se tu pored DOBRE VILE pojavljuje i mnoštvo miševa, pasa, konja, bundeva....Što se tiče PRINČEVA, pojavljivali su se raznorazni lažni i istiniti, neki čak i u obličju žabe. Prolazili su tuda i "obavljali posao" HAJDUK STANKO i ZEKA BULJUBAŠA, DIJETE GRUJUCA i MALI RADOJICA osvedočeni seksoman i ljubitelj jebačine po cenu zabijanja klinaca pod nokte, AL PAĆINO, ZLI PORUČNIK....BRUS VILIS je bio zauzet snimanjem dvadesetpetog nastavka DIE HARD, te fizički i pored izražene želje, nije mogao da bude prisutan u BAJCI. DŽAJLS PITERSON, LORAN GARNIJE i MARKO NASTIĆ pritisnuti obavezama, jedva da su uspeli da na brzu brzinu osete delić slasti jebanja LEPE I NEVINE ERENDIRE, pardon, PEPELJUGE, CRVENKAPE, SNEŽANE, USPAVANE LEPOTICE, za koju se kako ste već pročitali ispostavilo da je samo i jedino PEPELJUGA. Skoro da se ne usuđujem da pomenem da sam iz BAJKE, ponavljam imajući u vidu strpljenje čitalaca, teška srca izbacio deo o formiranju PROEVROPSKE VLADE u Kraljevini Serbiji. Iako je već nesumnjiv uticaj ove Vlade na živote i sudbine svih učesnika BAJKE, pre svega tu mislim na PATULJKE, iako je Evropa zdušno pozdravila formiranje ove nakazne tvorevine, da ne pominjem DEKLARACIJU O POMIRENJU, na prvom mestu mi je bilo strpljenje mojih čitalaca, mada i samih zavisnih i ovisnih od sadašnjeg i budućeg učinka PROEVROPSKE VLADE. Svima je jasno da nisam imao ama baš nikakvog razloga da pomenem bivšeg Premijera (u osnovnoj školi zvanog BUĐAVI), jer niti zna da jaše niti jebe, ne uzimajući u obzir srpski i ostali puk. Ne malo bih doprineo folklorizaciji BAJKE da sam opisao trijumfalan izlazak iz mračne i opasne šume, PRINCA Ilića na velikom žutom bageru. Činjenica da je PRINC Ilić više sklon vređanju, galami i bahatom ponašanju nego BAJKOVITOM seksu, prelomila je stvar, te sam ga laka srca izostavio iz BAJKE. Ipak i sada dok ovo pišem, mučim se i premišljam ali sam skoro siguran da je dobro što u BAJKU nisam uveo umnu gromadu, vrhovnog žreca, MULTIPRAKTIK čoveka, TEOFILA PANČIĆA. PATULJCI po definiciji (njegovoj) nikako ne mogu biti osobe sa kojima bi bio sklon da razmenjuje mišljenja i stavove. VELIKI ZEC, PINOKIO, LOVAC, IVICA i MARICA, ALADIN, PRINČEVI....toliko su ispod njegovog mentalnog nivoa da bi mu trebao padobran ili paraglajder da bi se spustio do njih a to nikako ne bi hteo, posebno uzimajući u obzir veličinu pomenutih padobrana i paraglajdera, s obzirom na poznate nam gabarite njegovog plemenitog visoko filosofsko sofisticiranog tela. PEPELJUGA, CRVENKAPA, SNEŽANA, USPAVANA LEPOTICA, pa i SNEŽNA KRALJICA... ne znam šta da vam kažem? Nisu mi poznate njegove seksualne sklonosti ali sam čvrst u uverenju da je bolje bilo ne izlagati nežna ženska tela opasnosti prignječenja. A možda bi situacija bila i gora, kada bi počeo sa sopstvene visine, glave obavijene oblacima, da im izlaže svu negativnost i pošasnost Internet-a, s posebnim osvrtom na što hitnije zatiranje Blogera. Elem, LA VITA E BELLA, reče Benjini i njegovim rečima pokušavam da završim ovu, koliko god sam mogao, znao i umeo da je skratim, BAJKU. Možda ipak nije Kraj?

