Arktik nije imao druga posla

I kako da ja, usebiiznutra građanin ekvatorijalnožarkovrelog pojasa izdržim i preživim ovo što se dešava u Beogradu, zemlji Srbiji i šire???? Izgledam, k'o mongolska mlada, pardon mongolski mladoženja, što bi rekao Jelicin Žmu. Ponatrp'o sam na sopstveno mi zmijsko tijelo u sobi sedećeg, počev od dvoje vunenih čarapa tipa Sirogojno, potkošulju, crni statičnoelektričnopucketavi džemper, košulju od samta, što bi rekla da je živa tetka Mira iz Bosanske Krajine i povrh toga, ručno pleteni od strane ribareve žene sa otoka Malte a kupila ga i donela mi na dar moja draga tašta, ogroman vuneni džemper. I šta biva, šta se dešava? Smrznut sam do stepena da kad vadim neki artikal iz zamrzivača, temperatura nam vrloveoma približna, da ne kažem ista, čak se artikal još dublje smrzne!

Istine radi, prozorskorazglednički pogled na spoljnonapoljnu bolnoočnu belinu, za trenutak, ustvari u pitanju je magnovenje, izazove u meni blesak sećanja na budalaste dečje godine, grudvanje, sankanje u Skadarskoj ulici, pravljenje Sneška Belića ali moždanim mi prevratom, iščezne kao da ga nikad nije ni bilo! U glavi mi zazvoni vapaj: Sunca mi dajte, Sunca!

Juče, naravno kroz prozor, videh čoveka koji na motornim sankama prozuja prema severnom polu. Ko veli, nisam ih džabe kupio a kad već nisam na Kopaoniku ili Staroj, jadna joj majka, planini, 'ajd da pičim nerazgrtom pešačkom stazom i izazivam zazubice babama i dedama koje pametni potomci isteraše na ulice da se klizaju, spotiču i lome ostarele kukove.

Upravo mi stiže poruka: Vaše naočare su gotove, možete ih preuzeti. Vaš Italoptik. Valja putovati! Nema mi druge, počeću da tražim po terasi davno zaturene krplje, anorak s kapuljačom nemam, nemam ni čizme od fokine ili belomedveđe kože, moraću da se snađem s onim što posedujem a znam da je to pretežno letnja garderoba i obuća. Jedno na drugo, ređaću i oblačiti na sebe dok se može pa šta mi bog i nezvani Arktik daju!

Kad uključim, za trenutak prigodno temperiran mozak, što se inače retko dešava, mislim prigodno temperiran, prva misao koja mi nadođe je: A kad počne da se topi! Priznaćete, čak i iskrenoizdnadušedubinski obožavaoci snega i tz zimskih radosti, da nema većeg sranja od topljenja snega i sledujuće mu prljave bljuzgavice beogradske! Tad i izvikana garderobnoobućna nepromočivost, postaje tz misaona imenica, neostvarljiv san, iracionalnost neznanog tipa! Čujem sina koji saopštava majci: U Londonu i Amsterdamu obustavljen avionski saobraćaj. Nije lepo ali u meni ni trunke saosećanja. Ljudi u Srbiji zavejani smetovima od po pet, šest metara, umiru od gladi, bolesni, bez lekova i lekara.. Videh juče na teveju dečaka na čupavoj kobilici, svakog dana jaše kroz Sibir do škole i nazad. Junačina, dete neće da propusti ni jedan čas, željan znanja, srce malo!

Kaže mi J. : Sad sam Svetlani (Njujork, Menhetn) napisala da bi trebalo zabraniti da sneg pada u gradovima...smeje se. Pomislim, pošto se to kod nas a bogami i u drugim državama ne može urediti propisima ili zakonima, bez obzira na to koja se stranka nalazi na vlasti, ljude bi u svetskim razmerama trebalo podeliti na one koji vole Zimu i one koji vole Leto, pa ih brate poraizmeštati po planetici na odgovarajuća mesta i predele. Al' 'ajd se ti dogovori! Svako tegli i vuče na svoju stranu ma kakva ona bila i ni brige ih nije za dobrobit, hoću reći, dobrotoplost ili dobrohladnost sopstvenog naroda!

