SUBJEKTIVNO

TIKVA SA KORENOM

2010-01-27T22:50:00.001+01:00

Koliko puta ste čuli ili čak izgovorili: „Ni ja nisam tikva bez korena“? Malo je onih koji su razmišljali na temu: zašto je baš tikva (Cucurbita pepo) izabrana da bi objasnila naše, recimo, značajno poreklo? Kada se u to upustite, bez većeg truda shvatite da je važnost tikve ako ne marginalna a ono u drugom planu, presudan je koren! Za razliku od većine biljaka, tikva jedva da ima neki rudiment korena, dok se po zemlji prostire vrežasta, izuvijana, isprepletena, zakovrnuta stabljika, narečeni koren, koji ako se razvuče može da dosegne zavidnu dužinu. Metafora je u pitanju i ne previše skrivena. Pored tikve mnogo češće se pominju Loza i Stablo. Loza (Vitaceae) kao plemenita biljka (takođe se grana i uvija ohoho) se najčešće rabi. Svaka (Evropske na prvom mestu) Dinastija koja drži do sebe ima, jal na svom grbu, jal na požutelom pergamentu (Dinastičkoj relikviji!), podatke o svojoj Lozi. Na grbu iz razloga skučenosti, podaci su u većini slučajeva „slikoviti-simboliki“, dočim pergamenti sadrže iscrpne i kraljevskim pečatima overene podatke „od mene, tj od njega (Kralj, Kraljica, Vojvoda, Grof, Baron, Markiz....) pa do prapretka koji je začetnik dotične Loze. Evropske Kraljevske Loze su međusobno toliko isprepletane i izukrštane tako da se u njima mogu snaći (pre nego potomci) samo izuzetno kvalifikovani, strpljivi i predani izučavaoci istog. Proučava recimo, tako jedan od njih (predanih izučavalaca), okapava dane i noći i BUP!, ustanovi na primer da engleska kraljevska kuća i nemačka i francuska, takođe kraljevska kuća, ni manje ni više, vode poreklo od istog pretka! I ne samo to, otkrije mu se još najmanje desetak kraljevskih domova koji su u istom košu! Pa kad još krene za lastarima (ograncima Loze), put ga odvede u Povijesnu nedođiju, u kojoj se ispostavi da su svi svima rođaci, po muškoj ili ženskoj liniji. Nije zanemarljiv broj Dinastija koje dokumentovano (!?) tvrde da vode poreklo od sina božjeg, samog Isusa Nazarećanina! Potkrepljuju to uredno evidentiranim i u knjige(?!) guščijim perom upisanim dolaskom trudne Marije Magdalene u Europu, tj njen jug, negde oko Marseja, potržu Templare, podupiru tvrdnjama da se sve to lepo može naći u lagumima Vatikanske arhive. Kaj god! Pošto ni mi nismo tikva bez korena i Serblji imaju svoju Lozu, Nemanjićsku, dašta! Da neko ne bi u budućnosti bacio sen sumnje, neubeđen vrteo glavom, poduzetni Stefan Nemanja, monaški nickname Simeon, je svojom svetom rukom lično i personalno u Hilandaru iznad jedne česme/žive vode, zasadio pravu pravcatu vinovu lozu. Ko nije bio (nisam ni ja) neka mi veruje na reč, gledao na TV film u boji, loza i danas raste gde je posađena i daje plodove, u narodu poznatije kao grožđe. Nemanjićska Loza potraja do Nejakog Uroša i puć! Onda takođe, very short Hrebeljanovići, pa Brankovići....sve do trgovaca Mangulicama, Obrenovića i sprestolasvrgavajućih Karađorđevića. Potom se desi Tito kome na pamet ne pade da osniva Dinastiju, Loza mu beše zadnja rupa na svirali, koji vladaše po principu: L’etat s’est moi a posle mene potop ako treba, naći će se već neki Noje da sočini Arku a i Ararat još stoji tamo gde ga je dobri i pronicljivi bog postavio, jes da nije više u Armeniji, Turska se diči s njim više od 100 godina. Potop se desio ali umesto vode lila je krv, Noje nije bio samo jedan, gomila njih je noktima grebala, tuđe živote polagala i žrtvovala zarad Nojevog mesta, položaja i zadatka spasavanja tz sopstvenog pučanstva. Nekako u to doba dovedoše u Serbiju prestolonaslednika (iz Loze Karađorđevića) koji srpski jezik govori kao Bušmani književni francuski. Dakle prestolonaslednika imamo, živi (uz državnu apanažu) u Belom Dvoru ali nemamo Presto! Jebi ga, Republika smo, bar na papiru. Ovo me potseti na Hajnea ( iz knjige Le Grand, Put u Minhen) citiram: „Čiji je onaj veliki pas“, upita me Berlinac? „To je pas Novog Alkibijada“, odgovorih mu. „A gde je Alkibijad sam“, opet će Berlinac? „E, za sada je to mesto upražnjeno“, završih. Nego da se vratimo Lozi, Lozama. Mudri, lukavi, dovitljivi Crnogorski Knjaz Nikola...e ovo moram, onako politikantski, little digresija: Knjaz Nikola kome se, na otkrivanju spomenika onomadne, takođe mudri Milo Đukanović, bronzanom obrati s usklicima: „Gospodaru, evo te u tvojoj zemlji, tvojoj postojbini, nezavisnoj Crnoj Gori“! Isklikta Milo ne trepnuvši ali i bačivši u stranu Nikolino srpstvo. Nikolina pjesma. „Onamo, namo...“, za one slabije obaveštene, govori/pjeva o činjenici da se „Onamo, namo...“ nalazi razoren dvor njegovog cara, srpskog Knez Lazara. Pominje u pjesmi i Obilića i izričito naglašava svoje srpstvo. Ne verujem da i Milo a i brat mu Aco imaju dinastičke pretenzije, to se naravno ne odnosi na enormno zgrtanje love, ono: „da nam se nađe...zlu ne trebalo.“ Vraćamo se Knjazu Nikoli. Dakle, mudri Knjaz Nikola je svoje mnogobrojne kćeri tako dobro udenuo/udao, da je postao rod rođeni sa najznačajnijim Evropskim Kraljevskim porodicama! Ej bato, Jelena je bila italijanska Kraljica i Carica Etiopije (ovo uz veliku i nesebičnu pomoć ex socijaliste gosn Musolinija). Jaoj meni do boga miloga! Evo ovog trenutka mi dođe iz dupeta u glavu!!! I bez članstva Kraljevine Republike Serbije u Evropskoj Uniji, ja se ponašam kao nadmeni i prepotentni Europejac! A Kineske vladarske Loze, pa Indijske, Asirske, Vavilonske, Egipatske, Persijske, Sasanidi....čekaj bre, a Vizantijske, pa pre toga Rimske, a Džingis Kan, Turci....čitavo vinogorje! Am pak, ’ajmo se bolan uozbiljit, nije ovo što pišem istraživački poduhvat glede zbiranja i na jednom mjestu, tj ovdje, prezentiranja Historijsko/Povijesnog pregleda Loza vladarskih kuća, zvanih Dinastije. Ne! Ovo je tek maleni, nejaki i nepretenciozan pokušaj da se neki odomaćeni izrazi i izreke pobliže objasne. Eto, poželeo da podelim svoja razmišljanja. Stabla, (panjevi ne dolaze u obzir!) Porodična Stabla su verovatno najpreglednija, najčitljivija i najrazumljivija. Šematski prikaz je veoma jednostavan. Osnivač, prapredak je predstavljen širim, užim ili kakvim god stablom iz kojeg prvo izrastaju „glavne“ grane-njegovi sinovi, zatim se iz tih grana izvijaju/račvaju sve manje grane njihovih sinova....sve do najtanjih grančica koje predstavljaju današnje potomke. Pored svake grane, grančice se nalazi ime. Iako je porodično Stablo pojednostavljen prikaz razvoja jedne porodice, ponekad, u zavisnosti od broja potomaka, uviđate da bi vam Arijadna i njeno klube itekako dobro došli! Ima ljudi koji ni malo ne haju glede Loze ili Stabla ali i onih koji ih s pažnjom i ljubavlju neguju, dodajući im grane i grančice, ostavljajući s dužnom pažnjom mesta za buduće izdanke. Moj pokojni otac je znao da nabroji sva imena počev od svog unuka (mog sina) pa sve do D. osnivača naše Loze. To bogami i nije tako mali broj ljudi i vremena, skoro pa 300 godina. Nikome to nije naturao ili nabijao na nos ali je znao. Znam i ja, nije me učio ili terao da naučim, meni je kao malom to sve bilo zanimljivo i upamtio sam. Sina ne uključujem, jednom sam mu na njegov zahtev, bio je još dečak, „odrecitovao“ njegove/moje pretke ali nikada više. Njegova je i samo njegova odluka da li će to znati ili ne, da li ga uopšte zanima. Moj otac je na retka podsmevanja znao da kaže: „I rasnim psima se precizno vodi i zapisuje poreklo, pa zašto i ja ne bih znao svoje?“ U Crnoj Gori se smatralo za sramotu da neko ne zna svoje Porodično Stablo. Činjenica je da su u pitanju bili samo muški preci. Za razliku od većine, moj otac je znao i pretke svoje majke. P.S. Ako kaniš živjeti, onda po svaku cijenu moraš ostati živ! A živ čovek je voćka čudnovata, nije se samostvorio, tek tako se na ovaj svet ispilio, odlučio: postaću pa šta košta da košta...ne svaki čovek iza sebe ima pretke. Na volju svakome da li će ga zanimati ili neće, sopstveno poreklo.

BISER No.3 / specijalno za Margos

2009-12-26T17:46:00.002+01:00

Uvalimo se dva moja ortaka i ja ( svi članovi Kulturnog centra) Jula meseca 1968 godine među ferijalce u autobus koji vozi na relaciji Beograd – Neum, preko neke poluljubavne veze sa drugaricom članicom, recimo glavnog odbora Ferijalnog saveza. Trebao nam prevoz do plavog Jadrana. Odma’ zauzmemo busiju na zadnjim sedištima i nakon što je kulturni poslenik D.Ć. proveo sat vremena u ljubljenju i vatanju sa drugaricom članicom (sve za zacrtani cilj i drugare!), vrati se i prihvatimo se prvog (od tri poneta da nam se nađu) flašijanera Čačanke. Popili smo ga a još ne besmo izašli iz beogradskog atara, znate ono, prokruži flašijaner pet puta i već mu vidiš dno. Ferijalke istežu vratove, neke i prilaze, odbijamo ih nudeći im Čačanku. Drugarica članica je otpila gutljaj nežno devojački ali se zagrcnula od prepeka i više se nije pojavljivala. Već pao mrak, prošla ponoć a mi za treću flašu. Kad smo i nju dokusurili, popadasmo kao snoplje. Probudilo me nekretanje. Bunovan, glava mi kao poveći ormar od orahovine, pogledam oko sebe. Prazan autobus, moja dva kulturnjaka hrču upijeni k’o klenovi. Priljubim lice uz prozor, kad gle čuda! In the middle of the nower, kafana, kafančina, svetle joj se prozori i vrata kao da sunce sija. Bus kao akvarijum, gluv, nikakav zvuk ne dopire. Tu šoferi imaju besplatnu klopu, znači pauza, kapiram. Jedva pronađem dugme kojim se otvaraju vrata, skotljam se niz ona dva stepenika i počnem da prikupljam snagu za dalje poduhvate. Posle litra prepečene Čačanke a toliko sam (najmanje) popio, javila se u meni neutoljiva potreba za vodom, ogromnim količinama vode, jezero bih popio da mi je bilo pri ruci. Razmrdam nekako udrvenele svojevoljne noge (svaka bi na drugu stranu) i doteturam se do širom otvorenih vrata kafančine. Zagluveše mi ionako osetljive uši, u glavi mi zazvoniše sva zvona Notre Dame! U dva ćoška/ugla ogromne prostorije, po dijagonali, nadmeću se u talambasanju i dernjavi dva orkestra sa sve golosisim pevaljkama. Ne moš’ proć’ od svijeta. Onih što piju mnogo a pijanih deset puta više. Lete flaše i stolice, lome se stolovi, svi se, osim popadalih po stolovima ili podu, dernjaju kao da ih kolju, shvatam stigao sam uprav na kulminaciju općeg veselja. Čačankom onemoćalim laktovima, nejakim ramenima i glavom-ormarom, pokušah da se probijem do šanka. Lakše pomisliti nego ostvariti. Tri kvarta od ure mi je bilo potrebno da dođem do pocinkanog šanka! Šankerica, i ona skoro golosisa, izvan prslučeta izvirivali su tamni kolutovi, garavih nausnica, obrva a la Brežnjev, upita me poslovno: „Šta’š popit’ momak“? Iako klenovan, ljubazno zatražih dva bokala vode. „Vode“! Izbeči se sisati Brežnjev na mene!? „Vode i neka budu četiri bokala“ pokušah ponovo. Brežnjev poče da rza od smeha, sisurine se uzbibaše, mahnito kretanje tamnih bradavica uz kilo Čačanke u krvotoku, Burutet u kafani i u mojoj glavi, skoro me potera na povraćanje. Snagom mladosti i ono malo volje koju mi rakija nije osvojila, suzdržah se. Nadljudski napor, šta reći. Elem, opet se obratih šankerici: „Ništo ne razbiram, zošto ne možam voda da dobivam, eli je ot topleno zlato?, već su me izdavali nervi, a žeđ je dobijala beskrajne razmere! Odakle i kako, setih se Ričarda III, on je nudio kraljevstvo za konja a ja bih za četiri bokala vode dao ne samo kraljevstvo nego i sve kontinente, Zemlju, Sunčev sistem sa sve Mlečnim Putem! „Ćuj momak koliko ti je godina?“ upita me šankerica uspevši da obuzda rzanje. „Nisam došao ovde da me ti u ranu zoru anketiraš, daj mi vodu bre“, izdrah se na nju. „Ćuj njega, daj vode, daj vode, znaš li ti uopšte đe si?“ Zgrabih jednu neopranu kriglu, nagoh se preko šanka i počeh da je punim vodom. „Ćekaj, daću ti ja“ izgovori šankerica, uze čist bokal od oko litar i po i poče da ga puni. Dok sam halapljivo ispijao vodurinu, davio se u njoj, curelo mi je niz vrat, šankerica namrštivši Brežnjev obrve, nalakti se na izgrebani matirani cink i ozbiljno poče da razglaba: „Jeb’ ga, isuviše si ti meni mlad da bi ti bila potrebita ova voda“! „Da nijesi pod kakvom manom, jadno dijete“, puj, puj, puj, pljunu tri puta u stranu preko levog ramena? Kada sam popio omanje more vode, nekako mi u glavi zazveča OVA voda! „A šta to ima u ovoj vodi, voda k’o voda, nalio sam se rakijštine, izgoreh od žeđi“, rekoh joj došavši do daha. „Fala bogu, razgali se Brežnjev, već sam se prepala da ti se tako mladom, a jesi lijep k’o jabuka, ne more dignut.“ Izbečih se u nju. „Evo ’vako stoji stvar, ova voda koju si ti pio nije tamo neka obična voda, to ti je bolan MUŠKA VODA, ti si u Kladnju momak“, izgovori šankerica i pomazi me ručerdom nežno po glavi. „O’š ipak popit nešto“? Naravski da sam popio tri Loze i dva Nikšićka piva, tek da se dozovem sebi. P.S. Ihahaj godina unatrag, ko, zašto, kako...voda iz malenog Kladnja (Bosna) po nalazima istovremenih stručnjaka (pazi molim te!) za vodu i polnu nemoć (u narodu poznatu kao impotencija), proglašena je uz udaranje na „sva zvona“, za superlekovitu u momentalnom rešavanju polne nemoći, tj nedizanja muškog spolovila i održavanja istog u erektivnom stanju. Pored nagrnuća silnog pučanstva muške provenijencije sa svih meridijana, Muška voda je flaširana mogla da se nađe i u najzabačenijim prodavnicama po ne baš zanemarljivoj ceni.

IMA JEDNA...

2009-12-24T12:26:00.002+01:00

„krčma u planini“, autor pesme koja je u međuvremenu postala opšte prihvaćena, postala tz narodna pesma, nastavljajući je, eksplicitno tvrdi da: „vide joj se svjetla dole u dolini“. Ime/naziv planine (gore) i doline (dole) ostaju nam nepoznati iz razloga što autor očigledno ne želi da se bavi topografijom. Iz nastavka će se shvatiti da je to sasvim druga priča, teška i tužna, Dert na delu. Ali idemo po redu. „Ko po krčmi šeće“, peva autor, „i plećima kreće“ a ja moram (to je jače od mene!) dodati: da su samo pleća u pitanju, ni po jada, kretala je ona i svojim bujnim grudima/sisama i velikom divnom guzom ili (u narodu omiljenim izrazom za taj deo ženskog tela) dupetom. Iako shvatamo da se radi o ženi/devojci, autor u sledećem stihu i to razrešava: „To je ljepa Mara kći starog krčmara“. Pored već značajnih datih informacija, mogli bismo postaviti niz pitanja, poput: „ Krčma je (gore) u planini, kako, na koji način on, autor, dole u dolini vidi ko po krčmi šeće i plećima kreće“? Ili, da li je autor u krčmi u planini (koju je prvo gledao „dole u dolini) te sedeći i pijući pogledom prati kretanje pleća i svih ostalih delova tela ljepe Mare? Poslenici elektrodistribucije bili bi zaintrigirani „svjetlima“. Da li se Krčma ne vidi po danu i jarkome suncu, da li je noć jedina mogućnost da se (gore u planini) samo po svjetlima, vidi Krčma? Da li je Krčma okružena gustom šumom, zapitali bi se studenti Šumarskog fakulteta, te je to razlog zbog kojeg se samo noću po svjetlima može videti. Pitanja je bezbroj ali istina je na drugoj strani. Autor poetski, uvodeći u pesmu i planinu i dolinu, gradi priču o Krčmi i ljepoj Mari. To je ljubavna pesma par exelance. Neimenovane, planina i dolina „in the middle of the nowhere“ predstavljaju samo okvir/ram za za smeštanje/lokaciju Krčme a nadasve ljepe Mare. Iz nastavka pesme shvatamo da autor „okapava“ u Krčmi, opija se „kao klen“, prateći svaki pokret Marinih pleća, sisa i dupeta, ne nalazeći u sebi snage da joj uputi i jednu suvislu rečenicu a kamo li da joj izjavi ljubav. Stih „Bona Maro ja zbog tebe pijem“, potvrda je autorove alkoholičarsko/mentalne impotentnosti i kod ovisnika notornog prebacivanja razloga svoje utonulosti u porok, na drugoga, u ovom slučaju na ljepu Maru. Ovo već spada u domen psiholečilišta u Palmotićevoj. Zanimljivo je međutim, iako nema preciznih podataka o vremenu koje je autor proveo posmatrajući „dole u dolini“ Krčmu sa sve svjetlima (gore) u planini ili vremenu koje je proveo u Krčmi opijajući se („...ja zbog tebe pijem“.) i prateći kretanje Marinih pleća, zanimljivo je dakle, ako je „Mara kći starog krčmara“, pa pod pretpostavkom da je stari krčmar Maru dobio u četrdesetoj godini a u trenutku dok autor peva svoju pesmu ima devedeset godina, onda Mara nema ispod pedeset! Mara je zasigurno počela da radi, služi goste u krčmi još kao devojčurak. Zašto je autor protraćio tolike godine prateći kretanje Marinih pleća, obeznanjujući se od metil alkohola? Zaključak: Mara autoru/ovisniku služi samo kao opravdanje pred samim sobom a to opravdanje želi i nama da naturi, nepotrebno optužujući Maru, s kojom osim naručivanja pića verovatno nije razmenio ni jednu rečenicu. P.S. Postoji i MOŽDA. Možda bi se Mara i udala za njega (autora) da je zaprosio? Možda bi on (autor) prestao da pije posle njenog pristanka i preuzeo životne odgovornosti? Možda bi se Mara samo nasmejala i odmahnula rukom, naviknuta na svakojaka muška dobacivanja? Možda bi ga oterala u P.M.? Možda se u međuvremenu dok je autor pratio kretanje njenih pleća, udala i rodila dva sina i tri kćeri? Sigurno je samo jedno, autor je notorni nelečeni alkoholičar koji svoju zavisnost pesmom svaljuje na nejaka ženska pleća. Ergo, pogledajmo se pre nego što bilo koga optužimo za svoje nedostatke, mane, nesposobnosti.... P.S. 2 Prethodno sam napisao u želji da pokažem/dokažem da se pored eseja o Prustu, Džojsu, mogu pisati i eseji o ordinarnim životnim situacijama.

U ZEMLJI ČUDA ANICE VUČETIĆ

2009-12-19T14:13:00.000+01:00

Tripartitna, ja bih rekao troslojna, višeslojna video instalacija „Putovanje“, „Sanjam“, „Sekund i po“, Anice Vučetić u Prodajnoj Galeriji Beograd je vanserijska izložba. Rekoh izložba ali je to mnogo, mnogo više od onoga što podrazumevamo pod imenom izložba. Deskripcija je suvišna ako otkrilivši crnu zavesu uđete u mračnu/neosvetljenu Galeriju i stanete pred monitore. Ne želim da odvajam radove ma kako me čak i Anica shvatila, oni su po meni jedan jedinstven koherentan rad, delo koje svojom višeslojnošću budi prezir prema našem svakodnevnom prolaženju i nezainteresovanom nevidenju tz ordinarnih stvari i situacija koje se, pokazuje nam Anica, mogu videti/gledati/posmatrati/samoposmatrati/sagledati i sagledavati na beskrajno mnogo načina, što bi rekli Monty Payton-ovci: „And now something different“. Prizori zaboravljenog „noćnog“ mora, svetlucavih talasa, svetala na zaboravljenom rtu, kišnim kapljicama zasutim prozorima, kroz koje vidimo kako promiču nejasne konture drveća, pejsaža, nepoznatih a istovremeno mutno poznatih, više puta viđenih, doživljenih na bezbrojnim putovanjima, pločice javnog(?) kupatila, svetlost koja kroz oktagonalni (?) prozor na kupoli, dozvoljavaju i ne dozvoljavaju naš ulazak u Anicine snove, „nemoguće (?) lebdenje u prostoru svoje sobe“..... Anica i ovog puta uspeva u istraživanju sopstvene energije, imaginacije, traganju, po ko zna koji put, i otkrivanju svog duhovnog središta. Put je to kojim će ona po sili unutarnjih zahtevnih poriva, još dugo ići, nezadovoljna dostignutim. Shvatajući svoj rad/radove kao pustolovinu, i dalje će tragati za samospoznajom (koja sobom donosi i spoznaju sveta oko nje), neminovna iskušenja je neće sprečiti da ide ka inicijaciji, ma šta ona bila ili kako je Anica vidi ili zamišlja. Putuj draga Anči, sanjaj, lebdi, hrli ka Kosmosu iako si deo njega, rastvaraj njegove bezbrojne zavese i preskači prepreke koje pred tebe postavlja.