BAJKA, treći nastavak

PEPELJUGA, CRVENKAPA, SNEŽANA, USPAVANA LEPOTICA se trže iz sna i pored sebe umesto SNEŽNE KRALJICE spazi baricu vode. Mućnuvši malo svojom lepom glavicom, shvati da je to sve što je ostalo od dotične. Takođe vide da se Sunce primiče Zapadu, ustade i pođe ka kućici. Prišavši do vrata začu iznutra jecanje i sladostrasno vrištanje. Za trenutak zastade a onda hrabro stupi unutra. Zatekla je prethodno opisan prizor samo je iznenadio LOVČEV položaj. Odiže stolnjak i vide MARICU koja se i dalje naticala na LOVČEV odrveneo kurac. PEPELJUGU, CRVENKAPU, SNEŽANU, USPAVANU LEPOTICU uzbudi ono što je videla, zavuče se ispod stolnjaka i pokuša da MARICU odvoji, skine sa LOVČEVOG kurca ali se MARICA nije dala! Nije bilo te sile koja bi mogla da je odvoji od tog nezamislivog izvora sladostrašća! PEPELJUGA, CRVENKAPA, SNEŽANA, USPAVANA LEPOTICA posle nekog vremena odustade i okrenu se oko sebe. Razgledajući i odmeravajući spazi IVICIN lep, veliki, nežno ružičasti glavić koji je prosto mamio da se posisa. Dopuzi do njega, liznu ga vrelim jezičkom i poče da ga drka. IVICA iako dečak posedovao je zamaman komad kurca. PEPELJUGA, CRVENKAPA, SNEŽANA, USPAVANA LEPOTICA je lizala i grickala sve veći IVICIN kurac. Ona nije čitala knjige, nije gledala porno filmove te naravno nije ni mogla znati za izraz "Duboko grlo" ali je u nastupu napaljenosti skoro progutala ukusan mlad kurac. Glavić joj se nalazio u grlu! Počela je da svršava, drhteći od snažnog orgazma. Pošto je iscedila IVICIN kurac odluči da proba kurac VELIKOG ZECA. Čista radoznalost, ništa više. Međutim čim je samo jednom povukla kožicu, kurac je počeo da prska hiljade sitnih kapljica. Okupana vrelom kišicom, ona pokuša još jednom. Ponovo ista stvar! Koliko god je pokušavala da drka kurac VELIKOG ZECA, on je prskao na prvi dodir. Posle nekog vremena njoj to dosadi. Obazre se okolo , u čelo stola je sedeo PATULJAK kome je iz gaća visio veliki kvrgav, kožicom pokrivenog glavića, kurac. Ona otpuza do njega, udobno se smesti, povuče kožicu i ugleda ogroman tamno ljubičas glavić, ma kakav glavić, glavetinu! Liznu rupicu i oseti mošusni miris mokraće, poljubi ga i zinu koliko god je mogla ne bi li ga strpala u usta. Jedno je hteti a drugo moći! Njena ustašca su bila premala da bi u njih stala PATULJKOVA glavetina. Bože moj, reče PEPELJUGA, CRVENKAPA, SNEŽANA, USPAVANA LEPOTICA i poče da drka kurac. PATULJAK je sve vreme hrkao dok mu je kurac dostizao neverovatne razmere. PEPELJUGA, CRVENKAPA, SNEŽANA, USPAVANA LEPOTICA ga onako malog i laganog svuče sa stoličice, položi ga na pod i zadigavši haljinicu čučnu i poče da se navlači na ogroman kurac. Iako vlažna i otvorena, instinktivno je znala da to mora obaviti polako i strpljivo. PATULJKOVA glavetina je do maksimuma raširila njenu do pre nekoliko sati malenu i nevinu ribicu. Kada je osetila da se glavetina komotno smestila u predvorje njene vrele ribice, polako se spustila niz kurac sve do jaja. Iz usta joj se oteo vrisak zadovoljstva! Odjahala je PATULJKOV kurac svršavajući na njemu pet puta i pošto je ribica i pored slasti počela da je boli od silne jebačine, svalila se na pod stenjući. PATULJKOV kurac je i dalje stajao čvrst i uspravan kao jarbol omanjeg brodića. PEPELJUGA, CRVENKAPA, SNEŽANA, USPAVANA LEPOTICA GLEDAJUĆI ga prozbori "E nećemo tako, svršićeš ti meni, ne zvala se ja..." Tu se za tren zamisli, njena učetvorena ličnost stvarala je određenu konfuziju u ljupkoj glavici. "Ma baš me briga kako se zovem, čak i ko sam", odmahnu glavom, zabaci dugu plavu kosu i prihvati se PATULJKOVE surle. Snažno je povlačila i navlačila kožu preko glavetine, zatezala koliko je god mogla, lizala i grizla čeličnu kurčinu i kada je premorena već htela da odustane, PATULJKOV kurac eksplodira! Potpuno prekrivena belim šlagom, UČETVOROSTRUČENA je bila zapanjena količinom koju je mogao da iz sebe izbaci jedan PATULJAK! Do nje su i dalje dopirali MARICINI uzdasi i vrištanje. "E pa za danas je bilo dosta", odlučno reče PEPELJUGA, CRVENKAPA, SNEŽANA, USPAVANA LEPOTICA, izvuče se ispod stola i izađe iz kućice. U blizini je skriven bujnom vegetacijom, proticao potočić kristalno bistre vode. Ona se uputi k njemu da bi se oprala i osvežila. Skide sa sebe haljinicu, propra je i prebaci preko jednog žbunića da se suši. Uđe u vodu, leže i oseti blaženstvo. Voda je mazila i milovala njeno vrelo, uspaljeno ali i premoreno telo. Ležala je neko vreme uživajući a zatim se dobro istrljala, oprala kosu i izašla iz potočića. Posle nekoliko koraka svali se na meku toplu travicu i prepusti svoje telo milovanju sunčevih zraka. Zaspala je omamljena mirisom poljskog cveća a i što kriti, iznemogla od mnogobrojnih jebačina. Spavala je bez snova, njenom telu je zaista bio potreban okrepljujući san. Izdaleka pa sve bliže, čuo se konjski topot i na livadicu ujaha na belom konju PRINC u sjajnom zlatom izvezenom ruhu. Umiri konja, sjaha, priveza ga za obližnje drvo i priđe. Iskreno se zadivi božanstvenom mladom telu. Prelepa plava gusta kosa zrakasto se širila oko ljupke, lepe, savršeno izvajane glavice, duge trepavice bacale su nežnu senku na rumene obraščiće, nosić je bio dragulj a ustašca! Kao skrojena od najcrvenijih korala, otkrivala su nisku bisernih zubića. Dostojanstven, u svakom trenutku svestan svog visokog porekla i svega što ono sobom nosi, skoro da se nije usuđivao da spusti pogled naniže! Ipak! I PRINC je bio muškarac, strepeći se osvrnu oko sebe i ne spazivši nikoga, baci pogled na njene grudi. Svet mu se okrenu oko glave! "Dve kupe meda", kao što je zapisao pesnik "Hiljadu i jedne noći", sa rumenim bradavicama, uzburkaše mu osećanja! Poreklo, svest, dostojanstvo, viteštvo....sve iščeze i PRINC spusti pogled na malecni osenčen pupak i zlatnu šumicu Venerinog brežuljka. Ote mu se iskreni muški uzdah, zamanta mu se u glavi i PRINC se zatetura. Da ne bi pao, spusti se na kolena pored nje. Bi mu još gore! Butine, listovi, zglobovi, prstići....odjednom se PRINC prenu! Na levoj nožici ugleda majušnu staklenu cipelicu salonku. Ustade hitro, otrča do konja i iz srmom optočenih bisaga, izvadi istovetnu cipelicu. Vrati se, kleče pored ČETVOROSTRUKE i lako joj je podigavši, navuče cipelicu na desnu nožicu. "To je ona....najzad sam je pronašao", grcao je od sreće. Posle ovoga, šta je na redu? Naravno, HAPPY END. Živeli su srećno i dugovečno i bla, bla, truć, puć! Nastaviće se of course.