Ostaje mi samo da u sebi, zbog od hladnoće zamrznutih usta, neprekidno izgovaram: Oh Equateur, o ma mere! Ili u prevodu: O Ekvatore, majko moja, mila, dodajem.

DESET

Nema ništa teže na ovom svetu od pravljenja rang listi! Verovatno ni bezumnije. Naravno da tu ne mislim na svakodnevno zasipanje raznoraznim rang listama u dijapazonu od najsisatije pevaljke, kraljice splavova, velikobratskih farmi, prvog glasa Srbije, elitnih spisateljica, mrsomudljivih osoba koje se ne skidaju s TeVeja, razvoda i udadbi/ženidbi tz slavnih ličnosti, prodavačica/prodavaca magle, sve do ozvaničenih i zakonom zaštićenih krimosa i njihovih patrona političara a sve objavljivano u tz žuto-smeđe-prolivastoj štampi i na malom ekranu.

Praviti rang listu izistinskih, istinskih, nepatvorenih, najboljih umetnika, književnika, pesnika, glumaca, muzičara, kompozitora, vajara, grafičara, slikara, je pored Trla baba lan, vrlo subjektivan i nadasve nezahvalan posao! Sa gore pomenutima je lako, i malo dete može očas napraviti desetak rang listi a da ne pogreši. E ali kad se nađeš u moru, okeanu, beskraju... pravih umetnika, od kojih svaki ponaosob stvara ili je stvarao vrhunsko delo/dela, onda komparacija postaje besmislena i rangiranje se svodi na puki lični odabir i preferiranje umetnika koji praviocu rang liste najviše leže na srcu.

Odlučih ipak da napravim rang listu slikara koje najviše volim/cenim, ponukan komentarom štovanog kolege Vladimira Petrovića, on je naime predložio da napravim listu od deset slikara koje...etc., etc. Pametan i obrazovan, što se može videti iz njegovih tekstova, u ovom slučaju je malo fulao, slikari ipak nisu vino pa da ih po svom ukusu ili godinama rangiram. Ali:

Osećajući se pomalo nesposobnim i nevoljnim da poređam deset slikara koji mi znače, činim napor da bih, s jedne strane udovoljio Vladimiru a s druge, da bih vama omogućio da u svojim komentarima iznesete svoje rang liste. U svakom slučaju to može biti zanimljivo. Počinjem:

1) Velaskez, Pikaso, Mazačo, R.B.Kitaj, Rubljov, Tintoreto, Rembrant, Veselman, Maljevič, Vermer, Mikelanđelo, Bora Iljovski, El Greko, Zurbaran, slikari Laskoa i Altamire, Hokusai, Učelo, Sinjoreli, Antonelo da Mesina, Belini, Rafaelo, Ticijan, Hals, Van Ajk, Holbajn mlađi, Boš, Karavađo, Rubens, Tamajo, Rivera, Žorž de La Tur, Goja, Domije, Tarner, Žeriko, Kurbe, Peđa Milosavljević, Mone, Sezan, Sera, Gogen, Lotrek, Matis, Kandinski, Ćelić, Boćoni, Bala, Munk, Franc Mark, Maks Ernst, Miro, Hokni, Raušenberg, Hamilton, Dišan, Indiana, Rozenkvist, Džasper Džons......

To bi bilo prvo mesto moje rang liste, uz mnogo nenavedenih mojih miljenika vrhunskih slikara! Za mene ne postoje mesta broj 2, 3, 4, 5, 6........do deset. Vladimir mi je takođe predložio da o svakom (od deset odabranih) napišem po nešto, crticu, esejčičić...To nikako ne mogu! O gore navedenim slikarima su napisani tomovi knjiga, oni su svojim delanjem formirali najbolji deo Istorije umetnosti, kulture, Istorije uopšte! Ne verujem da bi neka moja rečenica ili dve osvetlila ili donela nešto novo. ‘Ajd’ samo ovo: Šta se može više i novo reći o čoveku koji je godinama ležeći na skelama, oslikavao Sikstinsku kapelu ili naslikao Strašni sud, Mikelanđelu? Ende!