2009-12-01T21:23:00.002+01:00

KAKO SAM POSTAO AUTONOMAŠ Idite u Novi Sad i obratite se prvoj osobi na koju naiđete bilo kakvim pitanjem. Ono što je nezamislivo ili veoma retko, u tragovima što bi rekli hemičari, u Beogradu ili ostatku Srbije, moguće je u Novom Sadu. Ta osoba će vam na najljubazniji način pomoći ili će vam ljubazno objasniti gde i kako ili kome je potrebno da se obratite. Ma šta trabunjali ovdašnji političari o Vojvođanima, ma koliko se posle ratova (koje Srbija nije vodila) u nju (Vojvodinu) slilo i ulilo izbeglica i ostalih dođoša, ništa i niko nije uspeo da pokvari i zamuti iskonsku civilizovanost i kulturu ponašanja ovih divnih ljudi. Pametni dođoši (a nije ih malo) se nisu asimilovali ali su prihvatili način i manire ponašanja svojih domaćina. Volim što živim u Beogradu, volim mnoge ljude (prvenstveno žene) i mesta, kafiće, kafane (one retke koje su opstale) u njemu ali! Iako se stanje popravlja, iako je Beograd proglašen za grad No1 za zabavu i provod, većina ljudi ne voli svoj grad. To se najočiglednije vidi u prljavštini i otpacima koji su mal’ te ne zatrpali prestoni grad. Odnos prema bližnjem a posebice prema nepoznatom, je katastrofalan. Seže do ubistva. Osmeh je u Beogradu tako retka stvar kao da je Endorfin hirurškim putem odstranjen iz njegovih žitelja. Svuda i na svakom mestu srećete namrgođena lica, škrgutanje zubima, zakrvavljene oči i poglede, da vas strah uhvati. Haj’mo malo o administraciji, šalterima na prvom mestu. Posle čekanja u nezamislivo dugim redovima, stižete pred šalter, pošte, banke, opštine, policije, suda.... i? Preko puta vas iza šaltera, nalazi se osoba (pol nebitan) koja vas apriori mrzi, mrzi posao koji obavlja (retki izuzeci potvrđuju pravilo) a silna je i nadmoćna jer ste vi došli kod nje da tražite ovo ili ono. Obraća vam se kao nižem biću, insektu, nervozna je i jedva čeka da vam vidi leđa. Ono „mi smo tu zbog vas, mi služimo i olakšavamo život narodu“ je šuplja floskula kojom se pred izbore sakupljaju poeni od beslovesnih birača. A populus ponizan do ljigavosti, nesrećan i zauvek ponižen, prima to kao nešto normalno, kao „pa ne mož’ drukčije da bidne, vlast je to.“ E zato sam od prošlog meseca (Novembra 2009) postao iskreni AUTONOMAŠ. Sticajem okolnosti a moj život je sav sačinjen od sticaja najneverovatnijih okolnosti, skoro ceo prošli mesec sam proveo u Novom Sadu. Idući peške, što zbog zdravlja, što zbog činjenice da su mi posle Beograda, udaljenosti u Novom Sadu kraće od uobičajenih šetnji pored Save, radi posla koji se nije mogao odložiti, obilazio sam razne institucije: Zavod za zdravstveno i invalidsko osiguranje (dva puta), Katastarsku upravu (dva puta), Upravu prihoda (tri ili četiri puta, jer je službenica koja je trebala da mi „uradi posao“ bila na godišnjem odmoru), Glavnu Poštu i Poštu iza Limanske pijace (nekoliko puta), Ispostavu Opštinske uprave na Limanu (tri puta), Sud (najmanje dva puta), Upravu za socijalna pitanja (dva, tri puta), Gerontološki centar.... i pazite sad! Svi su se prema meni odnosili nepojmljivo ljubazno i predusretljivo. Reč je, ako nekome još nije jasno, o službenicama i službenicima državnih ustanova! O Dio! Niko od njih nije pokazao ni trun nervoze, službenica u Glavnoj Pošti mi je čak popunila jednu uplatnicu dok sam ja popunjavao drugu, zbog moje greške napravljene usled stresa i umora. Niko od ljudi u redu koji je vijugao poštom usmeren plavim trakama sa obe strane, nije protestvovao, nije dobacivao, nije čak pokazivao nestrpljenje. Jel’da se može i tako! Čovek se oseća čovekom, poštuje se njegovo dostojanstvo. AUTONOMAŠ sam postao pre svega zbog prethodno pomenutih ljudi, žena i muškaraca, službenica i službenika državnih ustanova, zbog njihove ljubaznosti, predusretljivosti i predanosti poslu koji obavljaju, ali i svih drugih koje sam godinama sretao i sa njima komunicirao na pijaci, ulici, kafićima, trgovinama i prodavnicama, autobusima.... Ne „lakiram“ stvarnost, vojvođansku, novosadsku, iznosim svoje iskustvo. Kam’ te lepe sreće da se to kao neki pozitivan virus prenese na Beograd i Srbiju. Uzalud se nadam! Kao da je neki veliki POVODANJ (Ivo Andrić) još nekada davno a to se nastavlja do dana današnjeg, noseći sve pred sobom, svom silinom u Beograd i Srbiju naneo svu moguću prljavštinu, otpatke, primitivizam, pakost, zlobu i mržnju. Ostajem da živim u Beogradu, bacam otpatke i đubre u kante i kontejnere, ljubazno pozdravljam komšije, ne pljujem po ulici, ne šaram po liftovima i zidovima (sa zadovoljstvom i nekom vrstom ponosa, izuzimam Blokovske majstore grafita), ali čvrsto ostajem vojvođanski AUTONOMAŠ!

2009-11-04T20:01:00.000+01:00

TEKST NAPISAN ZA OTVARANJE RETROSPEKTIVNE IZLOŽBE VESELINA DRAŠKOVIĆA

VECKU DRAŠKOVIĆU

Septembra ove 2009-te, navršilo se 40 godina od kako smo Veselin Drašković, Vesa, Vecko, kako sam ga zvao, i ja, upisali Akademiju likovnih umetnosti. To je čitav jedan život. I na Akademiji ali i van nje, bili smo i ostali prijatelji. Nismo se viđali svaki dan ali kad god bi se sreli, izgledalo je kao da smo se malopre rastali. Još na prijemnom smo se sprijateljili, privukao me njegov jedinstven duh ali moram priznati i njegov način crtanja, slikanja, posmatranja i sagledavanja sveta oko sebe. Mnogi su ga videli kao čudaka, simpatičnog i luckastog ali čudaka, čoveka koji se nije uklapao ni u jedan kliše. Vecko je na neki način i bio takav, čovek van svih klišea. Ali niko nije mogao da odoli toplini i ljudskosti koju je širio svojim duhovnim i mentalnim ustrojstvom. Evo jednog primera. Dve godine sam ga vodio u Gračanicu u Likovnu koloniju. Prve godine, a Vecko je po svom običaju odlazio i slikao na licu mesta, ovog puta u Porti manastirske crkve, zazvonio mi je mobilni, bio je Vesa: „Miško, neka baba hoće da me istera iz Porte.“ „Dolazim odmah“, rekao sam. „Baba“ je bila Igumanija, niska i stroga žena, gustih crnih obrva. „Mati ovo je moj kolega, prijatelj i jedan od najboljih srpskih slikara“, rekao sam joj. Vecku se videla samo glava zarasla u kosu i bradu. Bio se smestio iza nekakvog žbunja, poređao platna i čučeći slikao svoju viziju prelepe građevine. „Izvini sine, rekla je Igumanija, mislila sam da si neki...“, a mogu li da vidim šta slikaš’“ Rekla je baš ono čega se Vesa klonio još od Akademije. Čim bi neko pa bio to i profesor stao uz njegov štafelaj, Vecko je prekidao da slika. Ja sam bio jedan od retkih kojima je to dozvoljavao. „Videćete kad završim, sada još nema šta da se vidi“, nije želeo da bude grub. Igumanija je slegla ramenima i pozvala jednu iskušenicu. „Hoćete li da popijete rakiju, našu domaću ili kafu?“ „Može rakija, a za Miška kafa bez šećera“. I sad vidim njegove oči koje su kao i uvek izgledale istovremeno i nasmejane i začuđene. Idućih dana i iduće godine, svi su, počev od Igumanije, monahinja, švedskih vojnika koji čuvaju manastir, zaposlenih u Domu kulture i Radio Gračanici, pa do konobara, prodavaca cigareta, naprosto počeli da ga obožavaju. Kada sam posle njegove smrti otšao u Gračanicu, video sam i shvatio da im svima nedostaje Vesa i njegovi kalamburi, njegova duhovitost, usmerena da zasmeje i zagreje, nikada da povredi. Prisećali su se njegovih „štosova“, prepričavali ih a na svečanoj večeri, direktor Doma Kulture je održao topao govor i zamolio prisutne za minut ćutanja u spomen na svima nam dragog Vecka.

Mnogim je smešnim, komičnim, tužnim i svakakvim drugim događajima bio isprepletan njegov život, mnogo je anegdota koje će se dugo prepričavati kad god se pomene njegovo ime. Evo nekoliko, sigurno nepoznatih većini vas. Bilo je to davno. Hranio sam spanaćem sina koji je imao godinu i po dana, uskoro će napuniti 33. Čuo sam zvono na vratima, bio je to Vecko. Nisam imao pića u kući pa sam ga zamolio da nastavi moj „posao“, a „ja odoh u prodavnicu „. Nemoj da brineš“, odgovorio mi je. Kada sam se vratio zatekao sam ih obojicu spanaćem umazanih lica i odeće, gušili su se od smeha, jedva sam uspeo da im privučem pažnju. „Nisam imao pojma koliko je zanimljivo slikati spanaćem i to u duetu“, smejao se Vecko. Ili, sedimo i slikamo u Galeriji Doma kulture u Gračanici, noć je, negde oko ponoći, kada Andri jednom od zaposlenih u Domu, zazvoni mobilni. „Ne mogu da verujem“ usklikne Andra, „neko mi je uplatio kredit od 1000 dinara“! Obradovano je još nekoliko momaka a onda je zazvonio i moj mobilni. I meni je bilo uplaćeno 1000 dinara sa sve podacima o broju transakcije i obaveštenjem od Telenora da mi je kredit uvećan. Ali jadac! Meni je na ekranu pisalo Veckovo ime. Nisam hteo da ga otkrijem, pustio sam da on to sam učini kada bude smatrao za shodno. Našem kolegi Budi poslao je poruku da je njegov broj izvučen u lutriji Telenora i da je osvojio pet tona uglja. Buda se već spremao da zove ženu da očisti i pripremi podrum ali ga je naš smeh osvestio. „To može samo Vesa“, bio je njegov komentar bez ljutine u glasu. Buda ga je inače pozvao u Toponicu gde je vodio likovnu koloniju u koju su u terapeutske svrhe bili uključeni i pacijenti. Vecko je jednom primetio čoveka koji se tiho primakao, stao mu iza leđa i gledao kako slika. Prestao je da slika i zapodenuo razgovor pitanjem: „A koliko si ti dugo ovde?“ Čovek je odgovorio: „Nešto više od 20 godina.“ „Pa ti mora da si težak slučaj“, rekao mu je Vecko. „Ne, ja ovde radim, ja sam lekar, psihijatar.“ Danima bih mogao da evociram raznorazne Veckove dogodovštine, bilo da sam bivao prisutan ili mi je on pričao o njima. Mnogo, mnogo mi nedostaje taj dragi čovek.

Voleo sam i volim njegovu umetnost. Vesa je bio „arhitekta“ slikarstva. Crtač bez premca. Projektovao je i gradio sliku, prethodno do tančina i iz svih mogućih uglova, sagledavši objekat koji je slikao. Pored uobičajenog vida, posedovao je i samo njemu dodeljen mentalni vid, sposobnost da uoči i detalje nevidljive običnom oku. Njegove slike, ne samo po mom subjektivnom sudu su remek dela. Bez obzira da li se radi o portretima, figurama, građevinama, šlepovima, pejsažima ili mrtvim prirodama. Sećam se njegovih velikih, zelenkastih, skoro monohromih, akvarela koje je radio čučeći, klečeći, sedeći ispred bronzanog Voltera u bašti vajarskog odseka. Ti akvareli su kasnije bili postavljeni u izlozima FLU i nije bilo osobe koja bi ravnodušno prošla pored njih. Moj drug Vecko je bio pravi, istinski umetnik, radio je ono što je najviše voleo i najbolje znao, ne razmišljajući mnogo o svom mestu i položaju u umetnosti. Više puta sam to izgovorio ali ću ponoviti i sada. Veselin, Vesa Drašković bio je RASNI SLIKAR.

Srećan sam i zadovoljan što je ideja da se napravi retrospektivna izložba dela Veselina Draškovića, ostvarena, što možemo na pravom mestu, u Umetničkom Paviljonu Cvijeta Zuzorić, da vidimo opus jednog po mnogo čemu značajnog umetnika, slikara koji zaslužuje mesto u samom vrhu srpske likovne umetnosti.

Miško Petrović

U Beogradu 29.Oktobra 2009.

2009-10-13T20:53:00.002+02:00

NI O ČEMU

Može li se pisati ili pre toga razmišljati ni o čemu, odnosno, ne razmišljati? Sećam se jedne table stripa od pre četrdesetak godina, iz Paris Match-a: na prvoj sličici čovek prolazi pored plakata na kojem piše JE PENSE, ALORS, JE SUIS, u prevodu na latinski to zvuči: COGITO ERGO SUM, poznato naravno. Čovek se snuždi, pogruži, „Ali ja ne mislim, dakle ne postojim! Ide vuče se dve, tri, četiri sličice i onda odjednom zastaje, ispravlja se i u oblačiću kaže: „Ali pomislio sam da ne mislim, znači ipak mislim, dakle postojim!“ Srećan i zadovoljan nastavlja put. Nije baš kao da je pisao Harms ali da nije i Harms pomalo izvikan?

Više volim Beketovo NEMUŠTO i Džojsove MRTVE. Uostalom koga briga šta i koga ja volim. Ipak, Borhes, Kiš, Eko, Prust, Robert Altman....Ko ne razume zašto sam Almana uvrstio u ovaj mini spisak, rado ću mu držati časove, besplatno.

Ovo nije PROGLAS, nije MANIFEST, a da li BAUK KRUŽI EVROPOM, životom garantujem da Evropom a posebno rodnom nam grudom, kruže horde BAUKA, AKREPA, KUKURAKAČIĆA i inih spodoba veštičje – vampirskog usmerenja i provenijencije. Usmereno i odlučno parazitski opredeljeni, piju nam krv priklanjajući se, ’ajd da ne kažem zapovjedima, već "dobronamernim" sugestijama svetskih eminentnih poznavalaca u trice i kučine umotanih humanitarija. Koja se tu lova vrti, zavrtelo bi nam se u glavi kada bi bar približno znali cifru. Bataljujem ovo! To nije NI O ČEMU.

Autobus firme „Krstić i sin“ zaustavlja se posle pet sati nestajanja od Beograda u motelu izvan varošice Džep. Nije vozio Miško, Miško, tj ja, sedeo je na izvaljenom sedištu sa nekom babom čije sedište takođe nije moglo da se uspravi, u krilu. „Krstić i sin“ tu imaju besplatnu klopu i daju nam pauzu od pola sata. Popijem produženi s mlekom, košta me skoro duplo više nego u Beogradu. Nikad više! Vraćamo se u krš pun kao „šipak pun koštica“, očekujem da krenemo, kad će kondukter: “IMA LI NEKO DA NEMA?“ Beograđanka koja sedi do mene, gleda me zblanuto. Većina putnika ga razume, razumem i ja. Mnogobrojne selidbe diljem negdašnje nam domovine, otac oficir i tako to, daju rezultate u najneočekivanijin situacijama. Objašnjavam Beograđanki da kondukter pita da li neko od putnika nedostaje. I ovo nije NI O ČEMU.

Da li je ovo l’art pour l’artisam, obično baljezganje, mršenje muda...tek da nešto napišem? Mož’ da bidne al’ ne mora da znači.

2009-09-25T17:24:00.001+02:00

Crtica

LJUBLJENJE

Do 9. marta 1991 godine u Srbiji se ljubilo dva puta, u svaki obraz po jednom.

Tada na scenu stupiše BRAĆA (sestre samo deklarativno ako izuzmemo Danicu Drašković) i pored u vis dignuta tri prsta, uvedoše i troljubljenje. Kao, tri put’ bog pomaže, sa tri prsta se krstimo...sve do, mi smo nebeski narod i samim tim se razlikujemo od ostalih (kojekakvih) svetskih naciona.

Postoji bezbroj arhivskih snimaka o ljubljenju u oba obraza (ergo: dva puta!) kako na selu tako i u gradu. Dvaputnog ljubljenja ima i u mnogim domaćim filmovima iz doba pre 9. marta. Ljubili smo se dva puta kao što se francuzi oduvek ljube kada sretnu dragu osobu, čak sam mišljenja da su taj običaj doneli naši đaci školovani u Francuskoj posle I Svetskog rata.

And now something diferent ali ipak u vezi ljubljenja. Kod Srba i Rusa je dugo opstajao a može se doživeti/videti i danas u nekim krajevima zanimljive nam i raznovrsne zemlje Srbije, običaj da se muškarci ljube direktno u usta!? Doskora sam imao (kao kuriozitet) snimak/fotografiju (iz Paris Match-a) poljupca Leonida Brežnjeva i Eriha Honekera, samo što nije palo krljanje jezika. Imao sam nekoliko puta priliku da i sam to doživim! Š’a da vam kažem...bljak! Nisam mogao da se izmaknem ili pobegnem glavom bez obzira, iznenadilo me!

Poljubac je bre najintimnija stvar između dvoje ljudi!!! Pitajte prvu kurvu, prostitutku, javnu radnicu najstarijeg zanata na svetu. Popušiće vam, možete je jebati na bilo koji način ako se dogovorite ali da vam dozvoli da je poljubite u usta, ne, to ne dolazi u obzir. Usta uz uz usta, usne uz usne, preplitanje jezika, je vrhunac intime.

Ja lično zagrlim drage prijateljice i poljubim ih u obraz.

2009-09-21T15:44:00.002+02:00

SIMON DE BOVOAR

DRUGI POL

ČINJENICE I MITOVI

Bolja potvrda o jednakosti polova, od suživota Simon De Bovoar i Žan Pol Sartra, nije potrebna. Dva snažna i ravnopravna mentalna sklopa, nisu ugrožavala jedan drugog, dopunjavala su se, to da. Ali!

Sveti Hrizostom a da i ne trepne, piše/kaže/veli: „Od svih divljih životinja najštetnija je žena.“ Ili moj antiljubimac, peobraćenik, Sveti Avgustin, koji je tvrdnjom da se svi rađamo grešni zbog greha Evinog/ženinog, zagadio vekove. To traje i dan današnji, poslušajte čak i pravoslavne vladike.

Pametni i „umereni“ skriboman Toma Akvinski, iznosi mišljenje da „je žena biće slučajno i nepotpuno.“(!?)

Ko od nas se ne seća Pitagorine teoreme, „Kvadrat nad hipotenuzom jednak je zbiru....? Ali poslušajte ovo: „Postoji jedan dobar princip koji je stvorio red, svetlost i muškarca i jedan rđav princip koji je stvorio haos, mrak i ženu“(!?) To su reči istog tog Pitagore. Pa onda sve gore jedno od drugog, Ksenofon: „Muž i žena su duboko strani jedno drugom“; Tertulijan: „Ženo ti si vrata od pakla“; ni Hesiod ne želi da ostane po strani: „Onaj koji se poverava ženi, poverava se lopovu.“ LEVIT, treća knjiga Pentatuha izjednačava ženu sa tovarnom životinjom. Apolon kod Eshila negira majčinstvo, kao jeb’o te, rodio me tata! Ima i relevantne podatke, Atinu je Zevs rodio iz sopstvene glave! Š’a mi napriča Belvederski?

Obrazovana, svestrana, istraživač, Simon De Bovoar ne zaboravljajući i ne ostavljajući po strani ni jedan izvor ili ličnost, posvećeno gradi „Kulu Vavilonsku“ tiranije kojoj su žene vekovima izložene od strane muškaraca. Ne zaobilazi Hegela i njegov stav o odnosu roba i gospodara, transponuje na odnos žene i muškarca. Nalazi nedostatke u Frojdovom tumačenju da „žena samu sebe vidi/doživljava kao obogaljenog (kastriranog) muškarca.“ Citira pojedine stavove Klod Levi-Strosa koji su ponekad kontradiktorni. Odnosi se s poštovanjem prema ličnostima i činjenicama, sa poznavanjem i čak ličnim iskustvima, verodostojno nas upoznaje sa položajem žene u različitim vremenima, sredinama, zemljama, kontinentima.

Nenametljivo ali ravnopravno, iznosi i stavove apologeta „slabog pola“ iz XVII veka: „Mulier perfetur viro scilicet. Materia: „quia Adam factus est de limo terrae, Eva da costa Ade.“ Loco: „quia Adam factus est extra paradisum, Eva in paradiso.“ In conceptione: „quia mulier concepit Deum, quid homo non potuit.“ Volim kako to zvuči na Latinskom jeziku ali ću ipak prevesti. „Žena je superiornija od muškarca.“ Materijalno: „Adam je sačinjen od blata, Eva od Adamovog rebra.“ Po mestu: „Adam je stvoren izvan raja, Eva u raju.“ Po koncepciji: „Žena je saznala boga, muškarac nije.“

Pominje zahtev Erazma Roterdamskog da se ženama omogući obrazovanje, Kornelijusa Agripu koji optužuje muškarce za tiraniju nad ženama, Voltera koji često ukazuje na nepravednost ženske sudbine, Didroa koji smatra da je inferiorni položaj žena stvorilo društvo (čitaj: muškarci)....

Kako protumačiti viševekovne budalaštine u vezi žena, u čemu je crkva, može se s pravom reći, prednjačila. Možda bi sve žene trebalo da služe samo za zabavu i „rasterećenje“ muškaraca a da ne bi bile nečiste/prljave, morale bi da bezgrešno začnu kao Mater Božja!? Ali kako bi onda bile i ostale svojina muškaraca?

Koknite me ako grešim ali moj čvrst i dugogodišnji stav po pitanju odnosa muškaraca i žena je, da je u osnovi svega (od Adama pa naovamo) strah od žena, od izneveravanja njihovih očekivanja, koja muškarci često preuveličavaju ne poznajući dovoljno žene. Gospođa De Bovoar na jednom mestu piše: „Žena je mnogo dublje razjedinjena u sebi samoj nego muškarac.“ Istorijski gledano a situaciju možemo smestiti i u današnjicu, veoma je mali broj muškaraca koji je uspeo da se izdigne iznad infantiliteta, da psihološki, psihički, mentalno sazri i prema ženama se odnosi s poštovanjem, ljubavlju, ulazeći s njima u odnose bilo kakve vrste, potpuno ravnopravno. Većina muškaraca svoju inferiornost spram žena, pokušavala je, pokušava i danas, da nadomesti hiljadama gluposti i imbecilnosti sve do ratova a najčešće sticanjem novca, bogaćenjem i lažnim osećanjem moći. Naravno, uvek će biti žena koje će to privlačiti ali je takav odnos lažan, proračunat i neprirodan. Ali to je sasvim druga tema. Strah, strah, strah! Muškarac će lakše podneti poraz od drugog muškarca nego nedokazivanje kod žene!