BAJKA, drugi nastavak

U kućici SEDAM PATULJAKA svi su bili mrtvi pijani, neki su ležali po stolu i glasno hrkali a neki zavaljeni u stoličice spavali otvorenih usta. Pošto je kao lepo vaspitana devojčica , popila manje od ostalih, MARICA se prva probudila i začuđeno osvrnula oko sebe. Nemajući više snage da izađu iz kućice i napolje pišaju, VELIKI ZEC, PINOKIO, LOVAC, SEDAM PATULJAKA i IVICA su pišali ispod stola, tako da MARICA sa zanimanjem primeti kako svakome od njih iz otvorenog šlica viri kurac. Zavuče se ispod stola i poče da odmerava veličinu, oblik i dužinu svakog kurca ponaosob. Rezignirano odmahnu glavom gledajući PINOKIJEVU drvenu batinu i relativno mali kurac VELIKOG ZECA. Pažnju joj privuče LOVČEV debeo i moćan kurac a onda krajičkom oka spazi ogrooooman kurac jednog od PATULJAKA! Od čaršava kojim je sto bio pokriven nije znala koji je PATULJAK u pitanju ali to joj u tom trenutku i nije bilo važno. Privuče se na kolenima do PATULJKA i svojom malenom šakom steže batinu. Začu se uzdah PATULJKA ali to ne spreči MARICU da počne da ga drka. Naime, pre nego što je njen otac oženio njihovu maćehu, tužan zbog gubitka voljene žene, njihove majke, a željan jebačine, MARICIN tata nije išao daleko. Suptilan kakav je već bio, ušao je jedne noći u MARICINU sobicu i nežno joj gurnuo svoj pozamašan kurac u usta. Isprva iznenađena, pomalo i zgađena, MARICA ubrzo oseti svu slast sisanja i naposletku divan osećaj gutanja vrele guste tečnosti. Svake noći dok je IVICA mirno spavao, tata je dolazio u MARICINU sobicu. Jebao je pažljivo i milo, uvek vodeći računa da ona prva svrši. Dolaskom maćehe sve se promenilo iz korena. Ali MARICA neprekidno napaljena i željna kurca, okrenula se svom bratu. IVICA je u prvom trenutku odbio s indignacijom ali kada mu je MARICA popušila, uvlačeći njegov kurac duboko u grlo, prestao je da se opire. Dakle MARICI nije falilo iskustvo. Drkala je PATULJKOV kurac i on je ionako veliki porastao u njenoj šačici. MARICA ga uvuče u usta i zubićima poče da gricka glavić, stežući mu drugom rukom jaja. Sisajući ga, energično je povlačila kožicu. Čula je PATULJKA kako sve teže diše ali je zdušno nastavljala osećajući kako joj se ribica vlaži Pošto je PATULJAK bio pijan kao zemlja, drkanje i sisanje je trajalo i trajalo. Željna vrele tečnosti, na ivici svršavanja, MARICA steže PATULJKOV kurac u korenu zategavši kožicu do kraja. PATULJAK joj svrši u grlo neverovatnu količinu sperme i skoro je uguši. MARICA nije znala da je PATULJAK poslednji put jebao pre ohoooohoooj godina, pa se u njegovim mudima nakupilo sperme za jednu dobru vanglu! Dobro ga olizavši, MARICA napusti PATULJKOV kurac i približi se LOVčevom KURCU. Jedva je uspela da ga obuhvati obema šakama, oduzeo joj je dah! Jednu ruku je zavukla u gaćice i počela da miluje svoju ribicu a drugom je zatezala i drkala impozantan LOVČEV kurac. LOVAC mumlajući pijano skliznu sa stoličice i dočeka se na kolena. Brada mu je ostala naslonjena na astal. MARICA iskoristi situaciju, natrći guzu i ugura LOVČEVU kurčinu u svoju vlažnu i otvorenu ribicu. Ni sama nije mogla da veruje da toliko veliko parče čvrstog mesa, može celom svojom dužinom da stane u njenu malenu ribicu. I pored svegam MARICA je bila devojčica oskudnih znanja iz oblasti seksa, te nije imala pojma o rastegljivosti i elastičnosti svoje i uopšte ženskih ribica. Slasno se nabijala na fascinantan LOVČEV kurac, svršila je jednom...dva puta...tri...četiri...onda se svršavanje pretvorilo u neprekidan niz orgazama. Sledi nastavak

BAJKA, nastavak

Za to vreme veliki VUK je požurio prečicama samo njemu znanim i ubrzo stigao do usamljene BAKINE kuće. Okrenuo se oko sebe i video leje pune crvenog jedrog paradajza, paprike, crnog i belog luka, i veliki komad zemlje zasađen krompirom. Bio je prijatno iznenađen! "Pa BAKA nije ni malo bespomoćna, čak je izuzetno preduzimljiva." Zakucao je na vrata pošto je prethodno zagladio dlaku sa posebnim osvrtom na veliki rastresit rep, njegov ponos. Malo začuđen što iznutra ne čuje pitanje "Ko je to?", bio je nespreman kada su se otvorila vrata. Na njima se pojavila prelepa žena (pedesetih godina, to je saznao kasnije) u tesno pripijenoj crnoj haljini iz jednog dela sa velikim dekolteom koji je otkrivao ogromne bujne i čvrste grudi. A noge! Veliki VUK je isplazio svoju jezičinu buljeći u par vanredno izvajanih i uredno depiliranih nogu. Žena, BAKA ga je pogledala upitno. Veliki VUK je počeo da muca "Ja sam CRVENKAPA... to jest, ja sam došao....", pružio joj je kotaricu i zamukao crveneći. BAKA je uzela kotaricu, zahvalila se i rekla mu svilenim altom "Dragi moj VUČE, izvoli unutra, sigurno si žedan a ja sam upravo napravila hladan čaj od Majkine dušice." Veliki VUK je teturajući se od kovitlaca pomešanih osećanja, pošao za njom. Užagrenim pogledom pratio je kretanje BAKINIH guzova koje je crna haljina potencirala do bunila, lomljenje tankog struka, zatezanje listova nogu....ništa mu nije promicalo. U kući je vladala prijatna hladovina i polumrak usled zatvorenih žaluzina. BAKA ponudi velikom VUKU da sedne u u udobnu fotelju, ode u kuhinju i ubrzo