LJUDSKA PRAVA

Madlen Olbrajt, Samiti na najvišem nivou, Sud u Hagu, Kondoliza Rajs, šuš, muš Buš, Karitasi, Helsinški i ini odbori, Lekari bez granica....svima su puna usta „ljudskih prava“! To traje bogami i pre Tjen An Mena. I gde smo? Nigde! Strogo poštujući reči (da li su istinite i kako ih tumačiti i danas se „lome koplja između najučenijih teologa) Gospoda I.Hrista : „Ko ima daće mu se a ko nema oduzeće mu se“, i ravnajući se prema njima u svom delanju, „ljudska prava“ potržu samo u političkim, međudržavnim odnosima, unutardržavnim mazanjem očiju beslovesnog Puka, da bi se „zapušila usta suprotnoj strani“ ili dnevno poliitički, zavisi kada kome odgovara. Najsvežiji primer je spisak političkih zatvorenika koji je pred svoj dolazak na svečano otvaranje Olimpijskih igara, kinezima poslao Predsednik Francuske Nikola Sarkozi. Licemerno do bola! Spisak šalje čovek u čijoj se zemlji proganjaju svi koji nisu beli kao pelir, čak i oni koji su se vratili pocrneli sa letovanja!

Bazično ljudsko pravo je pravo na hranu, pravo na ne umiranje od gladi! Ako se to pravo ne poštuje, sva ostala ljudska prava mogu i da ne postoje. Evo bizarne situacije: Čoveku, ženi, muškarcu, detetu koji umiru od nemanja hrane, od gladi, se garantuje pravo na rad, pravo na ispovedanje vere, pravo na promenu mesta boravka i šta već sve ne!?“ Čak nije ni bizarno, strašno je da strašnije ne može biti! A može! Ustvari zabole njih (gorepomenute a ima ih još ohoooj!) za bilo koga osim za sebe same i svoje dupe. Sebičnost je glavna odlika sveta u kojem živimo. Bilo je toga i unazad u Istoriji ali mi živimo ovde i sada. Kada bi .....bolje je i ne počinjati misao, ideju, čija se neostvarivost, uzaludnost, u svetu u kojem je osnovna i nepromenljiva kategorija podela na gluve multi bogate i siromašne, umiruće od gladi i bede, najbolje ogleda u narodnoj: „da baba ima muda zvali bi je deda!“ Gorepomenuti su u starom Rimu imali i imaju savršenog učitelja: „Hleba i igara!“ U skladu sa utvrđenim principima bogatih, hleb po pravilu izostavljaju ni malo ne menjajući način kojim vladaju i kojim zaluđuju milione umirućih od gladi, naprotiv! Igre bi se mogle izostaviti a hleb nasušni, makar kilogram po čovečijoj glavi, deliti besplatno. Pada mi na pamet narodna izreka SIT GLADNOM NE VERUJE. Veruje ali mu je do toga stalo koliko crno ispod nokta!

Održavaju se konferencije, sazivaju susreti i samiti o problemu gladi na ovom zrnu peska od planete, u talasima se valjaju šuplje floskule o potrebi preraspodele bogatstava i pomoći gladnima i siromašnima. I šta biva? Ako se bacanje nekoliko džakova brašna iz helikoptera u neko afričko seoce smatra i računa kao pomoć moćnih i silnih gladnoj sabraći, onda sve gubi bilo kakav smisao.

Ništa se neće promeniti i bivaće sve gore jer grabežljivost i sebičnost svakim danom postaje sve veća.

BIĆE SKORO PROPAST SVETA!