2009-09-17T21:09:00.000+02:00

BEGEČKA JAMA VIII ili

ODBRANA I POSLEDNJI DANI

Ubeđujem sebe i tvrdo verujem da to nisu njegovi poslednji dani, zato sam i otišao kod njega na Jamu da budem deo ODBRANE! Sokrat se nije branio, nije ni morao, na kraju mu je bio pun svega pa je popio kukutu. Platonov je naslov. Ma koliko čovek bio ili pretpostavljao da je jak i čvrst, osamljenost, samoća, za čas sve razori u prah i pepeo. Moj drug i prijatelj Zdenko ima, lekarski konstatovano, karcinom koji je obuhvatio ceo želudac. Zdenko nije Sokrat, nije mu pun svega, voli život snažno i sveobuhvatno. Moja je odluka da budem ODBRANA, da budem pored njega tih nedelju dana pre operacije.

Zvoni mi mobilni: „Dolaziš“ pita me. „Doći ću sutra, poći ću autobusom u osam“, odgovaram. „Čekaću te na stanici.“ Autobus je stigao za nešto manje od sat vremena, išao je tz autoputem. „Ne mogu da verujem“ rekao je Zdenko preko mobilnog, „evo me za čas.“ I zaista je stigao brzo. Mršav, premršav ali nesavladivog duha, sa osmehom na licu: „Bio sam jutros na vodi, manjova k’o drva, osamnaest komada - četiri kila!“ „A meleza?“ pitam. „Do sedam rade manjovi a onda kao nožem da presečeš prekidaju i rade melezi“, kaže Zdenko.

Čim smo stigli počeo je da pravi ručak, dok se supa „natiho“ kuvala, meni je skuvao kafu i pozvao Mileta, Milan je već bio za stolom preko puta mene i Tibiku koji je bio u obilasku. Izneo je dobar francuski konjak i svima sipao. „Ako ne pandrknem, ionako ću ostatak života provesti jedući tečnu hranu“, zajebavao se. Seo je pored mene i počeo da pravi knedle od griza sa malo pileće džigerice koju je usitnio viljuškom, naravno bio je tu i peršun i još ponešto. Supa je bila čudo neviđeno! Uživao sam u knedlama i slatko jeo a bogami i Zdenko, piletinu i junetinu iz supe. Sunce je sijalo kao da sam ga poručio, temperatura je bila oko 35 stepeni, posle ručka smo se povukli na gornji sprat, izvalili se svako na svoj ležaj, Zdenko je upalio televizor a ja sam nastavio da čitam knjigu koju sam počeo u julu. Oko pola pet, uzeo sam veslo, kantu sa čuvarkom, sunđerom za ispod dupeta, koficu sa glistama, dva štapa, flašu vode, „ne zaboravi kapu“ i otišao čamcem do drezge. Ušticovao sam se i zabacio štapove. Dubina je bila oko 50cm. Posle petnaestak minuta ulovio sam meleza od oko 250 grama, pa zatim dva manja a onda i jednog od oko pola kile. Zatim je udario manjov , uvek izgleda kao da si zakačio šarana bar od kilo i po, kad on povuče.

Sutra smo poranili, ono, po sistemu Zdenko ustane prvi u pola pet, skuva kafu, zatim se ja skotrljam niz stepenice, on je već surduknuo svoju a ja gustiram svoju kafu jedno dva minuta! „Idemo“, kaže. Sve je već spremno, dva vesla, štapovi, kanta sa čuvarkom, gliste, mali i veliki (za mene) sunđer za pod dupe, voda, kape su nam na glavama....još je mrak dok silazimo ka Jami. A tamo već šest čamaca u vodi. Milan pre svih, Pišta, levo Ljuba, desno prema dubini još tri, daleko su ne vidim ko je u njima. Veslamo prema plaži i šticujemo se na oko tridesetak metara od obale, dubina je oko 2 metra. Zdenko je okrenut prema jugoistoku a ja prema severozapadu. On vadi manjove, ostali su počeli iznenada da ih zovu manići, nemam nameru da im objašnjavam razliku između manića i manjova, cvergla, cverglana, a ja prvo jednu pa zatim drugu pristojnu deveriku, onda štuku glodalicu, pa nekoliko povećih meleza/babuški. Vraćamo se oko pola deset, Zdenko mi kaže: „Ostavi veslo, ja ću, baš mi prija, idemo polako.“ „Slušaj, kažem mu, ti čistiš manjove a ja ostalu ribu.“ Smeje se i pristaje. “Ješćeš ti njih u slast kada u subotu budem napravio paprikaš.“ Sutra rano odlazi u Novi Sad da vadi krv i uradi kardiogram, „onda ću imati svu dokumentaciju.“ Meni se ne ide na vodu, spremam sebi kafu, sedam u stolicu i čitam. Kada se vratio kaže mi da će „pod nož“ u ponedeljak ili utorak. Došli su Crnogorci i Zdenko priprema za sve nas ogroman „Bosanski lonac“ u koji stavlja svinjetinu i junetinu, crveni luk, češnjak, kupus, ljutu papriku i sijaset samo njemu znanih zerzevata. Lonac je zaista „starinski“ lonac od pečene i glazirane gline a zapremina mu je za oko dvanaestak osoba dobrog apetita. „Ono“ u loncu se krčka na ognjištu nekoliko sati. Ručamo kod Crnogoraca i Milan je sa nama. Upekla zvezda a mi, posebno ja, jedemo vreo sadržaj Bosanskog lonca i odistinski uživamo. Svaki ukus se oseća pojedinačno a svi zajedno daju jelu „ono nešto“ što samo Zdenko može da iskombinuje. Pored ljubavi koju deli onima koje voli, Zdenko sa ljubavlju kombinovanom sa ličnom mu kreativnošću, sprema raznorazna jela, kuva kao da slika ili komponuje.

Elem da ne dužim, još jednom smo poranili ali se nismo proslavili. Ipak, bilo je prilično ribe za čišćenje. Zdenko je opet otišao u Novi Sad a ja sam uz kafu nastavio da čitam. Naišao je Tibika, seo da porazgovaramo i onda me upitao: „Čuješ li ti to?“ I zaista iz jedne od kofa se čuo šum prigušen odozgo stavljenim lavorom, ali šum kao da se ribe praćakaju! Digao sam lavor: „Ovo mi je Milan ostavio da čistim“, rekao sam, ostavio knjigu i kafu i prionuo na posao. U nedelju smo spavali do osam, ni meni ni Zdenku se nije pecalo. Dan „D“ se približio i obojica smo bili, najblaže rečeno, nikakvi i nizašta. Pošto smo popili kafu, Zdenko je u jednu plastičnu gajbu počeo da ređa u novine zavijene tegle pekmeza od šljiva, teglice ljutih paprika, austrijsko mleko u prahu koje mi se dopalo, konzervicu nekakve arapske „ljutoće“, zamrznute štuke za Jasnu... „Zdenko molim te ne preteruj...dobro kaže Jasna, on nas i hrani.“ Nasmejao se i rekao:

„Nadam se da će Jasna i Mika uživati u pekmezu i štukama.“ Odvezao me do tašte, poljubio sam ga i od srca mu zaželeo sve najbolje. „Čućemo se“ rekao je a ja: „javi mi kad te budu pozvali.“

U utorak sam sedeo s Jasnom na terasi, pili smo kafu kad mi je rekla „pozovi Zdenka“. Okrenuo sam njegov broj i dao joj mobilni. Bio je to lep i prijateljski razgovor, lišen onog što se naziva patetikom. Zahvalila mu se na poklonima i rekla da je Mika već „smazao“ tri tegle pekmeza, poželela mu uspešnu operaciju i obećala da će već naći vremena da dođe na Jamu o kojoj njen muž priča i piše „romane“. „Evo ti Miška“, pružila mi je telefon. „Idem na rezanje u četvrtak ujutro, biću prvi, piši mi poruke, ne znam da li...i šta i gde ću biti!“ U četvrtak uveče sam zvao Ninu i pitao je da li nešto zna. Nina je bila kod nas na Jami jedan ceo dan, morala je da bude sa Zdenkom, povezani smo kao creva. Odlazeći, zamolila je Vladu da joj javi kako je sve proteklo. Rekla mi je da je Zdenko na intenzivnoj nezi, da je još pod anestezijom. Napisao sam mu poruku i sutra dobio odgovor da su „na meni radili od osam ujutro do jedan sat!“ Opet moja poruka podrške i pitanje „čime te hrane?“ „Prvo sam pojeo Tatarski biftek a onda“.... šalio se, „ma dobio sam samo čaj.“ Posle nekoliko dana razmenjivanja poruka, „na Jami sam, već sam pecao“, glas mu zvuči kao pravi Zdenkov glas, čak deluje veselo.

Danas sam mu poslao poruku a on me o’ma pozvao: „Bio sam na pijaci, sad sam kod kuće, kuvam; jedem uglavnom supe i čorbe ali sam jeo i junetinu i pasulj...“

„Kako se osećaš, imaš li snage i nemoj da se zezaš sa hranom....“ „Ništa ti ne brini, od tri drena ostao mi je još jedan a i on je zasušio, konce će mi, a sve je dobro zaraslo bio sam na kontroli, vaditi 28-og jer mi je doktor otputovao za Cirih i tad se vraća. Spremaj se, ozbiljno ti kažem, za oktobar, Vlada i Milan mi javljaju da koliko mamaka toliko štuka.“ Smejem se, radostan što mi je drug i prijatelj dobro, što je raspoložen i ponavljam: tvrdo verujem da ćemo nas dvojica

još dugo pecati zajedno, gledati Animal Planet i National Geography pre spavanja, družiti se sa Ninom, Vladom, Bosom i Lekom, Milanom, Pištom i Jelisavetom, Miletom, Tiborom.....

NASTAVAK 7

2009-07-20T11:01:00.001+02:00

SMISAO, SVRHA, RAZLOG...

Ko se nije našao u situaciji da se zapita koja je svrha njegovog bitisanja. Vrlo je lako pronaći odgovore u biologiji: produženje vrste ali svest je nepremostiva prepreka! Mravi, žirafe, kitovi, žabe, himalajski jakovi, leptiri, vilin konjici.... imaju u svojim kodovima ugrađen nagon za održanjem i produženjem vrste. Imaju ga i ljudi ali svest je uspela, razvijajući se, da ga modifikuje. Ne iz obesti ili nekog drugog bizarnog razloga, već zbog spoznaje o težini življenja. Čak i domaće životinje, pre svega domaći ljubimci, psi i mačke, živeći dugo sa ljudima, mogu da „upadnu“ u depresiju na primer. Lavica nagonski i instinktivno hrani i brani svoj porod. Ona ne razmišlja da li je njen život težak i da li bi mogao da bude bolji. Prihvata ga takvog kakav jeste, bilo šta da se desi ona ide dalje terana usađenim nagonima.

Svest, ma koliko da je izuzetna i ma koliko da je doprinela razvoju čovekove vrste, opterećuje. Mišljenje nas često sputava, dovodi u bezizlazne situacije, ranjava nas iz časa u čas. Istine radi, ponekad nam pomaže da se na pravi način suprotstavimo brojnim, svakodnevnim nevoljama, češće, dovodi nas u stanje potpune bespomoćnosti. Pokušaji da se radom, šetnjama, čitanjem knjiga, voženjem bicikla, pecanjem ili nekim drugim hobijima, ublaži surovost života, uspevaju samo na „kratke staze.“ Život je lep, veličanstven u svojoj biti ali ja mislim na život koji smo mi ljudi skrojili ili su nam ga skrojili. E on, taj život je noćna mora! Ne možete da zaspite ili se budite u kovitlacu misli kako preživeti dan, kako platiti nagomilane račune, koji je to način da se živi normalno i dostojanstveno a ne biti lopov ili kriminalac ili političar? Ponekad izmučen i iscrpljen svojim životom, umem da kažem: „Šta me briga za Pakao posle smrti kada živim u Paklu!“ Nisam od onih koji lako odustaju (iako znam da odlažem „za sutra“) i svestan sam da nisam sam u svemu tome ali da je teško, teško je.

Dešava mi se da upadnem u letargiju, „prst ne mogu da pomerim“, budem na samoj ivici duboke depresije, obuzima me osećaj izgubljenosti ali se trgnem, najčešće uz J....nu pomoć i počnem da funkcionišem. U početku s mukom i teško ali uspevam da se uspostavim i „teram dalje.“ Nas dvoje jedno drugo „vadimo iz bedaka.“

Voleći J...u i M..u, slikajući, gutajući knjigu za knjigom, družeći se sa dragim mi osobama i pored svega nalazim da život ima smisla, svrhu, razlog.

Povremeni „padovi“ i osećanja beznadežnosti su odvajkada pratili tz malog, običnog čoveka, pa se nastavljaju. Nije potrebno biti Jov pa svakodnevno biti iskušavan do poslednje iskre koja u nama svetli. Potrebno je znati, umeti i hteti raspiriti tu iskru do vesele plamteće vatre, koja jeste smisao, suština, razlog našeg bitisanja, postojanja i života.

NASTAVAK 6

2009-07-18T20:40:00.003+02:00

Prethodno Joyce i Bulgakov a sada Joyce i Borges. Stephen Dedalus: ..."Moram nabaviti naočari. Jučer sam ih razbio. Ima od toga šesnaest godina." James Joyce: Ulysses (1952 godine) "Tako je 1946, zahvaljujući dugotrajnoj čežnji, Pedro Damijani poginuo u porazu kod Masovera, koji se desio između zime i proleća 1904." Jorge Luis Borges: Jeretičke lekcije - Druga smrt (1956 godine) Moć zapažanja umesto da mi sa godinama opada, izgleda da se izoštrila. Više puta sam čitao i jednog i drugog i trećeg...(omiljenog mi) pisca a tek sada u godinama u kojima sam, pronalazim zanimljive podudarnosti i samo njima svojstvene jezičkomentalne kalambure. Zadovoljan sam zbog toga.

BEGEČKA JAMA VII

2009-07-16T21:10:00.002+02:00

Ludi, blentavi, tako nam se ’oće....ili život u vodi „Bog se dragi na Srbe razljuti zbog njihova silna sagrešenja...“Stihovi iz narodne epike precizno ocrtavaju situaciju i stanje u kojem se i danas nalazimo ali ja bih se zadržao kod meteorologije. Ni Sunce nas više ne greje, Leto će nam proći u „pljuskovima sa grmljavinom“ i poplavama. Mesec se tu i tamo pojavi (kada ne kara zvijezdu Danicu) ali koja vajda od njega. Pre dve nedelje sam otišao u Novi Sad s namerom da dan, dva „pomazim“ taštu a onda zna se: u deset nula, nula, Zdenko i ja pravac Begečka Jama. Jadac! Krenule kišurine, nebo se otvorilo i ja nazad za Beograd. Imam ja kod kuće posla preko glave ali mi je, da bih se ponovo uspostavio i ostao koliko toliko živ, bio potreban odmor i makar minimalan i kratkotrajan otklon i distanca od crne svakodnevice. Dogovorimo se za ovu nedelju. Uoči puta Zdenko me zove i kaže: voda je narasla i dalje dolazi, čekam te na starom mestu. Čekaj me na autobuskoj stanici, odlučujem, taštu ću obići u povratku. Ubacujem ranac na zadnje sedište, dan sunčan kao upisan. Spuštamo se ka Jami i šta vidim?! Jama kao omanje more. Voda došla na „brucu“ ispod Čarde. Zdenko parkira jugića na brežuljku, otvara gepek, daje mi žute (nemačka izrada) čizme i počinjemo da gacamo kroz vodu do njegove kućice. Tog dana (Nedelja) u vodi je njegova brižno i brižljivo zasađena bašta/povrtnjak, krastavci, blitva, paradajz, čeri paradajzići, crnoljubičasti bosiljak, celer, peršun, plavi patlidžan, šargarepa, tikvice, donji deo vinove loze prepune grozdova... Babina (Gordana) kuća niže od nas je poplavljena do terase. „Kod Zdenka još nije ušla u kuhinju“ čujem glasove komšija. Zaista, voda je tek kod prve klupe usađene pored velikog stola. Digresija: Na ribe koje mi u jatima plivaju oko nogu (dok ovo pišem) sam navikao ali ispod vinovog lišća se pojavljuje velika (oko 70cm dugačka) belouška i uvijajući telo pokušava da ćapi neku ribicu. U Ponedeljak je voda stigla do vrata od kuhinje i još raste. Tibika koga je Zdenko zvao na „čašicu“ psuje TV izveštaje o vodostanju: „Od jutra do sutra ponavljaju jednu te istu informaciju, kod Bezdana ovoliko, kod Bogojeva onoliko, kod Apatina... „Jebem ja onoga koji nam je poslao ovoliku vodurinu“ čujemo Babin glas. U Utorak uz Miletovu pomoć podižemo frižider na dve spojene stolice na koje je Zdenko stavio čvrste daske. Svi kućni aparati funkcionišu iako je vode u kuhinji preko 20cm. Kada je uvodio struju, Zdenko ali i ostali Jamaši su utičnice postavili tik ispod plafona a i spoljni kablovi idu do kuća preko visokih betonskih stubova. Noge (u žutim čizmama) su mi u vodi dubokoj 35 do 40cm. Pijem drugu kafu s mlekom. Čestitao sam (mobilnim) Anici izložbu. Jasna mi je sinoć javila da je poljubila umesto mene. Uveče se rano povlačimo u krpe i čitamo. Pre toga gledamo malo Animal Planet, s vremena na vreme uživamo u našim odbojkašicama. Spavam kao zaklan (odvratan izraz) i budim se odmoran. Navlačim čizme i silazim kada Zdenko dovikne: Kafa je servirana. Dok u dve ogromne šerpenje kuva pekmez od kajsija, malo, malo pa ustanem da promešam, Zdenko me uposlio da bojadišem plovke, njegovih ruku delo. Da nije bilo leda onomad, imao bih duplo više kajsija, vajka se. Kako bilo napravio je i napunio brdo tegli pekmezom od kajsija savršenog ukusa. Kazaćeš Jasni da je boja malo tamnija zbog uslova u kojima smo radili, kaže mi. Zlato, ’oćeš da praviš palačinke za večeru? Ustaje i odnosi teglu pekmeza. Uveče jedemo palačinke sa pekmezom i ja kažem: Da me vidi Jasna ne mogla da veruje. Ona i Mika obožavaju kajsije i pekmez od njih a ja palačinku, dve pojedem sa sirom. Voda je počela da opada, pojavilo se Sunce, vrapci i laste cvrkuću i besomučno lete tamo amo, čuo sam kliktanje vetruške, kosovi profesionalno zvižduću svoju ariju. Prekjuče nam je u posetu navratila labudica sa šest vunastih labudića. Počastili smo ih parčićima hleba.. Nina je dobila desetku, to smo i očekivali. Jasna i Mika su jedva uspeli da pokupe vodu sa novog poda koju je jučerašnja beogradska oluja/nevreme ubacilo kroz takođe nove prozore. Moram opet da zovem Milana kome dadosmo „brdo“ love a prozori puštaju. Izlazili smo na vodu, zavlačili se u šumu i vezivali za krošnje potopljenih vrba ali ništa. Plovak stoji kao da si ga bacio u bunar. Pokušali smo ispod Miletove kuće, ušticovali smo se između krošnje duda i krošnje ringlova prepunog zrelih crvenih plodova. Zdenko je tri puta „upecao“ dud i pokidao udice. Zvao je Mileta da ga prebaci do kuće a ja sam ostao još neko vreme ali videvši gomilanje crnih tmastih oblaka, spakovao sam štap, izvadio štice i uspeo pre pljuska da se vratim. Pre desetak minuta Vlada me fotografisao kako stojeći u vodi, okružen vodom, berem i jedem kajsije. Pošalji mi fotke mejlom da ih objavim uz tekst, kažem mu, Obećava. Prvog dana smo za ručak imali... Zdenko je nabrao mladu blitvu čije je korenje bilo u vodi, skuvao je i začinio ljutim mladim belim lukom i prelio italijanskim maslinovim uljem. U rerni je ispekao dve jagnjeće glave. Ko nije probao, džaba da mu opisujem. Drugog dana (Ponedeljak) Zdenko pravi od srnetine juče stvaljene u samo njemu po sastojcima poznat marinat, paprikaš. Uz to i domaće (a kakve bi i bile?) knedle. Ručamo, blagoutrobiju ugađamo, Tibika, Zdenko i ja. Gde su sada francuski gastronomi da okuse ovo vrhunsko jelo? Posle ručka kao i obično gore, ležemo, pružamo i odmaramo junačka pleća. Ja čitam a Zdenko pali televizor i drema. Za večerumi sprema pun tanjir pikantno isečene fantastične, odlično nadimljene i osušene Čuruške slanine. Znate ono, red slanine, red šunke pa tako pet, šest puta. Ne izostavlja čenove belog luka i na kockice sečen begečki hleb. Ah da, i režnjeve tvrdog žutog sira. Trećeg dana (Utorak) : Danas pravim đuveč kaže Zdenko. A njegov đuveč sadrži (nadam se da neću izostaviti neki sastojak) crni/ljubičasti i beli luk, šargarepu, paškanat, kupus, umesto pirinča krompir, tikvice, paradajz, paprike, vrh od mente i na kraju na kockice iseckane bele bubrege i brizle. I ondak se to krčka, krčka... Ukus je čista desetka! Sipao sam dva puta. Odbio sam da večeram, čak ni čaj nisam mogao da popijem. Sutra mu predlažem mu da napravi kačamak ali samo na vodi, bez dodavanja (iskustvo iz prošlosti) slanine, čvaraka, ljute tucane paprike i još koječega. Valjaće i tvom stomaku, uz kačamak jogurt ili mleko, ko šta voli. Pristaje. Još ću samo spomenuti lepinje koje Ljuba, ne mrzi ga, to je već postala tradicija, svakog petka donosi Jamašima još vruće, pravo iz pekare. Od njih se čoveku zavrti u glavi, otkinem komad rastvorim ga i dugo udišem božanstveni miris. A sada pravo u centar! Ako izuzmemo Babin komentar, i povremene Tiborove opaske koje više dođu kao meze uz rakiju, Jamaši, uključujući i Zdenka i mene, su se ponašali kao da je sve normalno, ni trunke napetosti ili nervoze, u čizmama ili bosi gacali su kroz nadolazeću vodu, obavljali svakodnevne poslove, pomagali i obilazili jedni druge, život se odvijao kao da vode nema u donjim delovima kuća. Niko pogružen, svi veseli i raspoloženi, orni za šalu. U jednom trenutku dignem glavu od plovaka i kažem: Pa i stari Sloveni su živeli u sojenicama, nastavljamo tradiciju naših predaka. Odmorio sam se, načitao, bio bogovski hranjen, pa gde to ima? Osim kod mog druga i prijatelja Zdenka. BEGEČKU JAMU od I do VI možete pročitati na Blogu: www.tvrdjava.net mog prijatelja Leke poznatog muzičara, člana grupe Modern Quartet iz Novog Sada.