se vrati sa dve zamagljene čaše čaja. Jednu je stavila na stočić ispred velikog VUKA a drugu je zadržala u svojoj ruci. Sela je preko puta njega, nenamešteno ljupko prekrstila božanstvene noge i otpila gutljaj. Veliki VUK je ćutao kao zaliven, gutajući je očima. Ni malo nervozna, svesna svog dobrog izgleda, BAKA mu se iznenada obrati "Dragi moj VUČE, otvoreno govoreći ja sam u svom životu prošla sito i rešeto, ništa što je ljudsko nije mi bilo strano. Naravno, takvo moje ponašanje nije nailazilo na dobar odziv komšija a i mojih bližnjih, te sam se sopstvenom odlukom preselila u ovu kuću, gde živim onako kako ja hoću bez da mi to neko prebacuje." Srknu još gutljaj čaja i nastavi "Opusti se veliki VUČE, popij čaj, prijaće ti." Veliki VUK je posluša, hladan ukusan čaj mu malo rashladi glavu. BAKA se nagnu ka njemu, njene velike grudi se uzbibaše, što velikog VUKA ponovo izbaci iz ravnoteže! "Ipak postoji nešto što za života nisam probala a mislim da mi se sada ukazala prilika da i to probam." Veliki VUK se umalo zadavi, grlo mu je bilo suvo kao barut! BAKA mu se primače, mogao je da oseti divan miris njenog tela i tiho ali odlučno reče "Nikada u životu nisam imala seks sa životinjom! Sve i svašta sam probala i sama izmišljala poze koje teško da bi uspeli da izvedu i najbolji poznavaoci KAMA-SUTRE ali mi nedostaje šlag na torti a to je seks sa životinjom. Dragi veliki VUČE da li si voljan da mi udovoljiš i ispuniš želju koja me već dugo opseda?" Veliki VUK samo klimnu glavom nesposoban da iz sebe izbaci i jednu reč. "Divno, fantastično mili moj VUČE, onda nema potrebe da odlažemo stvar", zacvrkuta BAKA, vešto povuče rajsferšlus na leđima i crna haljina samo skliznu niz njeno boažanstveno telo. Kakva Miloska Venera, kakvi bakrači, veliki VUK se zabulji u golu BAKU! Ogromne čvrste sise sa bradavicama veličine šumskih jagoda, ravan stomak sa savršeno izvajanom udolinom pupka, gusta šuma Venerinog brežuljka, butine istovremeno čvrste i podatne, listovi nogu već ranije opisani i na kraju nežno suptilni članci na nogama i prstići kao rad nekog velikog Helenskog vajara! Kurac velikog VUKA odavno čvrst i uspravan, poče da prska kao vodoskok. "Divno, odlično, ushiti se BAKA, sada ćeš moći duže da me jebeš." Spusti se na kolena i obema šakama uhvati kurac velikog VUKA. Oliza mu jaja zubima čupkajući dlake. Veliki VUK joj se prepusti, ionako nije više vladao sobom. BAKA je stručno ali nežno drkala njegov pristojno veliki kurac, lizala crveni šiljati užareni glavić i uskoro je u svojim šakama stezala čvrst kao da je od čelika, komad mesa zavidne veličine. "A sada ćemo ovako", reče BAKA ne ispuštajući kurac iz šaka, okrenu zadnjicu i veliki VUK samo što se ne onesvesti od prizora! Između savršenih polulopti BAKINE guze, poluotvorena, sjajna od sokova, nalazila se pička neuporedive lepote! Klečeći sa jednom rukom na podu, BAKA drugom rukom privuče glavić svojoj pički i poče da je trlja. dahtala je od slasti, mešala guzom, izgovarala bezobrazluke dok potpuno napaljena nije svom snagom ugurala VUKOVU kurčinu u svoju divlju i pohotnu pičku. Glavić je udario u grlić materice i BAKA vrisnu od miline. "Hajde sada veliki VUČE, guraj, jebi me, jebi...rasturi me!" Veliki VUK nekako dođe sebi i poče da je jebe kao da mu je to poslednji put u životu! "Tako mili moj VUČE, takooooo..."jecala ja BAKA. Trajalo je to i trajalo a kad veliki VUK oseti da se bliži vrhuncu htede da izvuče kurac ali mu ne dade BAKA govoreći "Svrši u mene, svrši... nemam menstruaciju više od godinu dana." Veliki VUK eksplodira u vreloj BAKINOJ utrobi. Bar litar spermatozoida je jurnulo u matericu uzalud tražeći nepostojeće jajašce. Veliki VUK je jedva dolazio do daha a BAKA je vrištala od sladostrašća "Nemoj ga vaditi...neka ostane u meni...oh kako me divno ispunjava....to...to..." Svalili su se na bok izgubivši snagu, bar veliki VUK. BAKA je bila neumorna! Stezala mu je kurac vaginalnim mišićima menjajući ritam i ne prođe mnogo kurac velikog VUKA je opet bio veliki i moćan. BAKA ga obuhvati šakom "A sada da probamo i ovako", reče i prisloni ga uz svetlosmeđu rupicu guze. Veliki VUK je bio izbezumljen! BAKA glavićem poče da trlja i zaostalom spermom podmazuje guzni otvor. Kada joj se učinilo a bila je u pravu, da se guza otvorila, ugura šiljati glavić. "Jao kako je ovo dobro", prošaputa BAKA i natače se na kurac do jaja. Prionuvši na posao veliki VUK je rasturao BAKINU guzu, šljapkajući jajima po njenoj mokroj grimiznoj pički. Ipak, ma koliko veliki, VUK je imao svoje granice. Posle dva sata jebanja, urliknu i svrši. BAKA je vrištala doživljavajući svoj sedmi analni orgazam. Veliki VUK pade na leđa sa sve četiri u vis, kurac mu je podrhtavao nemajući više šta da iscedi iz sebe. Neumorna BAKA mu sede na grudi gurajući mu svoju nezasitu pičku na njušku "Liži me...liži", mucala je uzbuđeno. Veliki VUK zavuče jezik duboko u BAKINU pičku i poče da joj oblizuje mekane sočne zidove. BAKA ponovo svrši i skoro ga uguši potokom svoje guste tečnosti. "Ne mogu više, zavapi veliki VUK....umreću!" "Dobro, dobro, odmorićemo se malo" pristade BAKA. Sledi nastavak