NASTAVAK 5

2009-07-03T12:17:00.003+02:00

Dobio sam želju da napišem knjigu čiji bi naslov glasio: PRVO SKRETANJE ZA BLOKOVE. Asocijacija je neminovna, POSLEDNJE SKRETANJE ZA BRUKLIN Hjuberta Selbija. Ko nije pročitao ovu knjigu neka to učini što je pre moguće! Preveo je maestralno, ne „oštetivši“ je ni za trun, veliki, fantastični Aleksandar Saša Petrović. Zavoleo sam ga kao prevodioca još davno, čitajući njegove prevode Apdajka. Saša spada u moju svetu trojku: Staša Vinaver, Danilo Kiš i on. Bukvalan prevod je kao zapuštena njiva, puna korova i ostataka strna, dođeš, vidiš i odeš. I ne prođe puno vremena, više i ne misliš na nju. Dobro prevedena knjiga je novo delo. Ah da, zaboravio sam i četvrtog, Ivan ivanji i njegovi prevodi Grasa. Da bi bio dobar, „izistinski“ prevodilac, moraš i da sanjaš na jeziku sa kojeg prevodiš knjigu. Zato su tako retki pravi prevodioci. Nije dovoljno samo odlično poznavanje jezika, svog i jezika koji prevodiš, to mogu i ja. Moraš da poznaješ i sve finese tz živog jezika, argoa, da „uđeš“ u svaki lik ponaosob, da se pretvoriš u Harija, Vinija, Žoržetu...da dišeš njihovim dahom. POSLEDNJE SKRETANJE ZA BRUKLIN je tužna i sumorna na mahove duhovita, Ženeovski iskrena, bolna knjiga. Neću je prepričavati, mrzim kada mi S.S ili M.P. prepričavaju knjige, filmove, TV emisije, pročitajte je.

Više od četrdeset godina živim u Blokovima. Prvo u dvadeset prvom bloku u „Šest kaplara“ a poslednjih tridesetak godina u bloku 62. Na zidovima zgrada u blokovima 70, 45, 61, 62, 63...pored izvanrednih grafita talentovanih i maštovitih momaka organizovanih u čvrstu i jedinstvenu grupu koja se vremenom podmlađuje, možete često naići na natpis: BLOKOVI SU ZAKON! Do skoro su nam njive, kukuruzišta i kanali Galovica i Petrac bukvalno doprali do zgrada.

Klinci su odrastali izolovani, daleko od centra grada, upućeni jedni na druge, slično nama iz „Šest kaplara“ šezdesetih godina. Negde sam u svojim pisanijama spomenuo „Solo Sity – majmunsko ostrvo“ kako je „Šest kaplara“ onda nazvao moj odavno pokojni dobar drug Rale Stojaković. Tada je bilo još gore, imali smo samo jednu samoposlugicu na šest solitera i BIP pivo u bocama od pola litre. I mi ali i klinci iz blokova, mane smo pretvorili u kvalitet. Družili smo se besomučno po ceo celcati dan, čitali i razmenjivali mišljenja, igrali fudbal i košarku, kupali se na Dunavu, zabavljali sa devojkama iz „kraja“, ispred „Sedmice“ smo na klupi donetoj iz parka pili pivo i albanski konjak, pratili i slušali najnovije hitove Bitlsa, Rolingstonsa, Hu, Enimalsa, Mudi Bluz...bili smo grad u gradu kao i ovi klinci iz blokova. Ali...pazi sad! Samo iz „Sedmice“ je nas petoro završilo Akademiju likovnih umetnosti, dvojica su slavni i poznati režiseri, najmanje troje je završilo Istoriju umetnosti, pa lekari, pravnici, inženjeri...š’a da vam žemka.

Nastaviće se

NASTAVAK 4

2009-07-01T10:51:00.002+02:00

Toliko pišem o sebi da bi neupućeni mogli pomisliti da se svet vrti samo oko mene. To naravno nije tačno. Umesto predgovora u katalogu moje druge samostalne izložbe (Dom omladine Beograda 1981 godine) citirao sam reči Erazma Roterdamskog iz POHVALE LUDOSTI: „Pravo da vam kažem, ja prezirem mudrace koji proglašavaju najvećom budalom i bestidnikom onoga ko se sam hvali. Neka takvog čoveka smatraju koliko hoće ludim, moraju priznati da je pristojan. Jer šta je pristojnije nego da Ludost trubi sama o svojim zaslugama i da sama sebi peva slavopojke? Ko bi me mogao bolje naslikati od mene same? Da nisam slučajno nekome bolje poznata nego samoj sebi? I čini mi se da sam ja u tome čednija od većine velikih i mudrih ljudi ovoga sveta, koji obično iz neke lažne stidljivosti iznajmljuju kakva uližljiva govornika ili praznoslovna pesnika od kojih slušaju pohvale koje nisu ništa drugo do presna laž.“

Prihvatio sam ovaj stav i dalje ga se držim. Pišući o sebi, pišem o hiljadama stvari koje me okupiraju, o kojima razmišljam, koje pokušavam da razrešim i čak da s njima upoznam one koji me čitaju. Ja mu tu više dođem kao neki narator, uvek spreman, uprkos svoje SUBJEKTIVNOSTI, da se suočim sa drugačijim stavovima i mišljenjima o bilo kojoj temi koju sam načeo, počeo ili dokončao.

U podnaslovu Bloga sam napisao da mi tz objektivno zvuči lažno. Postoje stvari i situacije koje su zaista van moje/naše kontrole, mogu se dešavati iznenada ili imati svoj tok ali se one nikako ne mogu sakrivati iza izlizane i prostituisane reči OBJEKTIVNO! Iako mi je mučno, navešću primer iz politike: „Objektivne okolnosti nam nalažu da....“ Priznaćete da pored toga što zvuči lažno, zvuči i jadno i neistinito.

Nastaviće se

NASTAVAK 3

2009-06-30T10:21:00.002+02:00

Knjige čitam otkako sam naučio slova. Bukvalno ih "gutam", ponekad čitam i po tri naporedo. Znam da je to moja lična i privatna stvar i nije u najmanju ruku ukusno javno je prezentovati ali pošto ovaj svoj Blog nazvah SUBJEKTIVNO, mislim da ne grešim mnogo. "Ufati" me muka kada samo pomislim koliko knjiga neću pročitati! Knjige mi pomažu da se iznova i iznova uspostavljam, uživam u čitanju, ili se mučim, ponekad se slatko smejem a nekada mi dođe da "uletim" u knjigu i pomognem, na primer Lady, Henrija Džejmsa. Knjige su jedno od tri užeta kojima sam privezan za život. Da li se iz ili od knjiga uči? Naravno! Učimo i iz razgovora i susreta sa ljudima svih fela, učimo (neko i ne!) i od izloženosti svakojakim životom udešenih situacija. Čitanje ponekad može da bude i opasno po čitača. Devedesetih u vreme ogavnih, bratoubilačkih ratova, idući autobusom na posao, čitao sam sedeći, držeći se za šipku, okrećući stranicu kada bi se autobus zaustavio na stanici. Jednom, sedeo sam i čitao, gužva je bila neopisiva, začuo sam muški glas: "On čita a srpska krv teče potocima!" Pridigao sam se, osvrnuo i rekao: "To što čitam je moja privatna stvar a što se tiče krvi, ne teče samo srpska. Uostalom nisam ja započeo ovo besmisleno ubijanje niti u njemu učestvujem." Da, prethodno sam ustavši pitao:"Ko je to rekao?" Ne znam da li su moji gabariti imali nekog udela u tome ali nastala je mukla tišina, svi putnici su gledali kroz prozore autobusa. Nekoliko dana kasnije, slušao sam Jovana Ćirilova na TV, koji zbog čitanja u autobusu za malo nije dobio batine. Jednom me je ušavši u praznu klasu, moja sada već pokojna Profesorka Cuca Sokić zatekla zanetog sa knjigom u rukama. "Izvinite što vas ometam, bila je izuzetno obzirna, a šta to čitate?" Trgao sam se i pokazao joj naslovnu stranicu. "Sjaj i beda kurtizana." "Balzak je i meni jedan od omiljenih pisaca", rekla je i tiho izašla iz klase. Najslađe i najradije čitam ležeći na leđima i držeći knjigu iznad glave. Nastaviće se

NASTAVAK 2

2009-06-27T21:54:00.001+02:00

„Pamćenje je bolest tvoga uma...“ napisao je negde u zbirci pesama GRADILIŠTE Brana Petrović. I ja „bolujem“ od pamćenja. Pamćenje često može da bude neizmerno težak teret ali je svakako, i pored modifikacija koje sam svesno ili podsvesno načinio i udaljenosti od predmeta sećanja, neiscrpan izvor za građenje sadašnjosti. Budućnost ne pominjem jer sam već rekao/napisao da je: „Budućnost vidljiva i poznata samo kada prođe, kada postane prošlost.“ Danas je danas i sutra će biti danas i prekosutra. Živim od danas do danas. Stražar na skeloprelazu u Kusturicinom filmu „Otac na službenom putu“ kaže šoferu kamiona: „Juče je bilo juče a danas je danas.“ Pamćenje kaska za mnom. Pamtim poglede, izrečene reči, kamenite plaže, trenutke kada mi je srce drhtalo od uzbuđenja zbog devojke čije lice više ne mogu da dozovem u sećanje, pitanje direktora Vasilija Filipovića da kažem nekoliko rečenica o De Golu, kada sam polagao maturski ispit iz francuskog jezika, kifle namazane puterom i Gavrilovićevu salamu, mokru čarapu na desnoj nozi povređenoj na fudbalu, dok smo u tri sata ujutro natovareni celokupnom vojničkom opremom, marširali po mraku, kiši i blatu, pamtim prelepu Beku sa kojom sam se jednom „povatao“ i kasnije je još samo jednom (1968 godine) sreo, korpu zrelog hercegovačkog grožđa koju mi je vraćajući se iz patrole doneo i ugurao ispod kreveta Ademi, providnu haljinu u Dubrovniku, susret sa Kaćom na Skalinama i prvu Ibricinu pesmu, odvođenje Nade na proslavu Nove godine, šupu u kojoj mi je Čeda Šiptar pokazao svoje „blago“, prelepu devojku sa broda koji nas je vozio na Olib, strah i desetodnevni neodlazak na plažu i kupanje u Neumu, čitanje „Orkanskih visova“, „Kiše dolaze“, „Gospođe Bovari“, “Šagrinske (Balzakove) kože“, kada sam imao samo devet ili deset godina, sahranjivanja umrlog psa u ruševinama kuće na mestu gde se danas nalazi „Staklenac“, a ipak ti iščupci, sekvence, „sitnice i tričarije“ uz sve ostalo što pamtim, su delići koji me čine onim što jesam. Ako i kasnim za sobom, to me ipak ne sprečava da se, koristeći pamćenje, sastavljam i uspostavljam, tvoreći kakvu takvu mentalnu celinu. Nastaviće se

NASTAVAK

2009-06-26T15:02:00.001+02:00

Da bi se ponovo vaspostavio ADAM (PRETEČA) RUHANI a bio bi velik kao kontinent, potrebno je bezbrojno mnogo lovaca na snove koji čitav život provode idući iz sna u san tražeći, nenalazeći i nalazeći deliće od kojih će biti opet sačinjen ADAM (PRETEČA) RUHANI, bolje rečeno:potvrđena večnost.

I ti i ja smo lovci na snove Veco! Naše sanjanje i šetanje kroz snove je saznavanje, čitanje, sakupljanje delića koji su nam bili važni ili su nam tek sada važni, pamćenje i prilagođavanje sopstvenom mentalnom sklopu. To jeste takođe svojevrstan lov, lov bez žrtava, lov spoznaje i širenja saznanja, često ulazak u ogledalo i promatranje poznatog nam sveta izvrnutog kao rukavica.

Nikada niko nije, neće, pa nećemo ni mi znati SVE! Baš ta činjenica nas i nagoni da naše omeđene živote iskoristimo, ulažući svu svoju radoznalost, da što više pročitamo, čujemo, osetimo, saznamo, doživimo....I meni su kao i tebi, omiljeni pisci dragocena ogledala. I ne samo omiljeni, otkrivam i nove savremene, Murakamija, Mišela Uelbeka...

Ovo pričam tebi pored stubova našeg solitera.

Nastaviće se

OGLEDALO, VREME, ADAM RUHANI....

2009-06-22T10:03:00.004+02:00

"Nisi kupio paradajz?" "Niste mi rekli." "Tomatino ali ne crveni nego sa belim..." "Ah da, zaboravio sam, idem da kupim." U liftovskom ogledalu vidim sebe debelog skoro zadriglog, nezadovoljno okrećem glavu. Ima već dve godine kako sam se ugojio, višak kilograma merim mogućnošću da prekrstim noge kada sedim. To činim sve teže često se ispomažući rukama. Ne prija mi debljina i sve što sobom nosi. Za doručak sam jutros pojeo kiselu jabuku, juče pet malih kajsija: "Miroslav ne ume da kupi kajsije, ove su male, nezrele i kisele" kaže ona. Za ručak jedem veoma malo ali kad padne mrak u stomaku mi se otvori bezdan, okean gladi. Nemam snage da mu se oduprem! Jedem kobasice, velike krckave (novosadski specijalitet) perece, čokoladu, Kandit bombone koje je iz Zagreba donela Gabrijela, šolju za šoljom sladoleda....jedva uspevam da zaspim od punog naduvenog stomaka. Ogledalo samo potvrđuje moje stanje i izgled. Da li žurim ispred sebe ili kasnim za sobom? Ona mi već godinu dana govori da će 2012 godine nastupiti ARMAGEDON. Da li je pomešala APOKALIPSU sa ARMAGEDONOM ili zna precizno o čemu govori? Kažem joj da sam od detinjstva do sada preživeo barem deset "predviđenih" smakova sveta, ARMAGEDONA. Odlično pamtim prvi, živeo sam u Prištini i imao devet godina. Ostalih osam se zaturilo i pogubilo rasterano svakodnevnim nepredvidljivostima života. Pamtim da ih je bilo osam ali ne mogu da ih lociram u prostoru i vremenu. O prostoru je bolje ne govoriri. Držeći se "Povesti o ADAMU RUHANIJU koju je Jusufu Masudiju (sredina XVII veka - 25.IX 1689), uz knjigu za lovce na snove, poverio starac, čija je brada bila seda samo po vrhovima, kao leđa ježa, VREME je rođeno zaostajanjem ADAMA (PRETEČE) RUHANIJA za samim sobom. Jer vreme je samo onaj deo večnosti koji kasni. U slučaju ADAMA RUHANIJA koji je večan, vreme je uticalo na njegovo mesto na nebu: umesto da bude treći um, postao je deseti. U međuvremenu, sedam nebeskih Kerubina se na anđeoskoj lestvici našlo iznad njega. Sedam stupnjeva lestvice, to je mera njegovog kašnjenja. (Milorad Pavić: "Hazarski rečnik", Zelena knjiga) Prva ogledala, "praogledala" su bila tiha mesta voda, potoka, reka i jezera, Hazari su ih gradili glačanjem blokova soli, Arhimedova ogledala su bili, do visokog sjaja uglačani, bakarni štitovi.... Da li ogledalo odražava samo sadašnjost? Zamisliću da još imam ogledalo u kojem sam prvi put video svoj lik. Kada danas stanem pred njega, uzevši u obzir vreme ili bolje, večnost čiji je vreme deo koji kasni, da li ono (ogledalo) prikazuje samo mene sadašnjeg ili u sebi sadrži i mene nekadašnjeg, mene u celovitom šezdesettrogodinjem kašnjenju? Moj um se ne nalazi na desetoskalnoj nebeskoj lestvici ali je makar 1.000.000.000 na 10 deo sveopšteg, beskrajnog Kosmičko - Božanskog uma. I sa tom trunkom uma razmišljam o opsenosti, lažnosti, istinitosti, ravnodušnosti, misterioznosti, paralelnosvetovnosti, odrazu, izaogledalnosti...ogledala. Ni prvi ni poslednji, OGLEDALO ČUDESNOG, Pjera Mabija, na primer. Alisa je kao primer odavno "izlizana." Upoznao sam je kada je imala 55 godina, tri godine manje nego što danas ima njena ćerka. Ja sam imao 30 godina. Uporedo starimo što se lako može utvrditi čitanjem bora na licu, pregibima laktova i kolena, stepenu bola i razdaljinom od smrti. Naši životi su isuviše kratki da bi kašnjenje, ona za sobom i ja sobom, bilo vidljivo. Vreme koje je svojim kašnjenjem od večnosti stvorio ADAM RUHANI, je mera za ovozemaljska stvorenja, metar na kojem je upisan svačiji život a bitan je trenutak kada je čiji život započeo od broja jedan. Nastaviće se.

TRAMVAJ

2009-06-14T18:44:00.010+02:00

ZVONO Bim Bim Bjež' Bludni Bloo. (Kočnica kriješti očajnički. Bloom maše bijeloorukavičenom redarskom rukom i brže - bolje odšepesa utrnulim nogama sa tračnica.) ................................................................................................................................................................ VOZAR Ej, posrani govnaru, 'oćeš da tučeš sve rekorde? ................................................................................................................................................................ James Joyce, ULIKS, druga knjiga ---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Odmah je dojurio i taj tramvaj....počeo da urla i zvoni. ...noga je neumoljivo, kao po ledu, poletela po kamenu koji je bio nagnut ka šinama, druga noga mu se odbacila i Berlioz je odleteo pravo na šine. _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Tramvaj je prešao preko Berlioza, a pod metalnu ogradu Patrijaršijske aleje odleteo je na kaldrmu okrugao taman predmet. Otkotrljavši se odatle, on je počeo da odskače po popločanoj ulici. To je bila odsečena glava Berlioza. ....................................................................................................................................................................... Mihail Bulgakov, MAJSTOR I MARGARITA, Glava treća, Sedmi dokaz ....................................................................................................................................................................... Tramvaj, šine, tračnice, kočnice, zvonjava, strah....smrt. Joyce i Bulgakov. ....................................................................................................................................................................... Bulgakovljev Berlioz je život završio sa pokaldrmikotrljajućomtramvajskimtočkomodsečenom glavom. To je posledica. Uzrok je nenadanoneočekivani (da li?) susret u Patrijaršijskoj aleji sa Sotonom. Bulgakov je elegantno i lako na samom početku romana eliminisao Berlioza, jer glavni junak MAJSTORA I MARGARITE je Đavo him self. U zemlji, državi, sistemu u kojem je Staljin BOG i SVEDRŽITELJ, čak i Sotona ima srce i dušu! Ako zanemarimo zajebavanje (opravdano) birokratije i l'art pour l'artističko iživljavanje nad bezmerno "gladnim" svega i svačega, od hrane do svilenih krpica i cipelica sa štiklom, sovjetskim pučanstvom, Đavo, Sotona, je sledeći Hristove propovedi, glasao za ljubav. Nemoguće! Ne, sve je moguće. Berliozova smrt pod točkovima tramvaja je samo primeren dokaz Nevernom Tomi/Berliozu da se Đavo ne pretstavlja lažno, i ništa više. Joyce-ov Bloom je, iako utrnulih nogu, uspeo da se ukloni sa tramvajskih tračnica. I tu je bilo i Boga i Đavola, Isusovaca, IRA-e....i naravno VOZARA koji ga je počastio psovkom. Bloom mora da dokonča taj beskrajno dug dan, to putešestvije i lutanje, potucanje umno i fizičko, da prevali preko svojih pognutih sredovečnih leđa, Kirke, Dedaluse, Marion-e, Svodilje, Polifeme, sapune, Nausikaje, trojanske i dablinske konje, jagnjeće i svinjske nogice, Sinagoge, bubrege, Majku Crkvu, dijete još nerođeno koje je osjećalo radovanje, visit card-e na kojima ste mogli pročitati....štampano lijepim slovima u kurzivu: Malachi Mulligan, Oplođivač i Inkubist, kariku koju je tražio pokojni dovitljivi Darvin.... Ne, ne, Bloom nije mogao ni smeo biti žrtvovan pre nego po želji Bogova ne dovrši svoju Odiseju. .......................................................................................................................................................................... Dva ogromna čoveka, poimanjem sveta u kojem su živeli udaljeni milione svetlosnih godina, mojim upriličavanjem, sreli su se na tramvajskim tračnicama/šinama. ........................................................................................................................................................................... P.S. Baš me briga da li je ovo pre mene iko, ikada, zapazio, opazio, povezao. ......................................................................................................................................................................... Ovo dodajem 7. Avgusta 2009 godine u 14 41 sati. Evo i Volođe Majakovskog iz zbirke Novi oblak u pantalonama: "Sa tramvajske pruge instinktivno sklanjam svoj životić krti."

IZVINITE...

2009-06-11T16:35:00.002+02:00

Ja nisam iz ovog grada...da li možda znate....neko mjesto...pogodno za samoubistvo? Ko se ne seća, ovo je davno pevao/izgovarao napastvovatelj umirovljenika, scenski paraplegičar, momak koji je video/gledao daleko unapred, Marko Brecelj. Nisam suicidalan tip, pa zašto mi u poslednje vreme sve češće padaju ovi stihovi na pamet? Možda je u pitanju samo odanost i simpatija (potaknuta trenutnim mi životnim stanjem i statusom) prema suludokalamburnoizvansvihuobičajenihkonvencijaizblesavogmuumaizašlih stihova? A možda je to i nešto dublje? Nisam rudar a i nemam nameru da kopam ni milimetar e da bih saznao šta se krije iza toga. Ali i dalje mi se sviđa! Zamislite da napravim eksperiment, idem od Ciriha, Pariza, Berlina, Londona, Njujorka, Niša, Smederevske Palanke, Zrenjanina, Kolara, Dimitrovgrada.....i u svakom gradu zaustavljam prolaznika koji mi ide u susret i pitam ga: „Ja nisam iz ovog grada...da li možda znate....neko mjesto...pogodno za samoubistvo?“ Imam osećaj da bi mi Londonac, zamislivši se na trenutak, predložio barem nekoliko mesta koja bi odgovarala mom naumu. Njujorčanin iz Menhetna bi ’ladno prošao pored mene ne osvrnuvši se oguglao na slična pitanja, u Kvinsu i Bronksu bi doživeo ko zna šta a u Harlemu bi mi rekli da nema potrebe da tražim neko određeno mesto, mogu me ubiti baš tu gde se nalazim. Parižanin, navikao na svakojake klošarske izmišljotine, nasmešio bi se i rekao: „Monsieur, pa u Parizu vam je svako mesto pogodno za to što ste naumili.“ Cirižanin bi vam na pitanje odgovorio pitanjem: „Gospodine da li ste vi Italijan ili Francuz?“ Kada su naši sugrađani u pitanju, beskrajno je široka lepeza odgovora! Beograđanin bi vam ponudio pomoć: „Evo ja ću vas gurnuti...vi samo izaberite, Beograđanka ili jedan od mostova, i nemojte se mnogo predomišljati čoveče, vidite da zadržavate saobraćaj.“ U Zrenjaninu bi vas odgovarali od namere govoreći da nema potrebe da svojim, podižete ionako ogroman procenat samoubistava u Vojvodini. Na Kosovu bi vam se pridružila većina Srba. Ima gradića i sela u Srbiji, gde bi vas pozvali da im uz piće, pobliže objasnite svoju nameru. Mogao bi se od ovoga napraviti odličan dokumentarni film sa sve izrazima na licima i reakcijama na vaše/moje pitanje. Toliko za sad.

VENČANJE

2009-06-09T12:14:00.002+02:00

Etimološki je vrlo lako objasniti poreklo reči venčanje. U staroj Grčkoj su pobednici na Olimpijskim igrama bivali ovenčani lovorovim vencem. Takođe, stari Rim je preuzevši od Grka skoro sve, uglavnom preimenujući ga i nadevajući mu svoja imena, preuzeo i običaj ovenčavanja glave, prvo pobednika u mnogobrojnim ratovima a zatim, valjda od Julija Cezara, ovenčavanje carskih glava. Lovorov venac je počeo da se izrađuje od visokoprocentnog zlata i kasnije je prerastao u krunu. U Pravoslavnom venčanju iznad glava mlade i mladoženje nose se krune, što predstavlja ovenčavanje njihovih glava i to bi trebalo da predstavlja pobedu Božjih zakona i regula.

Jasna i ja smo pre dva dana bili na venčanju našeg kumića Saše, Aleksandra Đorđevića. Juče mi se venčala Bokica, Boka, Bojana moja ljubimica, Kaćina ćerka, moja sestrična. Dva venčanja u dva dana.

Sale kako ga od milošte zovem, stariji je za skoro dve godine od nekadašnjeg mene kada sam uzimao Jasnu za ženu ili ona mene za muža. Tada nije bio ni u „planu“. Lep kao „slika“, vitak, dugonog u odlično skrojenom odelu sa lanenim prslukom i belom kravatom, ne bi mogao da prođe nezapažen ni na dodeli Oskara. Njegova izabranica, sada već žena, Olja, slatka i lepa, krhka i nežna, a živa vatra, u sofisticirano jednostavnoj beloj venčanici, koja od grudi na dole „pada“ u bezbroj nabora, takođe je privlačila pažnju svih. I bi što bi. Sada im sleduje život. A u životu je sve nepoznanica. Moje, naše, svačije pa i njihove želje, su razumljive, čak se podrazumevaju ali život je kako negde rekoh: “Nastrani šaljivdžija.“ Iako bežim od toga, u pozadini svesti mi s vremena na vreme „kljuca“ pomisao da njihovom mladošću mogu da izmerim svoju starost.

Iako neminovnost, starenje nije lako prihvatiti, batrgamo se kako znamo i umemo ali prolazimo, protičemo, mi, a ne vreme, koje faktički ne postoji, toliko je apstraktno. Joyce: „Zato neka se svatko spomene kraja, koji znači smrt i prah, što neće mimoići ni jednog od nas koji je rođen od žene, jer kao što goli izmiljesmo iz tijela matere svoje, isto tako goli napustićemo opet zemlju, kada kucne naš čas.“ Venčanje je sastanak a smrt je rastanak koji nam sledi. Duca mi je na Bokinom venčanju ispričala vic: „Život ti je kao toalet papir, što ti više treba, to ga je manje.“ Vic, ali „crta“ suštinu, što si stariji sve si bliži smrti. Sreća je da dok si mlad, retko ili nikada ne razmišljaš o tome. U suprotnom, sve bi stalo, ne bi se shvatao smisao života. Koji mi je? Šta sam se navrz’o na smrt!

Bojana je, ionako lepotica, izgledala bajno! Tanka, visoka, u beloj do zemlje venčanici sa nežnim majušnim cvetićima upletenim u bujnu vranu kosu, igrala je, plesala, i stizala da nas sve obiđe, poljubi i fotografiše se s nama. Njen, sada već muž, Mićko, stamen i fizički i mentalno, uspešno je dopunjavao drugi deo celog. I jednima i drugima želim mnogo više sreće nego što je škrti život spreman da im pruži.

Ah da, matrimonio, venčanje na italijanskom jeziku dolazi iz latinskog jezika: Matrimoniu, od imenice mater = majka. Postoji i ekvivalent: Patrimoniu od pater = otac, ali on nikada nije ušao u upotrebu, što meni subjektivno odgovara.

...A ON ČITA DŽOJSA

2009-06-08T21:34:00.002+02:00

kaže Jasna umorna i gladna = nervozna, celog dana provedenog na poslu, zatičući me na terasi sa knjigom u (jedino) čistim šakama.

Zvuči kao: svet se ruši oko njega/mene a on/ja čitam Džojsa. Ustvari, skoro da je tako ali je meni „mindać“, izraz moje žene koji ću ja prevesti kao: mene boli k...c!

Zamislite Cunami talas koji ide na vas, valja se planina vode, vreme se meri mikrosekundama a vama je potrebno nekoliko sati da bi se uzverali uz neku planinu i preživeli. „Sve što dođe ja sam mu naredan“, kaže Iguman Stefan u „Gorskom Vijencu. Kada sam već preživeo, prvo infarkt a zatim i požar, uzimam sebi pravo da čitam Džojsa! I ne samo njega, čitaću dok me služe oči i glava, pa neka se svet zaista sruši u prah i pepeo! A propos, uživam čitajući ULIKSA ponovo posle nekih petnaestak godina.

Shvatam ja nju i odlično je razumem, ništa nam „ne polazi od ruke“, zaglibljeni smo u ničemu, zraci sunca nas zaobilaze... Eh, Vladika Danilo: „Sirak tužni bez igđe ikoga, slamka jedna među vihorove, nadamnom je nebo zatvoreno a svi ljudi (ima izuzetaka naravno) pakleni duhovi.“ Svestan sam da nismo usamljeni niti jedinstveni ali je svakome svoja muka najveća. Kad smo već kod Joyce-a: „Misliš da ćeš pobeći od sebe (i svojih nevolja), a natrapaš ponovo na samoga sebe.“

Neka jadikuje onaj ko ne može i ne ume drugačije, ja svu svoju snagu usmeravam na DANAS! Sutra će ponovo biti DANAS i tako dan za danom, pa dok trajem. I dalje čitam Joyce-a, Drugu knjigu ULIKSA.

MAJSTORI, MAJSTORI...A BOGAMI I PREDUZIMAČI

2009-05-25T12:54:00.001+02:00

Verujem da se sećate filma Gorana Markovića: „Majstori, majstori.“

U jednoj od poslednjih scena, pijan nastavnik kojeg igra Aleksandar Berček, maestralno recituje pesmu (mislim) Aleksandra Sekulića MAJSTORI, MAJSTORI. U svom dugom životu skoro da nisam čuo/slušao da neko sa takvom unutarnjom snagom, iz svake pore svog fizičkog i duhovnog bića, izbaci iz sebe pesmu, nadgradi je, da joj neslućene dimenzije...A pesma je jedna od najboljih pesama koje znam. Ako apstrahujemo njegovu Hajdegerovštinu, Berček je kao glumac, ČUDO NEVIĐENO! Ali vratimo se pesmi, majstorima. Pesnik se žali na majstore koji mu rade ovo i ne rade ono, muku muči s njima. Naravno, njegovi majstori su bili Dedinjaši na čelu sa J.B.T. i „krojili“ mu (i nama) život kako su hteli. Neke bitne razlike (osim vlasti koja je u ovom slučaju nebitna) u ponašanju, postupcima, radu i neradu, otaljavanju posla, ošljarenju... između njegovih i mojih/vaših majstora, nema. Preko „veze“ nađeš Preduzimača, on dovede majstore, sprijateljiš se s njima, mladi, vredni, ne staju, znoj curi u potocima s njih, kuvaš im kafe, kupuješ pivo, ispovrneš se do ne prepoznavanja samog sebe, muka te naterala, nisi ih zvao iz hira, a oni, majstori, čim okreneš glavu, fušere, zajebavaju, može im se nije njihovo. Grčiš se da prikupiš lovu, svaki dinar ti je kao Mon Blan a majstori jedva čekaju da izađeš. Kada se vratiš, od silnog krša, kucanja, burgijanja, lupanja, gletovanja, krečenja....ne uspevaš da vidiš, da sagledaš šta su to uradili. Ti ustvari jedva čekaš da odu, da ih se otarasiš, misliš: „Završite to već jednom!“ I to je kvaka! Jedna od mnogobrojnih kojima majstori barataju. Svesni su da bez njih ne možeš a vode se za principom (ko zna kada i kako usađenim u majstorsku dušu i um?) što lošije to bolje. Popizdeli bi da to njima neko radi! Samilosti i sažaljenja u njih nije i nema! Svi smo mi njima isti, zbrzaj, smuvaj i uzmi pare. Tu sada dolazimo do Preduzimača. Preduzimač je notorni parazit koji živi od njihovog rada. Oni su srećni što im nalazi posao a on im plaća dnevnice. Mali deo novca odlazi za materijal (jer on ima „svoje ljude“ kod kojih kupuje ispod cene) a ostatak uzima Preduzimač. Krečenje se radi po ceni od 1,5 Evra po kvadratnom metru a Preduzimač moleru plaća dnevnicu od 20 Evra. Račun je prost: 100m2 X 1,5 Evra = 150 Evra. Majstori umesto da sjebu Preduzimača koji ih izrabljuje, srećni što uopšte imaju posla, sjebu mene/vas. Pogrešno usmerena osveta, razumljiva zbog situacije i zemlje u kojoj živimo ali ide preko moje/vaše grbače. Vrzino kolo u kojem se, okolnostima primorani nalazimo i iz njega izlazimo osiromašeni, jadni i bedni i nezadovoljni urađenim poslom za koji smo dali (za mene/vas) ogromne pare.

Krcat životnim iskustvom, siguran sam da se u dogledno vreme ništa u ovoj oblasti ( a i šire i duže) ništa neće promeniti. Ponoviću reči F. Bacon-a (slikara): „Može se biti optimista i nemati nade.“

IZLOŽBA

2009-05-21T08:48:00.002+02:00

26.Maja u 19 časova u Galeriji 107 u Zemunu, otvaram svoju samostalnu izložbu slika, ulja na platnu pod nazivom URBIS. Dobrodošli

STRES

2009-05-20T10:11:00.002+02:00

Kaže mi Jasna da je pročitala, čula na TV.... rezultat skorih istraživanja u kojima se veli da STRES ne predstavlja opasnost po život čoveka kako se to do skora, do juče, mislilo. Ja sam neposredno pre toga na glas izgovorio STRES TIHI UBICA, slogan kojim medicinari godinama opominju pučanstvo na opasnost od stresa. Nas dvoje se trenutno nalazimo u središtu stresnog HURRICANE a ne možemo se požaliti da nam nije bio prisutan u skoro svakom trenutku našeg tridesettrogodišnjeg zajedničkog života. Jedna od najvažnijih ako ne i glavni uzrok mog infarkta je bila eksplozija nagomilanih stresova. „Pišući“ Tabukiju, u jednom od pisama sam rekao „da stres nije kiša, pa otvorite kišobran i gotova stvar.“ Nastavio sam: „stresovi se slažu jedan na drugog sve do inicijalnog koji kao udarena kapisla učini da akumulirana masa (stresova) eksplodira.“ Umire se i ne umire od stresa kao uzroka. Znači: „mož’ da bidne ali ne mora da znači.“

Međutim ovo sa „najnovijim“ istraživanjima koja su pokazala da stres može da bude čak i pozitivan, podsetilo me na davnašnju priču o puteru. Ukratko: Pre skoro četrdeset godina digla se velika frka o štetnosti putera/butera/maslaca po zdravlje ljudi. I tada su naučna istraživanja (američka a čija bi bila?!) dokazivala da konzumiranje putera uzrokuje začepljenje krvnih sudova i neposredno dovodi do infarkta ili moždanog udara. U to doba cigarete niko nije ni pomišljao da pominje kao štetne po zdravlje. Dobro se sećam velike reklame za KENT na Igumanovoj Palati šezdesetih godina i reklama za isti na državnoj (tada jedinoj) televiziji. Kvaka je bila da se zaustavi i spreči ogromna proizvodnja i distribucija holandskog putera (najboljeg kvaliteta) na američko tržište. Prost primer: holandski od kravljeg mleka napravljen puter ili američki puter od kikirikija. Pa jeb’o te, taj kikiriki puter zapinje u grlu, lepi se za nepca, ne mo’š ga progutati! A šta se dešava kada dospe do krvnih sudova, a? Udare ameri to na velika zvona, prestane svet da kupuje holandski puter i holanđani šta će, pobacaju grdne količine putera u more. Vrate se lalama, ponekoj vetrenjači i relativno maloj proizvodnji sireva i cigara. I prođe tridesetak godina, čitam: puj pike ne važi, opet naučna istraživanja, puter se proglašava za izuzetno zdrav i ljudskom organizmu potreban i neophodan proizvod.

Moja majka nikada u svom osamdesetdvogodišnjem životu nije probala (ni liznula!) ulje ili kako se to nekada zvalo, zejtin. Sve što sprema, sprema na svinjskoj masti. A kod lekara je poslednji put bila kada je rađala mog mlađeg brata, dakle pre 61 godinu! Ostarila je, smanjila se i malo pogrbila ali je rumenih obraza i „čiste“ glave. A i povodom štetnosti masti po ktvne sudove bivalo je naučnih podupiranja i preporuka da se koristi samo ulje od kukuruznih ili suncokretovih klica.

Generalizacija je uvek u osnovi pogrešna. Ljudi su preživeli ratne strahote, klanja i streljanja, ku’š većeg stresa?! i ostali živi i zdravi. Tako su sazdani, psihički i fiziološki. Ja pripadam onoj grupi ili populaciji kojoj stres pričinjava tegobe, ruinira ih i ne retko ubija. Često možete čuti: „Šta smo sve preživeli (poslednjih dvadesetak godina), dobro da smo još živi.“ Pa i nismo. I bez pomoći Statistike svako od nas je poznavao, družio se ili su mu bili rodbina, gomilu ljudi, žena, dece i muškaraca, kojih više nema među nama. Umrli su. Većina od posledica stresa/stresova. Da li dalje razglabati o stresu? Ne! Kako rekoh: „Budućnost postaje poznata tek kada prođe, kada postane prošlost.“

NIRVANA, TABULA RASA, BLEJANJE

2009-05-15T11:54:00.004+02:00

Čist um. Necu se ovde i sada baviti „Kritikom čistog uma“, ostavljam to po strani ili za drugi neki put. Dakle, čist um! NIRVANA podrazumeva, uz dugotrajno, posvećeno, uporno i predano vlastito mentalno, fizičko i fiziološko učešće, dostizanje potpunog pročišćenja, očišćenja, ispražnjenja uma. Zvuči rogobatno, odbijajuće, ali ako se shvati da je suština u stapanju sa kosmičkom večnošću, smisao postaje jasan. Često sam šaleći se znao da poredim Budu sa Svetim Avgustinom. I jedan i drugi su živeli punim tz svetovnim životom, Buda je bio oženjen i otac a Sveti Avgustin je kao rimski patricije, zajedno sa svojom majkom priređivao orgije, prepuštao im se i uživao u njima. A ondak! Obrnuli ćurak naopako. Da li im je bio pun k.... svega, da li više nisu mogli da „očima“ vide svoje bližnje i daljne, kako bilo, obojica su „pukli“ i otpelali se na dijametralno suprotni pol. Sve bi to bilo lako shvatiti i prihvatiti da se nisu „latili“, svaki na svoj način sređivanja božansko - kosmičkih poslova. Ne želim da prepričavam Budina dostignuća i postignuća, niti spiskove zapovesti, pravila i regule Svetog Avgustina ali se moram osvrnuti na uticaj koji su svojim „radom“ ova dvojica ostavili svetu u nasleđe. Ako izuzmemo uzdržavanje od seksualnih odnosa i još nekoliko manje važnih pravila dirigovanih vremenom u kojem su nastala ili su plod ličnih opredelenja, Budino učenje je i danas prihvatljivo. Vekovi su ga naravno modifikovali, narodi ili određene grupe prilagođavali svojom uzusima ali je suština u biti ostala netaknuta: „dostići večno blaženstvo.“ „Ako zgaziš mrava, biće potrebno deset hiljada godina (i bezbroj reinkarnacija) da „otplatiš“ svoj greh. Šta je ovo ako ne Hristovo:“Ljubi bližnjeg svoga...“ Ipak, to bi nas odvelo u analizu kompilacija i uzimanja, pozajmljivanja iz drugih religija stavova, mišljenja, pravila koja odgovaraju religiji koju stvaramo, započinjemo.

Sveti Avgustin je „prosvetlivši se“ takođe započeo uporan i celoživotni „rad“ na očišćenju uma. Za razliku od Bude koji je zagovarao meditaciju, Sveti Avgustin je svoje pročišćenje koncipirao na zagađivanju ljudskog/hrišćanskog uma. Molim!? Zagađivanju uma!? Čitajte Svetog Avgustina i vrlo brzo ćete shvatiti da se njegov način pročišćenja zasniva na uvođenju PRVOBITNOG GREHA u osnov ljudskog postojanja i bitisanja na ovozemaljskom šaru. Preobraćenici su „veći katolici od Pape!“ Rođenjem, dolaskom na svet, dobijamo u nasleđe greh našeg praoca i pramajke. Grešni se rađamo! Tvrdo i isključivo. Kao začin dodajem Joyce-a: "Supruga i družica Adama Kadmona: Hava, gola Eva. Nije imala pupka. pogledaj. Neokaljano krilo, nadutonabreklo, štit od napeta pergamenta, ne, bijelo nagomilana pšenica, istočna i besmrtna, u sve vijeke vjekova. UTROBA GRIJEHA." Pa opet Joyce, ULIKS druga knjiga: ".....dok je ona druga naša pramajka (Eva) s kojom smo povezani beskonačno dugim pupčanicama sve nas sjeme naše rod i porod naš prodala za pišljivu jednu jabuku." A šta je prvobitni greh? Bog Otac, Kreator, savršeno mirno i staloženo posmatra kako Đavo preodeven u šarenu, lepu i pametnu zmiju, uspeva da nagovori Evu i Adama da pojedu plod (jabuku, paradajz...) sa drveta Poznanja. A kolizija? Šta je izgovorio Svemogući stvorivši životinje? Plodite se i množite! Sledi pitanje: zašto je Adamu stvorio drugaricu, ženu, Evu? I onda naivno, okusivši plod, shvataju da su goli/nagi! Ma šta mi napriča. Eva do tog trenutka nije „videla“ Adamov visuljak niti je Adam „video“ njenu ribicu. Da nije bilo Đavola nikada ne bi shvatili da su kompatibilni i da je logično da se Adamov visuljak nađe u Evinoj ribici. A pored i oko njih hiljade i milioni životinja koji se plode i množe. Crkvi je kao instituciji i ideološkom gigantu koji evo traje 2000 godina, naravno odgovarala Avgustinova koncepcija.

Došla joj je kao kec na deset. Inkviziciju da i ne pominjemo. E to je zagađivanje uma, pranje mozga. Uvek, u svakom trenutku, svuda i na svakom mestu, čovek, muškarac, žena, hršćani, žive i delaju uma očišćenog i ispražnjenog od svega osim jednog jedinog podatka da su grešni! Mizantropski i nacistički! „Kada sam se već rodio grešan, de da svojoj sestri Lukreciji napravim dete“, odluči Cezar Bordžija. Otac mu Aleksandar, Papa i Božji namesnik na zemlji, naslednik trona Svetog Petra, bio je bludnik da mu nema ravna u Istoriji. I on je pored bezbrojnih žena koje su se smenjivale u njegovoj postelji, takođe uspeo da se nasladi čarima rođene ćerke. Quod licet Iovi, non licet bovi.

Sveti Avgustin je svojim bulažnjenjem o grehu sa kojim se rađamo uz svesrdnu pomoć Crkve kojoj je pripadao, na bezdušan način OČISTIO umove generacija i generacija.

Poreklo TABULA RASA je u jednom mestu Aristotelovog dela „O duši“, III / 4.

Izraz se najčešće upotrebljavao da bi se označilo da ljudska duša nema nikakvih urođenih ideja, predstava. Ergo, čovek se rađa kao da je već u Nirvani. Možda je ovo Sofizam ali se neminovno nameće kao zaključak. Ništa od toga! U našim genima su sadržane sve ideje, predstave, sav duh i mentalije naših predaka, o bezmernom Kosmosu čiji smo deo, nije potrebno ni govoriti. Buda je bio svestan ove činjenice i zato je insistirao na meditaciji kao jednom od načina za očišćenje uma od svih ideja, misli i primisli. Neosporno je da mi od rođenja učimo i saznajemo ali je besmisleno (danas i sada) tvrditi da se dete rađa lišeno bilo kakvih ideja i predstava. Svaka čast i čest Aristotelu i njegovim sledbenicima, moralo se početi od nečega. Evolucija ljudskog uma je dovela do novih i preciznijih saznanja nego što ih je nudila Tabula rasa.

I na kraju BLEJANJE. Izraz je novijeg datuma i u jednom delu se poklapa sa našim nekadašnjim gluvarenjem. Ali Blejanje sadrži i drugi mnogo bitniji segment. Blejač se u pojedinim trenucima potpuno obuzet Blejanjem, nalazi na pragu Nirvane ili Tabula rasa. Ulovite priliku i pogledajte oči Blejača kada je sam. Videćete prazninu, ništavilo, neprisutnost bilo čega. Iako sam još kao dete odlučio da celog života „ofucavam“ svoj um, neprekidno ga „filujući“ idejama, predstavama, zamislima, podacima, nekoliko puta mi se desilo da se bukvalno Zablejim. Mantrom koju godinama pred spavanje izgovaram u sebi, nikada nisam uspeo da postignem to stanje u kojem sam potpuno praznog uma! Kako je dolazilo do toga, zašto, iz kojeg razloga, ne umem da objasnim. Logiku odbacujem jer se držim reči onog umnog Francuza (pronađite na kojeg mislim) :

„Logika odana sluškinja, nudi lažna rešenja.“ Ne verujem da sam usamljen.

JELENA TRAJKOVIĆ

2009-05-12T10:40:00.003+02:00

Izložbe/Projekat: „Upotreba čoveka“

1977 godine Aleksandar Tišma je dobio NIN-ovu nagradu za roman UPOTREBA ČOVEKA. Svesno/nesvesno/podsvesno, Jelena je svoj Projekat nazvala istim imenom. Ako apstrahujemo prethodno izrečeno, Jelena je na raspolaganju imala JUČE, DANAS i SUTRA, ili PROŠLOST, SADAŠNJOST i BUDUĆNOST kao bezmerno polje za pronalaženje i istraživanje UPOTREBE ČOVEKA.