BAJKA

Davno, davno, iza sedam mora i šezdeset devet gora, na ivici velike i strašne šume, u velelepnoj kući okruženoj raznobojnim cvećem i rastinjem, živela je s maćehom i dve polusestre, jadna i sirota PEPELJUGA. Posle smrti voljenog oca, PEPELJUGA je od maćehe i svoje dve polusestre, doživljavala sve najgore! Od prezira i pakosti, zlobe i svakodnevnih gnusoba, pomišljala je i na samoubistvo! Radila je najprljavije poslove, gulila kolena ribajući podove, prala, kuvala, zadovoljavajući i najbizarnije želje svoje maćehe i polusestara, hranila živinu, čistila za kravama...i šta sve već ne. Posle napornog dana povlačila se u svoju sobicu u potkrovlju, kupala se skidajući prljavštinu sa sebe, prala svoju bednu odeću, češljala svoju divnu plavu kosu... Dani su prolazili jedan sličan drugom, PEPELJUGA nije gajila nadu u svoju budućnost. Jednog jutra pojavila se maćeha noseći kotaricu u kojoj je bilo hleba, mleka i nešto voća, u drgoj ruci je držala crvenu kapicu. "Slušaj me dobro, rekla je, smesta ćeš krenuti u mračnu i opasnu šumu, zavezala joj je crvenu kapicu, i odneti ovu kotaricu staroj i bespomoćnoj baki koja živi sama i zaboravljena u sred malo pre pomenute mračne i opasne šume." PEPELJUGA se povinovala naredbi kao što je to činila hiljadama puta. U odnosu na život koji je vodila, odlazak u u mračnu i opasnu šumu, izgledao joj je kao divan događaj, čak kao izuzetan provod! Skakućući veselo, pevajući na sav glas, nije ni primetila da je šuma postala mračnija, da se utišao cvrkut ptica, da je sve oko nje postalo sablasno! "Gde si se ti to uputila malena", začula je jeziv urličući glas! PEPELJUGA se trgla, pred njom je stajao veliki VUK, očnjaci su mu blistali u tami mračne šume. "Pošla sam do bake koja živi potpuno zaboravljena, bez hrane i pića u sred ove mračne i opasne šume." "Aha, nacerio se veliki VUK, daj mi tu kotaricu ja ću joj je odneti, uostalom ja sam po vokaciji Gerontolog." "Baš ste ljubazni, obradova se PEPELJUGA ali ja ne smem odmah da se vratim, grdiće me i maltretirati moja maćeha i polusestre." "Ništa se ti ne brini, prošetaj se po šumi, videćeš da nije tako strašna i opasna kako izgleda i kako se priča, reče veliki VUK. Uostalom, upoznaću te s PATULJCIMA, skuvaj im nešto, pospremi po kući i proglasiće te za SNEŽANU....hoću reći za boginju", reče veliki VUK i uhvati je za ruku. Ne prođe mnogo i nađoše se pred malom slatkom kućicom ispred koje je u bokorima raslo cveće. "Evo ovo je kuća SEDAM PATULJAKA, bave se rudarstvom, naravno bez sofisticirane opreme, naime služe se krampom i lopatom", reče veliki VUK i sležući ramenima dodade, "ali Bože moj, svako radi onako kako može i hoće." "Jao, uskliknu PEPELJUGA, kako je sve slatko i tako malo..." "Pa naravno, odvrati nestrplivo veliki VUK, u pitanju su PATULJCI, nego da ne bih okasnio kod bakice, požuriću a ti se osećaj kao kod svoje kuće...hm...možda ne baš tako...ćao, dodade veliki VUK" i zamače u čestar. PEPELJUGA je razgledala, mirisala cveće a onda se pognula i ušla u kućicu. Sve je bilo ljupko i maleno, rukom rađeno, stočići, stolice, ormari i komode ....ali se lako dalo primetiti da tu niko odavno nije ništa spremao i čistio. Vredna i radina PEPELJUGA je zasukala rukave i za nekoliko sati kućica i sve u njoj , blistali su od čistoće. Poželela je da se odmori ali su krevetići bili isuviše mali pa je izašla ispred kućice, osvrnula se oko sbe i nedaleko primetila proplanak obasjan suncem, sa mekom travicom i poljskim cvećčem duginih boja. Odskakutala je do ispod jedne granate Lipe čija je ogromna krošnja pravila divnu ljubičastu hladovinu. Ispružila se po travici i ne prođe mnogo, PEPELJUGA pade u dubok i okrepljujući san. Posle izvesnog vremena, isprva tiho a zatim sve glasnije, začu se pesma: "Haj ho, haj ho... Iz šume na proplanak izađoše ruku pod ruku VELIKI ZEC uredno i kicoški odeven sa velikim džepnim satom u ruci i dečak napravljen od drveta koji na glavi nosaše šeširić sa peruškom. Videvši PEPELJUGU iznenađeno zastadoše. Drveni dečak se lupi po čelu i uzviknu "Jao pa to je CRVENKAPA...što je leeeeeepaaaa!" "PINOKIO ti si zaista beslovesan, nervozno odvrati VELIKI ZEC, pa pogledavši na sat nastavi, da ne žurim i ne kasnim već onoliko...budalo mala to je USPAVANA LEPOTICA!" U to se začu krckanje grančica i na proplanak stupi LOVAC držeći u ruci fotografiju. Ne obazirući se na VELIKOG ZECA i PINOKIJA, nagnu se nad PEPELJUGU, osmotri je, pogleda fotografiju i resko odreza "to je SNEŽANA!" Spusti na zemlju pušku i torbicu, isuka veliki lovački nož i okrenu se ka VELIKOM ZECU i PINOKIJU uz reči "odstupite!" "Čekajte malo, uzviknu VELIKI ZEC, šta vi to nameravate? Šuma je puna vukova i ostalog zverinja....a vi....nećete valjda? PINOKIO kršeći ruke uzvuknu "Ne mogu da verujem?!" LOVAC ih pogleda istovremeno mrko i kao snebivajući se "Imam naređenje" "Kakve su to gluposti, naređenje...kakvo naređenje...od koga, uzruja se VELIKI ZEC? PINOKIO koji je klekao pored PEPELJUGE reče "Vidite da ima samo jednu cipelicu na nozi i to staklenu." "Eto vidite, reče VELIKI ZEC, to u potpunosti menja stvar, pa pogledavši na sat zajauka "Jao meni koliko kasnim!" LOVAC se počeša po glavi "Možda ste u pravu:" Sede na zemlju, iz torbice izvadi pogaču i sir i flašu domaće rakije. "Pridružite mi se, reče." VELIKI ZEC i PINOKIO sedoše pored njega, poslužiše se i popiše rakiju. "Nego a propos naređenja", zausti VELIKI ZEC..."Da, da, zabrza PINOKIO prskajući ih pljuvačkom, naređenje...ko vam je izdao takvo nehumano naređenje?" LOVAC zabaci šešir, počeša se po glavi "Eh dragi moj, ja sam Kraljičin lični LOVAC...e, pa ona, Kraljica mi je naredila da SNEŽANI izvadim srce i donesem joj ga da se uveri da sam ispunio zadatak." "Ali pobogu uskliknuše u glas VELIKI ZEC i PINOKIO, koji je to razlog toliko važan da biste uradili tako morbidnu stvar, pogledajte je kako je mlada i nežna, ta ona ni mrava ne bi zgazila!" "Ne pitajte me, huknu LOVAC, problem je s nekakvim ogledalom"..... "Dobar dan dobri ljudi", trže ih hor glasova. Zauzeti razgovorom nisu primetili da ih je okružilo SEDAM PATULJAKA sa dva deteta, devojčicom i dečakom. PEPELJUGA je i dalje mirno spavala. Kada je spaziše, PATULJCI utišaše svoje glasove i pozvaše društvo u kuću da ih kao putnike namernike, kako to red nalaže, ugoste i počaste. LOVAC, VELIKI ZEC i PINOKIO oberučke prihvatiše poziv. PINOKIO je kao mlad, takođe dete, dečak, sa zanimanjem posmatrao decu i u jednom trenutku ne izdrža nego upita najbližeg PATULJKA "Jesu li to vaša deca?" "Ama ne, sreli smo ih u šumi, izgubili su se pa smo ih poveli s nama da ih nahranimo o napojimo", odgovori PATULJAK i dodade "U pitanju je zamršena priča o nekakvim kamenčićima a pre toga su bile mrvice hleba koje su ptice pojele, nerazrešeni odnosi s maćehom, otac slabić....i šata već sve ne." "I VEŠTICA u glas povikaše deca. Mi se zovemo IVICA I MARICA..." "Sve će se to lepo razjasniti za večerom, hajdemo u kuću, prvo ćemo oprati ruke", reče PATULJAK. "Svega ovog ne bi bilo, počeša se po glavi PINOKIO, da je PERA otišao do prve policijske stanice...." "Manite se policije i tog....kako rekoste da se zove", domahnu rukom PATULJAK i krenu ka kućici. PEPELJUGA, CRVENKAPA, SNEŽANA, USPAVANA LEPOTICA i dalje je mirno i spokojno spavala. Iznenada je probudi stravičan osećaj hladnoće! Uspravi se i gle! Svud oko nje se prostiralo prostranstvo plavičastog leda koji je čvrst i hladan isijavao hiljade malih iskrica. "Gde sam to ja....