Ne želeći da se rasplinjavam i pominjem eklatantne primere upotrebe i manipulacije čovekom, nastavljam o Jeleninom Projektu. Lucidno i kao sastavni i nerazdvojni deo Projekta, Jelena ostvaruje interakciju između umetnice/sebe i publike. Pre nego nastavim moram da pomenem da Projekat ima svoje trajanje, koje se proteže od dve prošlogodišnje izložbe u Maloj Galeriji ULUPUDS-a i BLOK galeriji N. Beograd, do sadašnjih u Galeriji „Zadužbine Ilije M. Kolarca i Galeriji FLU. Dakle, Jelena se nije zadovoljila samo izlaganjem svojih radova već je još prošle godine, dobro znajući šta hoće i šta želi, planirajući ove sadašnje izložbe, „uposlila“ publiku, ne dozvolivši joj da bude puki posmatrač/konsument, provocirala je, izazivala i zahtevala povratnu reakciju, mišljenja, i kako sama kaže: ličnu percepciju svakog posmatrača pojedinačno. Kao neodvojivi deo izložbe, publici je ponudila upitnik sa vrlo određenim pitanjima koja su se ticala teme koju je obrađivala. Prošlogodišnji odgovori publike sada su predstavljeni u vidu digitalnih zapisa na novim slikama ali na zidovima i izlozima Galerija. Jelena, umetnica, je ostvarivši akciju i reakciju, interakciju, bila na mnogo načina isprovocirana da u koncipiranju i razradi sadašnjeg Projekta/Izložbi, iskoristi i mišljenja i stavove publike, koji su joj ukazali na neke nove puteve i poimanja teme UPOTREBA ČOVEKA. Nekoliko puta sam bio prisutan dok je Jelena na Lap topu precizno radila ljudsku figuru u sedećem položaju ili u Start poziciji. Objašnjavala mi je svoju ideju/ideje i meni je to zvučalo i izgledalo zanimljivo.

Kada sam otišao na njenu Magistarsku izložbu u galeriji FLU, bio sam zadovoljan! Jelena je prevazišla moja očekivanja. Priča i razgovor su jedno a precizno i konsekventno realizovanje zamišljenog i izvedenog, zaokruženog Projekta, u potpunosti druga stvar. Umetnica Jelena Trajković je svojim Projektom UPOTREBA ČOVEKA pokazala da bavljenje umetnošću, pored

talenta, podrazumeva, tačnije zahteva od umetnika/umetnice, beskrajnu radoznalost, razmišljanje i koncipiranje, iz svih „uglova“ sagledavanje, maksimalno korišćenje uma i sposobnost primanja i prihvatanja stavova sa „strane“, od drugih, koji se mogu uz mentalnu obradu i prilagođavanje sopstvenom kodu, iskoristiti i inkorporirati u rad, Projekat.

Završiću parafrazirajući reči iz narodne priče „Tamni Vilajet“: „Ko nije video Jelenine izložbe, žaliće a žaliće i onaj koji je video“. Žaliće što možda nije pomnije, koncentisanije „ušao“ u Jelenin svet, koji je u suštini naš jedan i jedini svet.

Beograd, 12. Maj 2009

U SE I U SVOJE KLJUSE

2009-05-08T08:26:00.002+02:00

Svesno sam izabrao ovaj i ovakav način sopstvenog životnog i umetničkog puta. Znao sam i nisam u potpunost znao koliko je težak put kroz ovdašnje žilavo i skoro neprolazno trnje. Pre više od trideset godina, Steva (Stevan Knežević) me je, došavši u atelje i videvši sliku na štafelaju, upitao za koju je izložbu spremam. Rekao sam mu, mislim da je u pitanju bio Oktobarski salon. Slika ti je odlična, pomerio si granice poimanja i korišćenja boja u predstavljanju ljudske figure, kompozicija je drugačija od svih na koje sam navikao, izgleda kao isečak iz filmskog kadra a suprotstavljanje žutog Jasninog i tvog ljubičastog lica, prelazi već u oblast Psihologije. Dugo se zadržao ispred slike i dalje je hvaleći i pronalazeći na i u njoj čak i neke detalje kojih nisam bio svestan. Kada smo seli da popijemo piće, pitao me je da li sam nekog od članova žirija koji će birati slike za izlaganje, pozvao na piće, na večeru... Ja čak i ne znam ko je u žiriju, odgovorio sam mu. To što ne znaš ko je u žiriju je znak da ne znaš i nisi svestan u kakvoj zemlji živiš, odgovorio mi je Steva. I najvrednije delo će ostati neviđeno ako umetnik nije spreman da se "uklani", da po cenu gaženja sopstvenog dostojanstva "puzi i lazi" pred onima koji "kroje" ovdašnju umetničku stvarnost. Ako to ne shvatiš ili ne prihvatiš, grčićeš se i mučićeš se godinama u potpunoj izolaciji i neizvesnosti, sklanjaće te i marginalizovati to što radiš ili te neće uopšte pominjati kao da ne postojiš. Mentalno skrojen tako kako sam skrojen, odabrao sam put, ne Per aspera ad astra, jer ne čeznem za zvezdama, nego Đurino: "....idem trnju da se vrnem." Odbijanja i ignorisanja mog rada, mog slikarstva, moje umetnosti, ranjavala su me, bivao sam nesrećan i tužan ali uvek uveren da je to što radim dobro i kvalitetno, da ga neprekidno nadgrađujem i razvijam. Prošle su silne godine a moje slikarstvo je i pored svega uspelo da se izbori za sopstveno mesto na umetničkoj sceni. I dalje ne "postojim" za većinu medija i likovnih kritičara i kuratora koji favorizuju svoje "pulene" ali se nađe tu i tamo po neki nezavisan um koji s vremena na vreme s pažnjom, udubljivanjem i prepoznavanjem, napiše afirmativan tekst o mom radu. U godinama sam kada mi je sve to postalo nevažno, slikam zato što je to moj život, što je to suštinski deo mene bez kojeg se ne bih mogao zamisliti. Ipak! Nikada kraja ignorisanju! Pre dva meseca sam se obratio Ministarstvu kulture, kabinetu Ministra kulture Republike Srbije, Gradskom Sekretarijatu za kulturu grada Beograda da me podrže i pomognu moje učešće na izuzetno važnoj i prestižnoj svetskoj izložbi na koju sam pozvan imenom i prezimenom od samog direktora izložbe. Da sam se obratio zidu (čak i nemalterisanom), ubeđen sam da bi mi za ova dva meseca odgovorio. Vrle kulturne institucije ove vrle tranzicione zemlje naravno, nisu našle za shodno da me makar pljunu, o bilo kakvom odgovoru nema ni reči. Živi i zdravi bili polutani i kvazi umetnici i njihovi patroni polutani i kvazi kulturni poslenici, sadašnjost je njihova!

UMRETI U ČIZMAMA

2009-05-06T09:20:00.003+02:00

Ovaj izraz pamtim još od najranijeg detinjstva a potiče iz mnogobrojnih tz kaubojskih filmova. Da li ga je izgovarao moj tadašnji ljubimac Gari Kuper, Džon Vejn ili kasnije Li Marvin, Kris Kristofersen, Džejms Koburn, Stiv Mek Kvin... nevažno je. Njegovu suštinu sam kao dečak maglovito nazirao a danas mi je sasvim jasna. Pa šta ja drugo činim nego upravo to! Mahnito, uživajući ( i ne uživajući zbog dešavanja koja me pogađaju i ometaju ali su van moje kontrole) slikam, slikam, slikam....Moja subjektivna odluka (a kakva bi drugo u mom slučaju i mogla da bude?) je da poživim do svoje 96 godine. Umrećum naravno ne u čizmama (mada ni to nije nemoguće jer se godinama ne „izvlačim“ iz kaubojskih čizama), već slikajući, što je u biti ista stvar.

Pored činjenice da izraz podrazumeva da se do smrti ostane „uspravan“ i dostojanstven, izraz takođe u sebi nosi želju i potrebu da se ostane veran sebi, dosledan najdubljim porivima koji sačinjavaju najtačniji i najbitniji deo mog/tvog/njegovog/njenog sopstva.

BUREK FOREWER

2009-05-01T09:02:00.002+02:00

28.Aprila od 8 do 9 sati uveče slušao sam Burekovu emisiju po gornjim naslovom na mađarskom radiju, posvećenu jubilarnom rođendanu mog šure Bojana Budimca. Sahat koliko traje emisija nije dovoljno vremena za mog dragog Bojusa. Iako sam sa zadovoljstvom i pažnjom slušao Bojana i njegovog benevolentnog drugara Bureka, Bojanov izbor pesama, pratio komentare i sam komentarisao, mislim da bi Bojanu najviše odgovarala jedna celodnevna emisija, 24 sata priče. Razlozi su mnogobrojni! Proživeo je od najranijeg detinjstva izuzetno zanimljiv život, živi ga i sada, obrazovan je, radoznao, skoro da nema oblasti u kojoj se on ne kreće kao riba u vodi, prati sva relevantna zbivanja od Turske gde živi, do sveukupnog belog sveta, kontaktira i sarađuje sa eminentnim sagovornicima, istovremeno se baveći i tz svakodnevnim, malim, ljudskim temama, životinjama, biljkama.... Ipak, moj utisak je da je bolji kada piše a ovo moje mišljenje potvrđuje bezbroj njegovih vernih čitalaca i njihovi komentari. Možda prenagljujem, slušaću sledeće emisije BUREK FOREWER koju zajedno vode on i Burek, pa ću možda promeniti ovaj sud. Emisija od 28.Aprila je bila posvećena njegovom rođendanu, a u takvim slučajevima, čovek se raspilavi i ima želju da do sitnih creva objasni pojedine segmente svog života. Kako bilo, uživao sam. Beograd, 1.Maj 2009

NEBESKI NAROD

2009-04-30T08:52:00.001+02:00

Pripadnici NEBESKOG NARODA vekovima se busajući u prsa svojom gostoljubivošću, srdačnošću, ljubavi prema bližnjem a u praksi ubijajući, sakateći i ponižavajući bližnje, pre svih, svoje najrođenije, u ovim vremenima kao da su se približili vrhuncu. Od bližnjih nećete dobiti ni čašu vode ako umirete od žeđi! Naprotiv, uživaće i naslađivaće se vašim mukama. Poserem se ja na zlatne viljuške kada znam da su ubijali ili makar oslepljivali svoje roditelje i braću. Započeto pre mnogo vekova, danas je uz pomoć nadnaravno porasle zlobe, pakosti i bezrazložne mržnje, dostiglo razmere horora.

Hteo, ne hteo, primoran sam da se bakćem sa požarom koji nas je zadesio. On je u dubokoj i neraskidivoj vezi sa prethodno napisanim. Komšija, susjed, bližnji... čiji se stan nalazi do našeg, prijavio nas je opštinskoj komunalnoj službi. Juče su mi se na vratima pojavila dva čoveka od, kojih je jedan, izgledom plaćeni ubica, dreknuo: Obustavite sve radove! U prvi mah zatečen ipak sam se posle nekoliko sekundi „snašao“ i upitao: Ko ste vi i kako mi se to obraćate? Drugi, staloženiji i pristojniji je rekao ko su, odakle su i da su došli po prijavi. „Ubica“ je nastavio i dalje povišenim tonom: Od 13 do 17 sati je vreme za odmor po Kućnom redu i ni ekser ne može da se zakuca. Iako mi je došlo da ga zadavim, mirno sam ga pitao da li ume i zna da govori i razgovara normalno i ljudski. Čuli ste šta sam rekao, odmah obustavite sve radove i ako dobijemo još jednu prijavu predaću vas policiji. Zalupio sam im vrata. Čovek sam pa još u „govnima“ do guše, popizdeo sam i komšiji na glas poželeo: Dabogda ti se desilo sve što i nama...dabogda crkao...! Samo što sam to izgovorio, pomislio sam da nikome pa ni njemu ne želim nikakvu nesreću a najmanje požar. Afekat je jedna a činjenica da ne pripadam ogromnom delu nebeskog naroda koji uživa u tuđoj nesreći, druga stvar. O kako istinito zvuče Njegoševi stihovi: „Pučina je stoka jedna grdna.“

Beograd, 30.April 2009.

POŽAR 2

2009-04-29T08:22:00.004+02:00

Iz mnoštva lepih i ljudskih gestova poznanika i retkih prijatelja, pre svega prijateljica, izdvajam i na svetlost Bloga iznosim sledeći: Moja Jasna je profesor Likovnog u Trećoj beogradskoj gimnaziji. Koleginice i kolege na čelu sa direktorkom Draganom, profesorom Đorđem i školskim domarom Brankom, od prvog trenutka su učinili sve što su mogli da se ne bismo osećali sami i napušteni. Hvala im od srca! Ali ono što želim da izdvojim je sledeće: Ja kod kuće "dežuram" sa majstorima i slikam, završavam slike za predstojeću mi izložbu a Jasna je počela da radi. Prekjuče je ulazeći u učionicu III 4-i odelenja na katedri zatekla veliki paket uvezan lepom širokom crvenom trakom. Odmah je reagovala: Deco ja ovo ne mogu da primim... Nisu joj dozvolili da dovrši: Otvorite profesorka, otvorite... nije to ništa naročito ali je od srca. Počela sam da razvezujem pantljiku a ti znaš mene kako sam smotana kada nešto treba da otvorim ili otpakujem, ispričala mi je juče, i kada sam nekako uspela, unutra je bila pegla! Zasuzile su mi oči! Oni su slatkiši od svog džeparca skupili parice i kupili mi peglu. Došlo mi je da ih sve zagrlim i izljubim. A nisam im ni razredna, dodala je. Oboje više volimo da dajemo nego da primamo ali gest ovih malih/velikih ljudi se ne može zaboraviti. Rekla je da im nije razredna a juče mi je objasnila: To je bilingvalno odelenje, na to ukazuje slovo i iza broja odelenja, uče italijanski jezik i sva pa i moja predavanja i komunikacija sa njima je na italijanskom jeziku. Vodila sam ih na nekoliko studijskih putovanja u Italiju i tu se stvorila nekakva fina veza među nama. Sva raznežena ispričala je o poklonu/pegli našoj dobroj drugarici Ljilji, završivši rečima: Kada god budem peglala uvek ću se setiti njih. Duhovita i konsekventna Ljilja je odgovorila: Pa to neće biti baš tako često. Nasmejao sam se i pitao je da li je to ispričala svojim učenicima? Naravno, neki su se ljutili ali se većina smejala.

NAKNADNO

2009-04-20T12:47:00.002+02:00

Ali sa razlogom i jakom unutarnjom potrebom dopisujem sledeće: Pišući i preporučujući IZGNANIKE, spomenuo sam "jezuitsko vaspitanje". H.G. Wells je Joyce-u napisao značajno i po mojim merilima veoma važno pismo! Joyce veli: .....pismo koje mi je poslao a koje mi se čini - ne znam kakvim mi se čini." Pismo je napisano 23.Septembra 1928 godine i u njemu na jednom mestu Wells piše: "Vi ste počeli kao katolik, što će reći počeli ste s jednim sistemom vrednota, koji je u velikoj suprotnosti sa stvarnošću. Vaša duhovna egzistencija opsjednuta je monstruoznim sistemom kontradikcija. Vi zaista vjerujete u nevinost, čistoću i personalnost boga.....Kako ne vjerujem u to, osim kao u provizorne vrijednosti, moja misao nije nikada bila šokirana toliko da bih galamio zbog postojanja WC-a, uloška za menstruaciju i nezasluženih nesreća. Mnogo od prethodno navedenog je istina koja se možda najbolje i najviše očituje u PORTRETU UMETNIKA U MLADOSTI kroz traženje oproštaja i priznavanje grehova ali u nastavku Stephen Dedalus se skoro Ničeovski odriče boga i bira svoj put. Neosporna je činjenica da vaspitanje u mladosti ostavlja trajan trag u duši čoveka ali i činjenica je da svako od nas pa i Joyce u nastavku života bira ili odlučuje kako će živeti. Apstrahujem one momente i situacije koje su van naše/njegove kontrole i moći. Wells pismo umno i racionalno završava rečima: "Ne mogu slijediti vašu zastavu više nego vi moju, ali svijet je širok i u njemu ima dosta mjesta za obojicu da budemo u krivu." POSTMODERNA kao da je ovu Wells-ovu rečenicu uzela za svoj kredo, iskustvo nam (tu ne ubrajam našu malu, učaurenu, sektaško - partjsku i klanovsku državicu) pokazuje da je svet zaista dovoljno veliki da bi prihvatio svačije stavove, mišljenja, dela..... 20.April 2009, Beograd

POŽAR

2009-04-18T09:17:00.002+02:00

8.Aprila dogodio nam se požar. Nastavljamo da živimo. Ovo bi bilo više nego dovoljno reći da nije ljudi koje nikada nećemo zaboraviti! Kratko skoro poslovično: Neki od poznanika na koje ni u snu ne bismo računali, pokazali su se kao pravi, najbolji prijatelji u nevolji! Naravno i nekoliko prijatelja ali je bilo i onih prijatelja, čak od detinjstva, koji se do dana današnjeg nisu javili da makar pitaju: Jeste li živi? Nisam povređen, cool sam, uostalom ceo svoj život sam proveo "U se i u svoje kljuse". Ovo je samo konstatacija. Nikome ne zameram ništa, ni onima "Što nemaju stomak za takve stvari! Odužio sam a nisam imao nameru. The end. 18.April 2009.

IZGNANICI

2009-04-16T08:32:00.003+02:00

Imam običaj ili bolje rečeno običavam da svakih deset, ponekad i petnaest godina ponovo pročitam određene knjige, odnosno određene pisce, odnosno sve što su napisali. U takve pisce svrstavam Marcel Proust-a i James Joyce-a, Varlaam Šalamova, Mišimu, Eka i naravno mog dragog i omiljenog Bohumila Hrabala. Do skora, do prošle godine, to sam činio i sa Dostojevskim ali sam doneo odluku da ga više nikada ne čitam. Vrlo kratko ću to i objasniti. Naime, iako neizmerno volim Kneza Miškina, Zapise iz Mrtvog Doma, Zločin i kaznu sam pročitao samo jednom u životu i znam je takoreći naizust, dakle, ne želim više da cepam svoje ionako ranjeno srce, da se mučim i patim do iznemoglosti, da plačem nad psihološki savršeno prikazanim stanjima duše kako to ističu naši visoki crkveni oci, da neprekidno budem i bivam „ponižen i uvređen“... Basta! Ove godine zvršivši čitanje kompletnog Proust-a, napisah esej, crticu, ponukan poslednjim dvema knjigama pod naslovom PRONAĐENO VRIJEME, i pređoh, bukvalno se strasno bacih na čitanje Joyce-a. Počeo sam sa DABLINCIMA koji se završavaju frapantnim MRTVI-ma! Čitajući Mrtve neprestano sam imao pred „očima“ Hjustonov testamentarni film što mi nije ni malo smetalo da uživam u toj kratkoj ali kao patrona nabijenoj priči. I nju znam skoro napamet ali uvek pronađem makar sićušni detalj koji me uzbudi svojom slikovitošću, svojom istinitošću, ubedljivošću.... Ali imam nešto drugo na umu! And now something different, što bi rekli Monty Payton-ovci. Iza DABLINACA sledi dramski tekst IZGNANICI. Kada se god pomene Joyce uvek se prvo pomisli na ULYSSES, na MRTVE, na PORTRET UMETNIKA U MLADOSTI. Dragi moji znani i neznani pročitajte IZGNANIKE. Potpuno sam obuzet i zanet tim izvanrednim komadom! Taj bračni trougao, četvorougao, ta geometrija odnosa ljubavi i neljubavi, davanja i ne dobijanja, prepuštanja, otvorenosti do ogoljenosti, pristajanja na slobodu/neslobodu zarad iskrene ljubavi, na mučenje sebe i drugih oko sebe, naoko besmisleno ali duboka posledica jezuitskog vaspitanja i sigurno je, posebnosti, unikatnosti, jedinstvenosti psihološkog sastava i građe svakog lika ponaosob, uostalom svakog od nas, koji smo neponovljiva galaksija u bezmernom Kosmosu. Bertha, Richard, Robert i Beatrice u ovom malom, kamernom komadu pričaju priču u kojoj su sadržane sve priče o ljudskim odnosima sa samim sobom i sa ljudima oko ili pored sebe. Naizgled jednostavan i skoro neprimetan, čak najčešće zaboravljen uz gigantska Joyce-ova dela, komad IZGNANICI je biser koji kada mu se istinski približite i predate, sjaji tamnim, večnim i neprolaznim sjajem. Obuhvatajući Pedagogiju, Psihologiju, Filosofiju, seže do astronomskih visina/dubina/daljina u analizi ljudske psihoanatomije. 16. April 2009. Beograd

2009-03-21T10:07:00.002+01:00

Esej o starosti

„....NJEZINO LICE, KOJE JE BILO NEPOUZDANO KAO SLABO PAMĆENJE.“

Naslov sam uzeo iz knjige PRONAĐENO VRIJEME II Marsela Prusta. I u Prvoj i u Drugoj knjizi, Prust se, „pronašavši vreme“, čudi, zapanjuje, ne može da veruje, šta je vreme kadro da svojim protokom učini od ljudi. Došavši posle dugog vremena na veliki skup nekada mu poznatih ljudi, ima utisak da prisustvuje maskenbalu, nikoga ne prepoznaje, vreme je svima utisnulo na lica raznolike maske. Čuje imena ali nikako ne može da ih poveže sa osobama koje pamti kao sasvim drugačije. Pokušava da pronađe bilo kakvu sličnost, neki znak, crtu...koja bi mu dokazala da je to osoba koju je poznavao. Muškarci nose maske sa belim, sedim kosama, bradama, brkovima, nekima su stomaci naduveni ili otromboljeni, neki preživevši šlog jedva da mogu da vladaju svojim udovima. Vojvotkinju De Guermantes prepoznaje, njene oči su i dalje plavo zelene, nos kao u plemenitog sokola, prepoznaje i ona njega: „Mali moj otkada se nismo videli, gde ste se izgubili, Vojvoda prati i čita članke koje pišete.“ Ali i nju je samo zahvaljujući očima i nosu prepoznao. Ne može da shvati kakvim to ona jezikom govori, druži se sa Rachel-om koja je ružna starica, njoj je ustvari posvećeno veče, ona će kao slavna glumica te večeri recitovati pred nekada nedostupnim joj društvom, aristokracijom, krvnim vezama povezanom i isprepletanom sa svim vladarskim kućama u Evropi. Kao i Rachel-a i ostale žene su stare, izobličene, slojevi pudera samo povećavaju grotesknost njihovih lica. Trude se da raskošnim toaletama i dijamantima prizovu izgubljenu mladost ali bez uspeha. Nekada lepe i graciozne Kneginje, Grofice i Baronese, sada se batrgaju svim svojim moćima i mogućnostima ne bi li makar podsećale na sebe one nekadašnje. Bez uspeha! Marsel koji je svake sekunde prisustvovao svom starenju, ima utisak, varljiv, da je ostao nepromenjen, onaj isti Marsel od pre dvadesetak godina. Iluziju mu razbijaju rečenice: „On je već u godinama kada se...ne, ne priliči mu to s obzirom na godine...“ Pogođen tim rečenicama, u svoj toj gunguli, počinje da razmišlja o sebi, svom izgledu, ostarelosti. Naprosto ne može da poveruje da je ostario kada se seća mirisa i ukusa madlena kao da ih je jutros jeo sa belom kafom, pred očima mu je živica iza koje je prvi put video Gillberte-u u Combray-u, Vivona u njegovim mislima teče zelena ista kao što je nekada bila.