šta se to desilo...gde je iščezao divan osunčan proplanak", pitala se. "Nemoj se praviti ludom GERDA", začu iza sebe rezak, zvonak i leden glas. "Ko ste vi...šta hoćete od mene", uzviknula je drhtavim glasom. "KAJA, meni je potreban samo KAJ, ti me ne interesuješ." "Ja sam SNEŽNA KRALJICA i hoću KAJA samo za sebe, uopšte me ne zanimaju vaši privatni odnosi koji uostalom koliko znam i nisu do kraja definisani." "KAJ...koji KAJ, ja ne znam nikakvog KAJA i na kraju ne zovem se GERDA!" "Jabuke, sočne crvene jabuke", začu se starčki glas. PEPELJUGA, CRVENKAPA, SNEŽANA, USPAVANA LEPOTICA i SNEŽNA KRALJICA se osvrtoše. Sa kotaricom punom divnih crvenih jabuka, prilazila im je starica sva u crnom, ružna kao uvreda, sa velikom dlakavom izraslinom na nosu. "Za lepoticu evo najlepša jabuka rumena kao njeni obrazi" reče starica i pruži jabuku PEPELJUGI, CRVENKAPI, SNEŽANI, UPAVANOJ LEPOTICI. Ne želeći da je povredi ona pruži ruku već spremna da se ljubazno zahvali, kada SNEŽNA KRALJICA ote jabuku iz staričine ruke i slasno je zagrize. "E jebi ga", ciknu starica i pljunu od besa na zemlju. "Zašto mi ništa ne ide od ruke a sve sam isplanirala do u tanka creva!" Okrenu se i psujući i gunđajući, izgubi se sa vidika. PEPELJUGA, CRVENKAPA, SNEŽANA, USPAVANA LEPOTICA odjednom oseti topli dašak vetrića, osvrnu se, ponovo je oko nje bila zelena i meka travica, mirisalo je cveće, Lipa je i dalje rasipala svoju ljubičastu senku... Ali! Pored sebe spazi SNEŽNU KRALJICU koja je ležala nauznak kao proštac, ne dišući. Prisetivši se časova Prve pomoći. kleče pored nje i pritisnu palcem vratnu arteriju. Nothing! Bila je mrtva da mrtvija ne može biti. Iako čedna, neiskvarena i nevina, PEPELJUGA, CRVENKAPA, SNEŽANA, USPAVANA LEPOTICA, na trenutak ali zaista samo na trenutak, pomisli: "Baš dobro što je mrtva, samo bi me gnjavila nečim što ne znam i ne razumem!" Onda je proradilo njeno beskrajno dobro srce. "Upomoć, upomoć", zavika svojim ljupkim glasićem. Na njeno dozivanje začu se tutnjava, grmljavina kopita mnogobrojnih konja! Za tili čas se nađe okružena sa ČETRDESET RAZBOJNIKA u šta se sudeći po njihovom izgledu uopšte nije moglo sumnjati. Harambaša kome je brada rasla odmah ispod očiju, poče pomno da je razgleda a baci pogled i na SNEŽNU KRALJICU. "Devojče, mi tražimo ALI BABU koji nas je poharao i otkrio tajnu naše pećine. Ti mi ne ličiš na njega a ni ova zaleđena ali ako znaš gde možemo da ga nađemo, bogato ćemo te nagraditi." PEPELJUGA, CRVENKAPA, SNEŽANA, USPAVANA LEPOTICA uplašena, drhtavim glasom odgovori Harambaši da prvi put čuje za ALI BABU, da je ona pošla da baki odnese... da je PATULJCIMA očistila i pospremila...da je premorena zaspala...da ju je probudila SNEŽNA KRALJICA... "Dobro, dobro, prekide je nestrpljivo Harambaša, shvatam da si ti iz druge bajke a ni mi nemamo vremena za gubljenje. Ostaj nam zdravo malena i ako si devica čuvaj se CARA ŠAHRIJARA. Milostivi Alah neka bdi nad tobom." Okrenu konja i RAZBOJNICI se uz veliku buku i topot konja izgubiše u šumi. Izmorena, premorena, bez snage....PEPELJUGA, CRVENKAPA, SNEŽANA, USPAVANA LEPOTICA se svali na zemlju pored SNEŽNE KRALJICE i istog časa zaspa. Ptičice su i dalje cvrkutale, mušice zujale, cveće mirisalo, sunce sijalo a Lipa i dalje rasipala svoju hladovinu. Iz kućice SEDAM PATULJAKA orila se pesma, istine radi, mora se reći, sve pijanijih glasova. Proteče neko vreme, scena je bila nepromenjena osim što su glasovi koji dopirahu iz kućice SEDAM PATULJAKA bili sve nerazgovetniji, jednom reči, kakofonični. A onda kao da je iz zemlje iznikao, na proplanku se stvori PRINC na Doratu. Elegantno skliznu s konja, kleče pored PEPELJUGE, CRVENKAPE, SNEŽANE, USPAVANE LEPOTICE i poče pomno da joj razgleda jagodice prstiju. "Ne mogu da verujem, reče pošto ih je tri puta dobro razgledao, ni na jednom ne vidim ubod vretena." Baci pogled na SNEŽNU KRALJICU, počeša se o glavi "Ova druga jeste lepa ali je nekako precvala, ipak šta je tu je, ne bi valjalo da pogrešim. Posle nekoliko trenutaka uspravi se iznenađeno "Pa ova je mrtva i to skroz na skroz!" "Uostalom ni ona nije ubodena vretenom, uzalud sam traćio vreme." Ponovo pogleda PEPELJUGU, CRVENKAPU, SNEŽANU, USPAVANU LEPOTICU. Vetrić vragolan, pirkajući dobrano joj je zadigao laganu haljinicu i otkrio prelepu, bez ijedne bubuljice guzu i ispod nje, divnu ribicu obraslu zlatnim maljama. Naime, PEPELJUGA, CRVENKAPA, SNEŽANA, USPAVANA LEPOTICA iz razloga siromaštva i bede u kojima je živela, nije nosila gaćice. Zaluđen prizorom, PRINC otkopča šlic, leže pored nje i nežno pritisnu glavić uz ribicu neviđene lepote. S bururetom u glavi i strašću u celom telu a najviše u kurcu, on ga polako, polako ugura do devičnjaka. Za trenutak kratak kao iskra, pomisli na svoj položaj i njenu čast a onda ga gurnu do kraja! Obamrla od umora, PEPELJUGA, CRVENKAPA, SNEŽANA, USPAVANA LEPOTICA oseti kratak bol, trepavice joj zadrhtaše ali je onda preplavi osećaj neizmernog zadovoljstva. Uzdahnu slasno i rozikastim jezičkom obliza usnice.. PRINC je ulazio i izlazio tiho stenjući od zadovoljstva a PEPELJUGA, CRVENKAPA, SNEŽANA, USPAVANA LEPOTICA se osećajući, iako je spavala dubokim snom, do tada nepoznatu milinu, trćila, mešala guzom, dahtala i palacala jezičkom. Izbezumljen od požude PRINC se približavao klimaksu i taman da svrši iz kućice se pojavi PINOKIO. "Šta radiš to" zakrešta pijanim glasom, ti nisi pravi PRINC, SNEŽANU će da jebe....to jest da spasi PRINC na belom konju! Tvoj konj je Dorat, vidi se iz aviona, diži se odatle sram te bilo i marš u svoju bajku!" Prekinut na vrhuncu, PRINC se podiže, na vrat na nos strpa omlitavelu alatku u gaće, uzjaha Dorata i izgubi se bez traga. PEPELJUGA, CRVENKAPA, SNEŽANA, USPAVANA LEPOTICA je nezadovoljena vrtela guzom i mrštila se u snu. PINOKIO joj se približi, sagnu se i zamućenim očima poče da je