Kako sučaj ne postoji (o tome sam dosta i opširno pisao u PISMIMA TABUKIJU), ništa se na ovom svetu i u Kosmosu ne dešava slučajno, pre desetak minuta sam pročitao priču JULIJA ROMEN od Gi De Mopasana i u njoj na jednom mestu Mopasan kaže: „...velika glumica, Rachel-ina suparnica! Da je samo to! Mopasan kao da osluškuje Prusta ili kao da prati ovo što pišem, dalje kaže: „...uđe jedna mala žena. Bila je stara, veoma stara, veoma mala, a imala je sedu kosu očešljanu na razdeljak i sede trepavice-pravi beli miš...“ Zatim: „...Moje jadno telo ima šezdeset i devet godina, a mome jadnom srcu je dvadeset....“ Sećam se da je tetka moje žene, hrabra, snažna, samosvojna, „na svoju ruku“ žena, u svojim osamdesetim godinama izrekla sličnu rečenicu, bez onog „jadno“ telo i srce. „Čovek se može zaljubiti i u mojim godinama, srce mi nije ostarilo ali pogledajte na šta ličim! Izborana sam, koža mi je kao pokvašen i izgužvan pergament, noge me bole, jedva hodam, sve na meni visi, muka mi je da se pogledam u ogledalo.“

Na zidu u našem tz dnevnom boravku, jedna ispod druge vise uramljene male požutele fotografije moje žene i mene iz vremena kada smo imali oko tri, tri i po godine. Ja sam bosonog dečaćić u kratkim pantalonama sa tregerima, u rukama stežem velikog plišanog medu a osmeh „od uva do uva“ mi je na licu. Ja današnji sam njegova/moja budućnost! U PISMIMA TABUKIJU sam negde napisao da je budućnost vidljiva tek kada prođe, kada postane prošlost. Počinjemo da starimo od trenutka začeća. Davno, rezigniran, prepun strahova i fobija, napisao sam: „Rođenjem, smrt u nasleđe dobijamo.“ Takođe sam nekoliko puta na raznim mestima spomenuo svog đeda strica Milića koji je klešući nadgrobnu ploču za svoju ženu i sebe, iznad mesta gde će stajati imena i godine, urezao natpis: „Oj starosti čovečija nakazo.“ Tja, treba stariti dostojanstveno, boriti se protiv fizičkog starenja je Don Kihotovski posao.

DRUGA KNJIGA, u nastajanju

2009-02-16T21:02:00.002+01:00

SLOBODAN

Učinilo mi se da sam u njemu našao osobu sa kojom će mi lakše proteći meseci koji su bili pred nama. Bili smo kolege po struci, iako sam ja pored Likovne završio i Pozorišnu Akademiju. U početku je tako i bilo. Prvi izlazak u grad, u Sombor, iskoristili smo da posetimo kuću Milana Konjovića. Posle smo otišli u „Slon-a“ da klopamo i popijemo. Već tada sam bio zapanjen koliko je mogao da popije i kolika je to želja bila za pićem! Pio je samo crnogorsku Lozu, nije nastavljao sa pivom ili vinom posle ili za vreme ručka. Ali bio je obrazovan i načitan, imali smo sijaset tema za razgovor.

Nalazili smo se u grupi od petnaest vojnika smeštenih u zasebnom delu I sprata u tri spavaonice, preko puta je bila foto laboratorija i toaleti. U našoj spavaonici pored nas dvojice bio je tu i mladi fotograf Mile iz Zemuna, Bojan takođe klinac, iz Rijeke, još dvojica čijih se imena ne sećam a naknadno je posle tri dana došao i mostarac Tripa. Predložio sam ga za starešinu naše grupe i to je bilo jednoglasno prihvaćeno. On je pravio raspored čišćenja prostorija ali nije izostavljao sebe. Sećam se da je imao problema sa jednim Šiptarom, čini mi se da se zvao Ibrahim. U našoj grupi Aerofotografa bilo je šest Šiptara od kojih su njih pet uglavnom bili pristojni i moglo se makar kurtoazno komunicirati s njima. Taj Ibrahim je bio prava zver, ni njegovi ga nisu trpeli niti se družili sa njim. Vilice su mu stalno igrale, škripao je zubima i sve oko sebe gledao besno i divlje, imao sam utisak da samo traži priliku da se sa nekim dokači. Kada je na njega došao red da očisti hodnik i toalete rekao je da ima temperaturu i da jedva stoji na nogama. On je sam uzeo ribaću četku, krpe i vodu i očistio sve da se blistalo. Sledeći put je Ibrahim opet izmislio nešto i on je ponovo očistio i hodnik i toalete. Kada se to ponovilo i po treći put, on je uveo Ibrahima u našu sobu, mi smo posle večere leškarili po krevetima, Mile i Bojan su pušili. Slušaj, rekao mu je, dva puta sam pristao da budem budala ali sada četku u ruke i pravo na čišćenje!

Trebalo je videti izraz mržnje na Ibrahimovom licu! Jo vala, paša zot, Ibrahim nije došao ovde da čisti tuđa govna! A ja mogu da čistim i tuđa i tvoja govna rekao je mirno ali sam video da je na ivici eksplozije. Tako mi život ćetku u ruke neću da uzmem, razdrao se Ibrahim a ti se dobro čuvaj kad spavaš, može da se i ne probudiš! On je popizdeo, zgrabio ga je za vrat, izvukao u hodnik, sa jedne puške iz soške skinuo je bajonet, oborio Ibrahima na pod, klekao mu na grudi, prislonio bajonet na vrat i kroz zube mu rekao: Da bih mogao mirno da spavam i da se ujutro probudim, sada ću da završim sa tobom. Izgledao je jezivo, pobeleo u licu, krvavih očiju...Ibrahim se usrao a bogami i mi ostali, hodnik se napunio vojnicima ali niko nije reagovao, ni Šiptari. Ibrahim je zakrkljao da se šalio, da će sve očistiti, bilo je zaista gusto! Izgledalo mi je da traje čitavu večnost. Onda je ustao, vratio bajonet na pušku i rekao: Dobro. Posle toga Ibrahim ga se klonio i gledao da mu ne bude na putu.

On se vrlo brzo zbližio sa Tripom, onim momkom iz Mostara. Zbližilo ih je piće i Tripa je pio kao nenormalan. Tripa ga je upoznao sa dva svoja najbolja druga Milim i Gagom. Postali su nerazdvojni, svaki njihov izlazak u grad se pretvarao u besomučno pijančenje. Otkrili su jednu polulegalnu kafanu u dvorištu na periferiji Sombora i tu su se opijali i bančili. Samo jednom sam na njegov poziv otišao tamo i vrlo brzo mi je dosadilo. Bukvalno sve se svodilo na piće! Posle kratkog vremena pridružio im se i njegov drug iz Titograda Aljoša. Nas dvojica smo u kasarni i dalje komunicirali na najbolji mogući način. On je svakodnevno ilustrovao tz zidne novine, izvrsno je crtao karikature i imao nepresušnu inspiraciju. Moja ideja je bila da napravi izložbu karikatura, znao sam da godinama učestvuje na festivalima karikature u Montrealu i Bordigeri, da je objavljivao u Studentu, Ježu, Ninu, Politici...gde sve ne? Predložio sam našem kapetanu a on komandantu bataljona majoru Brkiću koji je bio zadužen za MPV.

Pustili su ga da ode u Beograd i dali mu sedam dana da pripremi i donese izložbu. To je sve trebalo da bude u funkciji takmičenja u raznim aktivnostima između četa. Neću da lažem, zahvalio mi se i rekao da nikada neće zaboraviti moj trud i zalaganje. I zaista je iz Beograda doneo tridesetak jednobrazno uramljenih karikatura. Pomogli smo mu da ih okači u velikom holu oko stepeništa. Pozvan je major Brkić koji je sa našim kapetanom, držeći ruke na leđima i digavši obrvu počeo da razgleda izložbu. Glupave oficirčine! Ljudi bez duha! Ništa nisu razumeli, morali smo da priđemo i da im objašnjavamo karikaturu po karikaturu. Klimali su glavama ali se na njima videlo da se osećaju prevedenim žedni preko vode. Bilo pa prošlo, čak smo trebali da se osećamo srećnim što nas nisu kaznili. Vojska je uživala danima i uvek nalazila nešto novo na njegovim izvrsnim karikaturama.

Među nama je puklo kada sam se ja vratio iz Beograda. Ubedio sam majora Brkića i pokazao mu pismo kojim me pozivaju da potpišem ugovor za snimanje filma. To je bila istina nisam lagao. Dao mi je pet dana. U kasarnu sam stigao uveče oko devet i trideset. Taman na vreme za čišćenje! Bio je red na mene. Zamolio sam ga da mi nađe zamenu, bio sam premoren i nisam se osećao najbolje, čak sam imao i temperaturu. U prvom trenutku je pokušao a onda je podlegao galami ostalih koji su počeli da mu prebacuju da me favorizuje, da me tretira na drugi način nego njih, da to što sam školovan za njih ništa ne znači, da se raspored koji je on sam napravio mora poštovati. Video sam da mu je bilo neprijatno ali mi je rekao da moram da čistim, okrenuo se i otišao. Uprkos temperaturi, skupio sam snagu i sav inat koji sam posedovao i očistio i hodnik i toalete. Od tog trenutka prestao je da postoji za mene. Ni do dana današnjeg mu nisam oprostio tu malu izdaju. Slao mi je pozivnice za svoje izložbe, poslednju u septembru 2008 ali nikada nisam otišao. Verovatno je glupo od mene što se tako ponašam ali dajem sebi pravo i na činjenje gluposti.

DRUGA KNJIGA, u nastajanju

2009-02-12T10:30:00.003+01:00

SLAVICA

Dok on nije došao u naše odelenje, ja sam bila najbolja učenica. Nije mi bilo lako, bila sam kako se onda govorilo, dete iz radničke porodice. Mama mi je bila domaćica a tata je radio kao radnik u Fabrici kablova. Imala sam još dve sestre i tri brata a živeli smo sa još nekoliko porodica u baraci koja je ostala posle izgradnje jedne stambene zgrade. Nas toliko u tri malene prostorije, bože kad se setim, nisi mogao da se okreneš a da se ne sudariš sa nekim. Voleli smo se i dobro slagali, pomagali mami i jedni drugima ali je to zaista bio pasji život! I pored svega ja sam uvek nalazila neki kutak, zavukla bih se i učila, radila zadatke, vežbala. Inat a moram priznati i zavist me terala da budem uspešna, da budem najbolja. Bila sam niska rastom, neugledna ali se nisam predavala. Iz svih predmeta sam imala petice. Samo sam ja znala koliko me to koštalo i da ne grešim dušu, znala je to i naša razredna, dobra, osećajna, tiha i nenametljiva, Mira Trailović. Razvedena, živela je sa ćerkom u maloj garsonjeri u ulici Sonje Marinković na prvom spratu. Znam to jer smo je posetili jednom kada su nam rekli da je bolesna i da nekoliko dana neće dolaziti u školu. Naša razredna je bila završila dva fakulteta, svetsku književnost i francuski jezik. Predavala nam je i srpski i francuski.

Bili smo druga generacija koja je upisana u novu, još nedovršenu oglednu, mislim da je bila prva u Jugoslaviji, školu, Đorđe Natošević. Za sve predmete smo imali kabinete, škola je bila svetla, čista, imali smo ormariće u koje smo ostavljali obuću a po školi smo se kretali u patikama, sve se sijalo. Uslovi su za ono vreme a bojim se i za ovo današnje, bili na najvišem nivou. U našem Vf pored mene bilo je još odličnih đaka ali sam ja davala sve od sebe da pošto-poto budem najbolja i uspevala sam u tome. Svi nastavnici su me isticali kao primer.

Onda se pojavio on! Doselio se iz Prištine, razredna nam je rekla da je četvrti razred završio kao skroz odličan, da se nada da će i ovde tako nastaviti, poželela mu je dobrodošlicu i pošto je bio visok i krupan, poslala ga je u zadnju klupu da sedi sa Srđom. Sa Srđom se odmah sprijateljio ali je morao da prođe kroz raznorazne ispite da bi bio prihvaćen u odelenju. Prvo je morao da se potuče sa Jajcetom koji je važio za najjačeg dečka u odelenju. Bila je to za današnje pojmove viteška tuča. Posle časova svi smo se iskupili iza škole i okružili ih. Dohvatili su se i on je posle nekog vremena uspeo da obori Jajceta na leđa i sedne mu na grudi. Posle su ustali, pružili jedan drugom ruku i to je bilo to. Dugo sa ga iza leđa zvali Šiptar ali on nije davao pet para za to. Bio je veseo i druželjubiv, ne mogu da grešim dušu, i prema meni se ponašao drugarski ali sam ja osetila da će mi on pomrsiti račune. Da me pitate kako, ne znam niti mogu da objasnim ali taj osećaj je počeo da me grize i obuzima. Da mi je postao protivnik shvatila sam kada je naš nastavnik biologije pohvalio njegovu svesku i rekao da će je poslati na izložbu na kojoj sam do tada iz naše škole učestvovala samo ja. Onda ga je naša razredna a obrađivali smo Branka Ćopića, zamolila da pročita jednu od dogodovština Nikoletine Bursaća, vi svi imate naš vojvođanski akcenat, rekla je. Iako mi se srce steglo morala sam u sebi priznati da je zvučalo savršeno. Slobodan kakav je već bio, rekao je da je pre neku godinu na radiju slušao Branka Ćopića kako čita odlomke baš iz Nikoletine Bursaća, da mu se to mnogo dopalo i da je pokušao da imitira način Brankovog govora. A imao je smisla za jezike. Ja sam bila najbolji Francuz u odelenju, razrednina uzdanica ali je on preuzeo to meni tako važno mesto, lako i ubedljivo i ne znajući koliko ću suza proliti zbog toga. Razredna ga je zavolela i vrlo često je pred odelenjem čitao svoje pismene radove. Nije on želeo da se ističe, nikada se nije javljao, nije dizao dva prsta kada neko od učenika nije znao odgovor na postavljeno pitanje, što sam ja od kad znam za sebe uvek radila. Zapela sam još više, učila sam po ceo dan, pazila na časovima ali je on uvek umeo da me i ne samo mene, iznenadi. Nastavnica iz Geografije Gončarova, imala je običaj da nam zada da obradimo neku temu iz oblasti koju smo trenutno radili. Kada je on počeo da čita svoju temu a radilo se o vulkanima, meni je izgledalo da prisustvujem naučnom predavanju! Mrzela sam ga! I sama nastavnica je bila iznenađena pojedinim pojmovima i činjenicama kojih nije bilo u našem udžbeniku. On je bez želje za hvalisanjem, rekao da je u enciklopedijama svojih roditelja potražio i našao sve o vulkanima i to je iskoristio u svom radu. Zapamtila sam za vjeki vjekov izraz Magma za koji niko od nas pre toga nikada nije čuo. Na nastavničino pitanje, odgovorio je da je Magma usijani konglomerat (još jedna reč koju nismo znali) minerala i stena koji se, kada izbije na površinu kroz grotlo vulkana, naziva Lava.

Ređao je peticu za peticom, izgledalo je kao bez muke. A crtao je najbolje u školi. Nastavnik likovnog Horovic izlagao je njegove radove u vitrini koja se nalazila na zidu sa spoljne strane naše učionice. Stizao je i da igra fudbal, da peca, da se kupa na Bećarcu, odgledao je svaki film koji se davao u Jadranu, Narodnom ili Zvezdi. Išao je u pozorište, vozio bicikl, zabavljao se sa jednom od najlepših devojčica u školi, sećam se da je ona kasnije bila Mis Vojvodine. Nisam mogla očima da ga vidim, zaista sam ga mrzela. Iako sam i dalje imala sve petice, zbog njega sam se osećala odbačenom. Ovako matora znam da je to bilo besmisleno ali su svi nastavnici počeli da se prvo njemu obraćaju, dolazilo mi je da iskočim iz kože! Primetila sam da ima protivnike i u Miti i Aleksandru, pokušavali su da ga poremete čestim upadicama dok je odgovarao, njemu nije bilo prijatno ali je uspevao da im odoli. Čekala sam, sada sam svesna, detinje podmuklo, trenutak u kojem bih mogla da ga srušim sa pijedestala. I dočekala sam! Bilo je zimsko vreme, neonska svetla upaljena, šesti čas Biologija, nastavnik predaje oplodnju kod biljaka i insekata. Čujem tiho smejuljenje iza leđa, okrenem se i Marija mi doda ceduljicu na kojoj Srđinim rukopisom piše:

Oplodnja = jebanje. Glasno se nasmejem i podignem cedulju da nastavnik koji je ustao, može da je vidi. Priđe mi, uzme je i pita: Ko je ovo napisao? Nisam časila ni trena, okrenula sam se i prstom pokazala na njega. Sada dok ovo pričam, neprijatno mi je, ne mogu da verujem da sam to uradila ali tada sam likovala, bila sam presrećna kada mu je nastavnik, njemu, njegovom ljubimcu, rekao: Ovo nisam očekivao od tebe, sram te bilo! Videla sam suze u njegovim očima, nije pokušavao da se brani, sagao je glavu i jedva dočekao kraj časa. Naknadno kajanje ne bi ništa promenilo, uradila sam to tada svesno sa ogromnom željom da ga ponizim i sebi povratim položaj koji sam do njegovog dolaska zauzimala. Nisam osećala ni mrvicu grižnje savesti, mrzela sam ga i bila sam srećna što je povređen. Posle završenog sedmog razreda odselio se za Titograd i od onda ništa ne znam o njemu.

DRUGA KNJIGA, u nastajanju

2009-02-05T09:21:00.003+01:00

JOVANA

Poželela sam ga čim sam ga prvi put videla. Na studije sam u Beograd došla iz Vršca i našla sobu u njegovom soliteru. Ćerke moje gazdarice su mi rekle da ga nikada nisu videle sa devojkom ali i to da su sve ribe iz kraja lude za njim. Po ceo dan je sa društvom, piju od zore do mraka. To sam posle i sama videla. Iz parka su doneli klupu, postavili je ispred solitera, džonjali su na njoj a uvek je ispred njih bila kutija Albanskog konjaka i gajba piva. Ogroman, lep, plavook, nisam mogla oči da odvojim od njega. Izmišljala sam hiljadu razloga da siđem dole, te da kupim hleb, te gazdarici kiselu vodu, nije mogao a da me ne primeti. Malecka, dođi da se upoznamo, pozvao me jednog dana. Počeli smo da se pozdravljamo ali ja sam htela više. Znala sam da je slikar, ustvari završavao je Akademiju i često sam se pitala kad slika, ide li uopšte na na Fakultet. Jednom sam zastala pored njih i pitala da li i kada mogu da vidim njegove radove. Naravno, odgovorio je, možeš odmah, ustao je i poveo me u stan. Nikoga nije bilo, uveo me u svoju sobu u kojoj je pored kreveta i police sa knjigama bio još samo štafelaj i na njemu veliko platno. Uz zid je bilo prislonjeno desetak platana iste veličine. Nisam znala šta je to što slika, zbunjeno sam ga pogledala. Nasmejao se, to je moja šaka, prsti, ja to zovem Predeli Šake, mislim ciklus na kojem trenutno radim. Pokazao mi je i objasnio šta je šta, ja to predimenzioniram, želim tz Gro plan, Krupni plan. Izneo je crteže olovkom i ugljem na kojima sam mogla jasnije da vidim stisnutu šaku, dlan, prste, iz raznih uglova. Bilo je zanimljivo i za trenutak sam zaboravila svoju želju za njim. Hoćeš li da popiješ nešto, Lozu, Konjak, pivo, možda kafu, trgao me. Odlučila sam se za Konjak. Sela sam na krevet, on je doneo dve čaše i flašu, nasuo nam i seo do mene. Ja sam pijuckala a on je sebi već sipao drugu čašu. Pitao me odakle sam, šta studiram, odgovarala sam mu i mislila koliko sam sitna pored tog lepog medveda. Posle nekog vremena, rekao mi je da mora da ide, ima posla, ispratio me i poljubio.

Prošlo je desetak dana, njega nije bilo, počela sam da šizim. Verica, ćerka moje gazdarice mi je rekla da pitam Vladu njihovog prvog komšiju njegovog druga, gde je i šta je s njim. Vlada se nasmejao i ispričao mi da on tako zna da nestane na nekoliko dana a nekada i duže i niko pa ni njegovi ne znaju gde je i šta radi. Ali potražiću ga zbog tebe. Bio je kod kuće zatvorio se i slikao, popizdeo je kada mu je Vlada rekao da ga tražim. Reci joj, preneo mi je Vlada, da ne želim da budem proganjan, da me ostavi na miru. Bilo mi je strašno! Bio je prvi koji me odbio i to tako grubo! Tucala sam se ja, imala sam i stalnog dečka ali ovo njegovo odbijanje me još više zaludelo. Opet sam počela da se muvam ispred i oko solitera sve dok ga jednog dana nisam srela. Izvini, nisam...počela sam ali me on prekinuo: Zaboravi, bio sam nadrkan, nije lepo od mene ali bilo pa prošlo i poljubio me u obraz. Čekaj rekla sam, podigla se na prste, obuhvatila mu glavu i pritisla usne uz njegove. Osećala sam se kao da mi se to dešava prvi put! Stidljivo sam jezikom pokušala da mu rastvorim zube, pristao je, obuhvatio me ispod guze i podigao. Nije dugo trajalo ali je bilo slatko, zavrtelo mi se u glavi! Nkada se nismo potucali, neverovatno ali istina živa! Često sam bila sama s njim u njegovoj ili mojoj sobi, on je uvek bio pijan, dešavalo se da zahrče dok ga mazim. Nisam više znala šta da radim. Svojim prijateljicama koje su znale sve o njemu i mojim željama, rekla sam da je verovatno impotentan. Ipak nisam odustajala od njega, nadala sam se. Onda sam se odselila iz kraja, nas tri drugarice smo iznajmile stan na Dorćolu, kod Bajlonijeve pijace. Zvala sam ga i dolazio je, uvek sa nekim drugarom, najčešće sa Miletom. Donosili su Viski ili Lozu, Jadranka je pila s njima a Mira i ja smo blejale. Posle godinu dana pronašle smo odličan trosoban stan na Novom Beogradu i pozvale još jednu koleginicu da živi i deli troškove sa nama.

On je bio odslužio vojsku i završio Akademiju, postao je kako se to tada zvalo Slobodan Umetnik.

Moj rođendan je šest dana posle njegovog i rešila sam da ga pozovem. Čula sam da je otputovao na Kavkaz ali sam ipak okrenula telefon. Javio se! Vratio sam se pre neki dan, baš na svoj rođendan. Proslavili smo ga kod Vukovića, Joša mi je napravila i tortu, pili smo sve do zore.