razgleda. Videvši njenu otvorenu i orošenu ribicu, pijanstvo mu iščili za tren! Spusti tregere, skide svoje bavarske pantalonice, leže uz SNEŽANU i ugura joj svoju drvenu batinu. "Ah", uzdahnu presrećna iako je spavala, gore pomenuta. PINOKIO je urnisao svojim drvenjakom, SNEŽANA je cičala od zadovoljstva, nižući orgazam za orgazmom. Pošto nije mogao da svrši, ko je još video da motka izbacuje spermu, PINOKIO je jebao i jebao...SNEŽANA je vrištala i na kraju se onesvestila od bezbrojnih orgazama! "Poserem se ja na priče o dobrim vilama" reče PINOKIO, pljunu, uvuče svoj drvenjak u pantalonice i vrati se u kućicu. Zečići, veverice, lanad, slavuji, crvendaći...oprezno izmileše iz šume i približiše se PEPELJUGI, CRVENKAPI, SNEŽANI, USPAVANOJ LEPOTICI. Zečići i lanad su je lizali po obrazima svojim hrapavim jezicima a slavuji i crvendaći su izvijali svoje najlepše pesme. Ona se probudi i sanjivo ih pogleda a onda ih zagrli svojim najlepšim osmehom. Mazila ih je, pevala im je ali je sve vreme osećala između nogu ostatke miline i slasti kakvu do tada nikada nije pre osetila. "Šta se to sa mnom zbilo", pitala se ne uspevajući da postigne punu koncentraciju i potpuno se posveti ljupkim i ljubaznim životinjicama. Zavuče prstić u ribicu i oseti njenu vlažnu vrelinu! Pomilova usnice i klitoris i zadrhta od uživanja! Poče da trlja ribicu i klitoris prvo polako a onda sve divljije i svrši uz glasan jecaj! "Bože, pa ja sam mislila da mi ribica služi samo da piškim", izgovori skoro plačući. Onda se isprsi, zabaci glavu i reče "E nećemo više tako!" Okrenu se prema kućici, otvori ustašca spremna da pozove i dozove bilo koga od onih što su se pijano dernjali, kad se otvoriše vrata i na njima se pojavi LOVAC. Obnevideo od pića, LOVAC izvadi kurac i poče da piša, zapišavajući bokore ruža, margareta, muškatli, zumbula. To je bogami potrajalo! PEPELJUGA, CRVENKAPA, SNEŽANA, USPAVANA LEPOTICA je sa zanimanjem posmatrala i zagledala veliki LOVČEV kurac. Ispišavši omanje jezero, LOVAC se spremao da vrati svoju batinu u gaće. "Gospodine, začu devojački glasić, budite ljubazni i dođite do mene." LOVAC se nespretno okrenu, jedva se držeći na nogama i spazi PEPELJUGU, CRVENKAPU, SNEŽANU, USPAVANU LEPOTICU kako sedi ispod Lipe raširenih nogu. Ugledavši rumenu, vlažnu i znao je mirišljavu ribicu, jedva osenčenu zlaćanim dlačicama, zatrese glavom i pijanstvo nesta bez traga! "Evo me drago dete, kako mogu da ti pomognem", reče i spusti se pored nje. Nevina, neiskvarena ali sa probuđenim instinktima, PEPELJUGA, CRVENKAPA, SNEŽANA, USPAVANA LEPOTICA uhvati i steže veliki, pulsirajućim venama obavijen LOVČEV kurac. dalje nije znala šta reba da radi. Stezala ga je i osećala kako joj se telom širi osećaj miline. LOVAC iako izbezumljen od požude ipak smože snage da joj pokaže kako da ga drka. Ona zdušno prionu na "posao". I za tili čas, kurac joj u ruci poraste do gigantskih razmera! Veliki ljubičasti glavić nabrekao do rasprsnuća iz širom otvorene rupice poče da izliva reku bele, guste tečnosti mirisa badema. Pijan, iscrpljen, potpuno bez snage LOVAC se svali na travu i zahrka. Jednom seksualno probuđena PEPELJUGA, CRVENKAPA, SNEŽANA, USPAVANA LEPOTICA je nastavila da se bakće sa svojom ribicom. Topila se od slasti i nije bilo nade da će skoro prestati. Iz kućice više nije dopirao nikakav glas, mrtvi pijani PATULJCI, VELIKI ZEC, PINOKIO, IVICA i MARICA zaspali su za stolom neznajući za sebe. PEPELJUGA, CRVENKAPA, SNEŽANA, USPAVANA LEPOTICA obuzeta sobom nije primetila kako joj se izašavši iz šume približava mladić sa turbanom na glavi, u brokatnim šalvarama i šiljatim zlatom izvezenim papučama. U ruci je nosio nekakvu staru zarđalu uljnu lampu koja je odudarala od sjajne odeće koju je imao na sebi. Zanet svojim mislima mladić samo što je nije nagazio, uspeo je da se zaustavi na jedva korak od nje. Ona je zatvorenih očiju, otvorenih usana, mahnito trljajući klitoris svršavala, već se ne zna po koji put. Zdivljen prizorom i namah uzbuđen o čemu je svedočila velika izbočina na njegovim šalvarama, mladić kleče pored nje, šakama obuhvati čvrste devojačke grudi i gurnu joj jezik u grlo. Skoro zagrcnuta PEPELJUGA, CRVENKAPA, SNEŽANA, USPAVANA LEPOTICA, širom otvori oči i iznenađeno pogleda mladića. "Pa ovo je fantastično...a tek sise.... jao što je lepo kada mi miluje i uvrće bradavice..." U to mladić spusti ruku i šakom obuhvati vlažnu i vrelu ribicu. naučena od LOVCA ona mu razveza šalvare i izvadi nabrekao kurac. Sa čuđenjem je konstatovala razliku između njegovog i LOVČEVOG kurca. Živeći kako je već živela, neuka i neobrazovana, nije mogla ni znati za običaj obrezivanja. "Ma svejedno", pomisli i poče da ga drka. Mladić zadrhta ali nastavi da joj sisa jezik. Njoj odjednom pade misao na pamet, opkorači mladića i polako ne ispuštajući ga iz ručice, navuče se na veliki gladak mladićev kurac. Klizila je po njemu gore dole ječeći od slasti. Posle mnogo, mnogo vremena, mladić uzviknu "Alahu Ekbar!" Trenutak svršavanja bio je ad portas. PEPELJUGA, CRVENKAPA, SNEŽANA, USPAVANA LEPOTICA se skide sa kurca i bi što bi, opet bela, gusta vruća tečnost mirisa badema. Digresija: Mnogo kasnije u razgovorima i disputima, dozvoljavala je i drugačija mišljenja i stavove a propos "ukusa i mirisa badema", govoreći da je to subjektivna stvar i da ona nema ništa protiv ukusa i mirisa vanile, suvog grožđa, pistaća, čak ni ukusa i mirisa masline. Posle nekog vremena iscrpljeni, zaspali su zagrljeni, isprepletanih nogu. Potraja to. Onda se mladić probudi ošamućen, polako se izvuče iz klupka, zatrese glavom i potraži svoju lampu. Protrlja je i iz njenog grlića se pojavi prvo pramičak dima a onda se dim izvi u ogromnog duha-džina čija je glava dosezala nebesa. "Na usluzi sam ti o Gospodaru" zagrme duh-džin. "Pozvao sam te samo da bih ti pokazao ovu devojku...sto posto sam siguran da i pored svojih nadnaravnih moći ne bi mogao ovako nešto da mi priuštiš", reče mu mladić. "O ALADINE, dao sam ti zlato i drago kamenej, basnoslovne palate i dvorce, leteće ćilimove....ali ni moje koći nisu bez granica." "Znao sam, reče ALADIN ali sva bogatstva koja si mi dao ne vrede ni minuta koji sam proveo sa ovim lepim čeljadetom." "Tja, slegnu svojim ogromnim ramenima duh-džin, samo je Veliki Alah svemoguć!" "Tako ti Velikog i Svemogućeg Alaha i njegovog proroka Muhameda, prebaci je u moj dvorac, u moje odaje!" "Nepojamni Alah mi je svedok da to ne mogu da uradim, vas dvoje ste iz različitih bajki", skrušeno odgovri duh-džin i hitro se povuče u lampu. ALADIN gorko zaplaka, stavi lampu u džep od šalvara i ševrdajući, obnevideo od suza, izgubi se u šumi. Nastaviće se

ZAŠTO?

Zašto već dugo nisam objavio ni jedan tekst na svom Blogu? Zato što mi se može! Šalim se, sticajem raznoraznih okolnosti van mojih mogućnosti uticaja na njih, odlaskom u Gračanicu, slikanjem/pripremanjem novih slika za samostalnu izložbu, pisanjem davno (2005 godine) započete Bajke kojoj još ne nazirem kraj, i meni samom nerazumljivoj opuštenosti i odlaganjem „za sutra“....eto to je glavni i subjektivan razlog mog „ne gostovanja“ na sopstvenom Blogu.

Iako ga ne „volim“, kako duže živim, sve sam skloniji Svetom Avgustinu. Naravno, modifikujući njegov glavni i bazični postulat da se čovek rađa sa (već usađenim) grehom. Modifikacija se sastoji u preimenovanju greha u zlobu, pakost, nedostatak ljubavi prema samom sebi a onda i prema bližnjima. Okruženi smo, opkoljeni zlobom i pakošću, u biti iracionalnom ali neprekidno na delu. Nije prvi put da pišem o ovoj temi i ne želim da se ponavljam ali ono malo mislećih i kreativnih ljudi se povlači, postaju po sopstvenoj želji i volji unutrašnji azilanti (odavno na B-92 postoji takav džingl), zatvaraju se, sklanjaju se u sebe, što zlobi i pakosti otvara širok drum za delovanje. Ne nudim a i ne vidim rešenje bar za sledećih hiljadu godina. Mentalitet se ne menja kao odeća, kao cipele, patike, potrebna je pre svega želja svih i vlasti i naroda da se krene tim putem. Da li vidite igde takvu želju? Naravno da ne. Hristov moralni nauk se kod nas koristi samo u predizborne svrhe a i tada traljavo i trapavo i neuverljivo, čak je i SPC spala na tanke grane. Uzmimo na primer: „Ne kradi“. Kako verovati rečima ili čoveku koji se zalaže za borbu protiv korupcije a nakrao se za svog mandata toliko da je obezbedio i svoje čukun, čukun, čukun unuke!? Svako od nas može naređati hiljade takvih primera ali nam od toga neće biti bolje, naprotiv! Već sam napisao KLOAKU ali obrni okreni, nikako ne možeš pobeći od truleži (u svim segmentima) koja te okružuje. Pa zašto onda ovo pišem? Iz prostog razloga što ja slikajući, čitajući, vozeći bicikl pored Save, ovih dana se spremam da pođem i na pecanje, družeći se sa malim brojem uglavnom prijateljica i razgovarajući s njima o svemu samo ne o KLOAKI koja nas okružuje, ne čitajući novine, ne gledajući TV, ipak ne mogu ostati potpuno po strani. Ne svojom voljom, ne, nego agresivnošću politike (tvrdim: bez obzira ko je na vlasti) koja se bez prestanka meša u moj život, hteo ja to ili ne. Sve je politika ili bar posledica/e politike! Kada plaćate račune koji su svako malo uvećani a stojite u zmijiolikim redovima u malenim poštanskim ispostavama, kada kupujete mleko, jogurt....osnovne živežne namirnice i one su sve skuplje i skuplje....sami nađite još primera, ima ih na hiljade, eto to je politika, posledic/e politike u ovoj usranoj zemlji. Nemam nameru da se zamonašim, pobegnem u neki Svetogorski skit e da bih ostao van domašaja politike. Nema te mišje rupe u koju se možete sakriti a da vas politika ne sustigne i ne pronađe. Nije vredno trošiti reči o tome ko su u nas političari ali novcem koji prihoduju poslanici bar od jednomesečnih zasedanja Narodne(?!) Skupštine, podigao bi standard najsiromašnijih građana na pristojan nivo.

Bla, bla, truć! Nemam više snage da dalje pišem o uništavačima i unižavačima naših pojedinačnih i zbirno, života. Dodaću samo: “Crkli dabogda!“

DUŠAN RUSALIĆ Izložba skulptura

Galerija ULUS, Maj – Jun 2008

Dušan Rusalić vajar, moj generacijski kolega sa Akademije, isto smo i godište, pričalica, nezadovljnik, retko osmehnut ali ne bez duha, dugogodišnji Sekretar ULUS, čovek koji je imao i ima i danas zanimljive predloge, stavove i inicijative u vezi boljeg funkcionisanja ULUS, nije baš uvek u pravu....ali kao što to već i kako biva u našoj sredini, niko ne želi ni da ga sasluša. Uostalom on je „bivši“ a takvi samo „mlate praznu slamu“ za većinu „sadašnjih“.

Ostaviću ovu započetu i izuzetno zanimljivu storiju po strani i nedovršenu jer na žalost, samo bih gubio vreme a dozvao pameti ne bih nikoga u ovoj prepametnoj zemlji nebeskog naroda u kojoj se svi ponašaju kao da su multipraktici, svi sve rade i znaju najbolje u svim oblastima ljudskog mentalnog i fizičkog delanja.

Iako sam mu preko telefona obećao da ću doći na otvaranje izložbe, nisam otišao, iskrslo mi je nešto neodložno. Ali danas 1.Jula 2008 godine u 10 sati i deset minuta ušao sam u galeriju. Čak i činjenica da odavno nisam video nijednu Dušanovu skulpturu ostaje bez značaja, kada sam sa zadovoljstvom prvo jednim švenk pogledom obuhvatio Galeriju, bez i trunke kolebanja prihvatio koncept izložbe a zatim pomno i sa istinskim zanimanjem išao od skulpture do skulpture.

Po mom (naravno) subjektivnom mišljenju iza kojeg čvrsto stojim a boljih argumenata ne tražim od Dušanovih skulptura, ova njegova uzložba, više puta odlagana iz raznoraznih razloga u koje spadaju i njegova neodlučnost, može biti (nagađam) i strah od javnog predstavljanja posle dugog vremenskog perioda, dakle izložba skulptura Dušana Rusalića je događaj! Potpuno svoj i samosvojan, izvan svih zacrtanih ili nametnutih tokova, Dušan je nekoliko koraka ispred svojih/naših kolega, „usuđuje“ se da kombinacijom i intervencijama u mermeru, granitu i ko zna već u kakvim vrstama plemenitog kamena, nadgrađuje i menja osnovne skulptorske postulate i postiže neverovatno efektna dela/prizore od kojih bi neka mogla/morala/su u samom vrhu i proširenih medija.I

Izložena dela nude mnoštvo povoda za analizu, razmišljanje. Umno koncipirana i izvedena, ponekad narativna ili skulpture simboli, svaki komad galaksija za sebe a opet, vidljiva je njihova povezanost u Dušanov svesni i podsvesni Kosmos. Dušanova izložba skulptura ne samo da je događaj, ona je i jedna od najboljih i najkvalitetnijih izložbi održanih u Galeriji ULUS u poslednje vreme. Bravo Dušane!