Rekla sam mu da smo se preselile i adresu a on mi je odgovorio da će doći ako nađe prevoz. Već sam bila izgubila nadu, svi su bili tu a njega nema. Onda zvono na vratima! On i neizbežni Mile. Ipak, obradovala sam se. Jadranku i Miru je znao od ranije, upoznala sam ga sa ostalima i na kraju sa našom novom koleginicom. Nisam mogla da verujem! Kako su se pogledali tako je sve oko njih nestalo, oka nisu skidali jedno s drugog! Samo što nisam dobila nervni slom. To se sigurno i videlo na meni, Mira mi je prišla i šapnula: Mala pazi šta radiš, nemoj da praviš gluposti, uostalom kaži mu da je tu i njen dečko. On je plesao s Jadrankom neprestano gledajući u nju. Noseći piće i prolazeći pored njih, rekla sam mu: Dođi da te upoznam s njenim dečkom, zabavljaju se već dugo. Pustio je Jadranku i pošao sa mnom. Ljubazno se pozdravio sa Nenadom, seo pored njega i raspričao se. Ona je sedela sama, odvojena od ostalih i ne trepćući zurila u njega. Tu više nije bilo pomoći. Sutra joj je Mira koja ga je dugo poznavala rekla da je bolje da se drži svog Nenada, on je pijandura, nepouzdan i.... impotentan, pitaj Jovanu. Kao da je govorila zidu. Prekosutra se pojavio noseći prepunu kesu, pozdravio nas je i poljubio, nije bio pijan, mi smo još bile u pižamama i spavaćicama, istovaro na kuhinjski sto Gavrilovićevu salamu, puter, sveže kifle, mleko, jogurt...napravio je brdo lepih i ukusnih sendviča. Skuvao je kafu i rekao izvolite devojčice. Ona je odmah uzela kiflu, odgrizla komad i rekla: ovo je fantastično. Jadranka i Mira su joj se pridružile, meni je do hrane bilo kao do lanjskog snega, on je pio kafu i pušio, na licu mu se ogledalo zadovoljstvo. Posle klope a i dalje su neprekidno buljili jedno u drugo, ona je ustala i, bila sam zapanjena, sela mu u krilo obgrlivši ga nogama, ruke mu je obvila oko vrata i naslonila glavu na njegove grudi. Pukla sam: Još ćete i da se tucate pred nama!

On se nasmejao a ona je ne pomerajući se glasno rekla: Nećemo, to ćemo da radimo kada vi odete. Jadranka se zakikotala, Mira me gledala širom otvorenih očiju dajući mi nekakve znakove. On je nastavio da dolazi svaki dan, često je ostajao da prespava kod nje. Ona je bila raskinula sa Nenadom i pre nego je njega videla, mi smo Nenada pozvale na rođendan nadajući se da će se pomiriti. Svi su voleli Nešu, njeni prijatelji, roditelji ali je njoj bilo dosta te veze. Prijatelji su pokušali još jednom da ih pomire, pozvali si u nju i Nenada na doček Nove 1976 godine. Odbila je njegov poziv da sa njim i njegovim društvom dočeka Novu Godinu na „Ušću“. On je sa kompanjonima zakupio „Ušće“, Pera, upravnik restorana je bio njegov davnašnji prijatelj. Likovala sam! Međutim, ona je otišla u R. da bi za uvek rasrstila sa Nenadom. Ah da, pre toga se nešto desilo među njima, on je nastavio sa ustaljenim načinom života, pio je i smucao se ko zna gde, nije ga bilo po desetak dana. Zvala ga je telefonom, njegova majka je odgovarala da ne zna gde je i ona je pukla, spakovala se i otišla kod svojih u Švajcarsku. Mislila sam da je među njima gotovo. On se pojavio jedne večeri sa ogromnim buketom, Bože koliko sam bila srećna što sam mogla da mu kažem da nije tu, da je kod svojih i da će Novu Godinu dočekati sa Nenadom u R.

Vratila se nekoliko dana pre Nove Godine, bila je picnuta i doterana, sve je na njoj bilo tip-top. I odmah ga je pozvala! Rekao joj je da će je čekati na „Ušću“. Tada ga je odbila i rekla da mora da ode u R. Iako sam bila svesna da od njega ne mogu da očekujem ništa osim prijateljske pažnje kao bilo ko koga je poznavao, skoro pakosno sam osećala radost što neće biti zajedno za doček.

U R. je definitivno raskinula sa Nešom i kada se vratila, počeli su da se viđaju svakodnevno. On je zabatalio drugare, nisam mogla da verujem, išli su u bioskope, pozorišta, šetali Kalemegdanom, išli u Zoološki vrt, zamisli i nisu se razdvajali. On je prestao da pije, davao joj je celog sebe. Onda je zatrudnela, Mira nije mogla da izdrži a da mi ne kaže: Impotentan, a? Venčali su se na proleće. Krajem godine rodila je sina. Onda je on dobio atelje i sve im je krenulo kao u priči.

I danas su zajedno posle više od trideset godina, vole se i brinu jedno o drugom.

Ja sam ga odavno prebolela ali i dalje ne volim da ih vidim zajedno. Kada dođem u Beograd, javim joj se i sretnemo se, popijemo kafu, ispričamo se.

DRUGA KNJIGA, u nastajanju

2009-02-02T00:29:00.005+01:00

VOLDEMAR Brka? Bio mi je kum na venčanju s Draganom. Počeo sam da ga zovem Brka kada se vratio iz vojske sa brkovima ispod nosa. Iako je posle pustio bradu koju nije obrijao do dana današnjeg, mislim da ga ni sin ne zna bez brade, meni je nekako ostalo drago da ga jedini ja zovem Brka. Mlađi sam od njega tri godine ali me je polovinom šezdesetih često vukao sa sobom po kafanama. Ne retko je s nama išao i Miljenko njegov stari drugar, tih, miran, nenametljiv momak ali prava pijandura. Redovni su bili i Slobo i Bobo a bogami i Vesa i Vlada Biljac. Imam a verujem da ih i on čuva, fotografije ispred Malog Mažestika, čučimo ispred izloga i kezimo se. Keva nam je u Maži spremala najbolje kolenice na svetu i domaći ren. Da i Ceca je često bio sa nama. Ubijali smo se kolenicama i renom i zalivali ih ogromnim količinama pića. Brka je i pre i u toku i posle jela pio isključivo Lozu. A mogao je da popije! Pokušao sam nekoliko puta da ga pratim u piću i uvek bih napravio rusvaj. Podivljao bih i počinjao da maltretiram sve po kafani, svakoga ko mi padne šaka. Jedva me odvukao iz Male Madere kad sam nekom vazduhoplovnom oficiru maznuo šapku s glave i bio spreman da ga polupam kada se usprotivio. Iako je pio kao smuk, stizao je da uradi mnogo stvari. Prvo je upisao Prava a posle dve, tri godine taman kada sam i ja uleteo na Pravnjak, on je upisao Likovnu Akademiju. Znao je sve i svašta i sve ga je interesovalo. Soba mu je bila krcata knjigama, pitao sam se kada stigne da ih čita kada je po ceo bogovetni dan u nekoj akciji. Imao je ribe jednu bolju od druge, išao je na Akademiju, sedeo u bifejcu i lokao sa nama i sa Božom Kambodžom, Admiralom, čika Stevom fišmenom, Šoletom sa Starog Sajmišta, Božom potpukovnikom, Čedom Šiptarom, Acom Pandurom, Batom Šakalom....Išao je i vodio nas čoporativno u Atelje 212 ili neko drugo pozorište, imao je svoje mesto u Narodnom pozorištu i slušao opere. Rano ujutro je bio sa Čamugom i njegovim ćaletom na Dunavu i pecao šarane. Iza zgrade je igrao fudbal, jeb’o te, ni sada ne shvatam kako je to postizao? Voleo sam da se uvalim kod njega u sobu i da ga uz piće slušam. Nije se pravio važan ali je bila milina slušati ga kako priča, u većini, o meni potpuno nepoznatim stvarima. Sećam se da mi je jednom, u to doba, rekao: „Samo glup čovek klima glavom kao da sve zna i razume a pametan pita.“ I pitao sam ga i uvek saznavao nešto novo i zanimljivo. Kad je završio Akademiju, odnosno posle godinu dana, oženio se i odselio iz kraja, dobio je atelje. Zaposlio se kao dizajner u jednoj firmi ali je radio sve i svašta. Aranžirao je izloge, osmišljavao i štampao plakate, ispisivao slova, projektovao i izvodio sajamske štandove po celoj bivšoj Jugi i šta već sve ne. Stizao je na čuđenje svojih kolega i da slika i pravi izložbe. Dragani i meni je kao kum poklonio sliku koju sam ja izabrao. Vreme je prolazilo i ja sam se zaposlio, sve smo se manje viđali. Ponekad kada je dolazio da obiđe kevu. Onda se sve srušilo, moja firma je pukla, pukla je cela Juga. Položio sam advokatski ispit, učlanio se u advokatsku komoru i počeo da šljakam kao advokata samostalac. Ustvari više sam bio preko puta Palate Pravde. Preko šina, na strani ka Savi se nalazila kafančuga gde su se skupljali advokati moje fele, uglavnom bez klijenata. Lokali smo po ceo dan i bistrili politiku. Jedni su bili za Slobu, drugi za Šešelja, ja sam im govorio da je to isti kurac a bilo mi je muka od svega. Dragana me ostavila i otišla sa detetom kod svojih, ćale je odmah zaposlio. Tonuo sam i bio svestan toga ali bez snage da bilo šta preduzmem. Kada sam se vratio od Martića, ne znajući šta da radim sa sobom, otišao sam do direkcije u kojoj je radio Brka. Pitao sam portira da li je tu, ovaj je telefonirao i nešto kasnije me otpratio na drugi sprat do Brkine kancelarije. Zagrlili smo se i poljubili, seli u fotelje, pitao me šta ću da popijem. Na njegovom licu nisam video nikakvu promenu ili iznenađenje iako sam bio osedeo, kosa mi je bila bela kao pamuk. Kafe-kuvarica je donela dve duple Loze, ja sam odmah sunuo prvo jednu a onda i drugu u grlo. Donesi flašu Zoro, rekao je Brka. Iako je pio ogromne količine, Brka je čašu je ispijao iz tri puta, nikada odjednom, na eks. Iz džepa sam izvadio i bacio na stočić epoletu i rekao mu: „Ovo je prvi kojeg sam ubio, onda sam dalje vadio oznake jedinica, vojne knjižice, fotografije, moji suveniri, nasmejao sam se.“ Brka me gledao pravo u oči, bez osmeha, ozbiljno i ćutao. Osetio sam se nelagodno, sipao sam Lozu, pa još jednu... i počeo sam da mu pričam: Jedne večeri, bio sam kod kuće, gledao sam sa ćaletom Dnevnik i videli smo snimak kako Zenge ubijaju grupu mladih vojnika na Koranskom mostu. Obojica smo skočili na noge! Jedan od vojnika je bio moj bratanac Slaviša! Odjednom sam znao šta treba da radim. Obukao sam jaknu, strčao niz stepenice, upalio Stojadina i pravac Knin! Nisam ćaletu rekao ni doviđenja. Znam da ti to zvuči imbecilno ali to je bilo jače od mene, naprosto sam morao! Vozio sam kroz Bosnu, putevima i puteljcima, nisam birao, samo pravo na zapad, u Knin! Dvadesetak kilometara od Knina, riknuo mi je Stojadin pa sam nastavio pešaka. Pokupio me jedan Pinc Gauer. Ispričao sam im ko sam i zašto sam tu. Odveli su me kod Martića, ispričali su mu moju priču, on mi je rekao da večeram i odmorim se pa ćemo sutra videti šta ćemo dalje. Sutra sam se našao u jedinici Kapetana Dragana na obuci. Jebalo se meni do obuke, rekao sam Draganu da mi da automat i municiju a ja znam šta ću i kako ću. Ovaj je počeo da prdi kao: Ne može to tako, nismo mi usamljeni osvetnici, mi smo srpska vojska dobro obučena da štiti srpski narod i nejač, da brani srpske teritorije, više i ne znam šta je sve srao. Ali jebi ga, bilo je po njegovom. Morao sam da prođem kroz obuku, on se trtio kao da je posisao svu vojnu mudrost na ovom svetu. Puzao sam, provlačio se ispod žica, gacao kroz blato, ubadao slamnate lutke bajonetom....I dočekao sam! Podelili su nam automate i municiju. Pitao sam kada ćemo u akciju, govorili su mi čekaj, strpi se, jedi, popij, odmaraj. A pića je bilo, mogao si da se kupaš u njemu. I cigareta, pušio sam Marllboro. Do klope mi nije bilo mnogo stalo ali sam pizdeo što sedim besposlen. Ostali su po ceo bogovetni dan zvrjali po Kninskim kafićima, napijali se do besvesti, tukli međusobno, ispaljivali rafale u vazduh, čisto sranje! Onda je počelo! Probudili su nas u pola dva posle ponoći i krenuli smo u koloni jedan po jedan u mrkli mrak. Nebo je bilo osuto zvezdama i brzo sam se privikao i počeo da razaznajem oko sebe drveće, kamene ograde, zapuštene vinograde... Ne znam kako ali sam shvatio da idemo prema Benkovcu. Dugo smo giljali, bio sam izgubio pojam o vremenu, kad je čelo stalo i preneta je komanda da se raširimo u lepezu sa razmakom od tri metra između ljudi i zalegnemo. Ležali smo neko vreme ćuteći, meni se pušilo, ništa se nije događalo. Skoro sam zaspao kad je rečeno: budite spremni, idu! Iako nikada u životu nisam osećao strah, Brko ti si govorio da to nije normalno i da za mene samog nije dobro, nekakvi trnci su počeli da mi klize niz kičmu. Uskoro smo ih jasno čuli. To su Paragini crnci, prošaptao je momak do mene. Crnci, da ti bude jasnije, su crnokošuljaši, formirao ih je Paraga kao naslednike Pavelićeve Crne Legije, koljači. Vraćali su se odnekud, glasno su razgovarali i smejali se, verovatno pijani, čak su baterijskim lampama osvetljavali put pred sobom. Čekali smo komandu a onda je meni dopizdelo, ustao sam i krenuo prema njima sa naperenim automatom. Prišao sam im na desetak metara, nisu me videli, niti su nam se nadali. Odvojio sam jednog krupnog koji mi je bio najbliži i dreknuo: Ovo ti je za Slavišu i sasuo mu rafal u grudi. Ovo je njegova epoleta. Skenjali smo ih sve do jednog. Video sam da Brki postaje neprijatno, dok sam ja sebi nalivao ko zna koju čašu, Brka je još bio pri prvoj. Ali ja sam morao nekome da ispričam svoju priču a činilo mi se da će me Brka najbolje shvatiti. Svi iz firme su već bili otišli sa posla a ja sam još pričao. U jednom trenutku, bilo je oko pola osam, portir je provirio na vrata: Izvinite samo sam hteo da vidim da li ste još tu. Brka mu je rekao: Još malo pa ćemo i mi da idemo. Ispričao sam mu da nisam znao da sam posedeo više od dva meseca. Nisam se brijao, umivao sam se na potocima i išao iz jedne akcije u drugu. Kada mi je svega došlo preko glave, kada sam oguglao na krv, smrt, ubijanje, vratio sam se u Knin i otišao kod Martića: Ja sam svoje završio, vraćam se za Beograd. U prvi mah me nije prepoznao a onda je pokušao da me nagovori da ostanem: Odmori malo, obrij se, ošišaj, dobićeš novu odeću, provedi se. Znaš me Brko, kada ja nešto odlučim makar to svima izgledalo kao totalna glupost, nema te sile koja bi me od tog odvratila. Sećaš se kada sam izašao iz „Pampur bara“ na Starom Sajmištu, bio je januar mesec, odmah posle Nove godine, u odelu, sa kravatom i novim cipelama i pravo u ledenu Savu. Niste mi verovali ali ste ti i pokojni Sloba, kada mi je voda bila već do guše, utrčali i izvadili me. Trčali smo do kuće, vi ste me psovali a ja sam se smejao. Nismo ni kinuli sutradan, verovatno zato što smo bili impregnirani Lozom do daske. I tako sam se vratio u Beograd. A ovde ista sranja, nema posla, živimo od ćaletove i kevine penzije. Ajde još po jednu pa da se rastajemo. Izvini Brko što sam te udavio ali nemam nikoga drugog, svi me izbegavaju, čim uđem u PRC ili kod Bućka, ustaju i odlaze, kao setili se da imaju neki neodložan posao. Jebem im ja mater.

DRUGA KNJIGA, u nastajanju

2009-01-31T22:43:00.003+01:00

LORD DŽ. V. KLIFTON

Naše poznanstvo je trajalo 25 kilometara. Uskoro je trebalo da napustim Samotraku na kojoj sam sa manjim prekidima, proveo oko šest godina. Posao sam priveo kraju, bilo mi je žao što odlazim ali sam se i radovao odlasku u Egipat pošto se prvo dobro odmorim u našoj kući u Eseksu.

Vozio sam džip Samotračkom magistralom tik do mora, okruženom maslinama, čempresima i borovima, čuveni divovski Platani rasli su dalje u kopnu blizu bezbrojnih potočića, rečica i jezera. Njih dvoje su stajali pored puta koji od magistrale vodi do seoceta u brdima, zvanog Therma. On je podigao ruku i ispružio palac. Stao sam. Lepa krhka devojka, mlada žena, koja je bila s njim, upitala me na dobrom engleskom jeziku, da li idem do luke. Upadajte, odgovorio sam, bili su mi na prvi pogled zanimljivi i odudarali su od ljudi koje sam obično sretao. Samotraka nije turistička destinacija, više je kao Nacionalni Park a za Grke je sveto mesto, nisam često sretao ljude poput njih. On je pustio Anicu, predstavili smo se jedni drugima, da sedne pored mene, uz komentar: ne volim da se vezujem. O nama Englezima vlada odavno ukorenjena predrasuda da smo hladni i uzdržani. Da li sam ja izuzetak koji potrvrđuje pravilo ali iako sam Englez, ne uklapam se u taj kliše. Pitao sam ih ko su i odakle su. Prvo sam im ukratko rekao da sam arheolog i antropolog, da sam skoro šest godina na Samotraki istraživao rimske, grčke i predistorijske hramove, naselja i nekropole. Svojim poslom sam počeo da se bavim još u vreme kada sam kao mlad Doktor nauka, počeo da istražujem istoriju Kelta, odnosno ono malo podataka i materijalnih činjenica koje su ostavili za sobom. Najviše me privlačio starokeltski jezik. Istraživanja su me odvela i do tadašnjeg SSSR-a i na moje veliko iznenađenje a kasnije kada sam objavio radove i iznenađenje svetskih arheologa i antropologa, pronašao sam podatke o kontaktima i saradnji između keltskih druida i slovenskih šamana! Sloveni nisu ostavljali za sobom pisane tragove, najbolji primer su Srbi kod kojih se osim retkih izuzetaka, istorija prenosila usmenim putem. Da Vuk Karadžić nije sakupio i izdao narodne pesme i priče, verovatno bi do danas iščezle ili bi ih ostao mali broj. O Srbima se podaci mogu naći u pisanim izvorima drugih naroda, pre svega Vizantije a kasnije i turskih putopisaca i istoričara, Evlija Čelebija na primer ili mnogo kasnije od Francuskih i Čeških pisaca do Arčibalda Rajsa. Ali da se vratim njima, njemu. Rekli su da su umetnici i da se nalaze na Simpozijumu umetnika Balkanskih zemalja koji je uz pomoć i podršku Grčkog ministarstva za kulturu, organizovalo grčko Udruženje umetnika. On, videlo se nije najbolje vladao engleskim jezikom ali ga je, shvatio sam po reakcijama, odlično razumeo. Potpuno otvoreno i sa zanimanjem sam ih pitao kako se slažu sa kolegama iz Hrvatske i Slovenije, s obzirom na ratove koje su njihove zemlje međusobno vodile. On je govorio a Anica je prevodila: I mi i oni smo bili protiv ratova i ubijanja, znam da biti umetnik ne mora uvek da znači isključenost iz te jugoslovenske i bilo koje idiotarije, spomenuo je jednog reditelja koji je za novac dobijen od CCN-a, a bile su minorno male pare, komandovao topovskom baterijom koja je srušila Mostarski most, ali mi se zaista dobro slažemo i razumemo, nije samo jezik u pitanju. Pomažemo jedni drugima u radu, razgovaramo, družimo se i na neki način smo bliskiji i povezaniji sa njima nego sa drugima. Stekli smo prijatelje i među Rumunima, Turkinje su nam izuzetno simpatične, Grci i Grkinje su nam, sa jednim izuzetkom, takođe bliski. Žao nam je što, iz kojih razloga ne znamo, na Simpozijumu nema učesnika, koleginica i kolega iz Makedonije, Bosne i Hercegovine i Albanije. Kod nas se, nastavio je, kaže: politika je kurva, ne znam da li i kod vas postoji nešto slično ali sam ubeđen da većina normalnog sveta tako misli. Nasmejao sam se i ispričao im da je moja porodica a pre svega moj otac, želela da zauzmem njegovo mesto u Domu Lordova. Meni to nije bilo ni na kraj pameti, želeo sam da se bavim svojim poslom i to sam im i saopštio. Nikakvih konsekvenci nije bilo osim pritajenog ali meni vidljivog razočarenja. Svi moji preci su se bavili politikom ili kako sam ja voleo da kažem: glancali dupe u foteljama Doma Lordova. Ne znam niti me interesuje koliko su imali uticaja na kreiranje politike od pre hiljadu godina a ni danas. Tako da svojim životom mogu da potvrdim istinitost izreke koju ste mi rekli. Dopalo im se to, nasmejali su se oboje, mada sam primetio da ih je malo zbunio podatak da sam Britanski Lord.

Ispalo bi da se pravdam ako bih vam objašnjavao da meni titula ne znači mnogo, bilo bi i glupo. Naravno da mi je u životu i radu zvanje Lorda pomoglo nebrojeno puta iako ga nikada nisam namerno isturao. Kad bolje razmislim, čak sam i ponosan, pomislite samo na poreklo koje traje više od osamsto godina, bilo bi glupo da se stidim ili krijem tu činjenicu....Prekinuo me izvinjavajući se: I ja sam aristokratskog porekla! Za trenutak sam se iznenađeno okrenuo, Anica se nasmešila a on je nastavio: Svi moji preci sa izuzetkom Marka Miljanova Popovića, su bili Vojvode. Zaustavio sam džip, okrenuo se ka njemu i rekao: Uvek vama na usluzi Gospodine Vojvodo. Svi smo se slatko nasmejali a najviše on. Ispričao mi je zanimljivu priču o svom poreklu, Crnogorac iz plemena Kuči, znao je počev od svog sina da nabroji svoje pretke sve do Vojvode Drekala od koga se računa i vodi evidencija o poreklu. Kazao je da ima i fotokopiju pisma iz 1779 godine koje je njegov predak Vojvoda Radonja pisao Ruskoj carici Jelisaveti, potanko je opisao sadržaj pisma, krasnopis svog pretka i vojvodski pečat. Rekao je da se original pisma čuva u arhivi Srpske Akademije nauka i umetnosti a da se pečat izgleda nalazi u Riznici Cetinjskog manastira. Ispričao je anegdotu vezanu za njegovog oca koji je na podsmevanje o crnogorskom poznavanju svih svojih predaka unazad, odgovorio: I rasnim psima se vodi rodoslov, zašto i ja ne bih znao svoje pretke? Naravno, nastavio je, naše Vojvodstvo ni malo ne liči na Evropska Vojvodstva niti je imalo taj značaj. Ipak u ondašnjim uslovima, plemenskoj društvenoj organizaciji, neprekidnim borbama sa Turcima, Vojvoda je pretstavljao stožer okupljanja i održavanja plemena.

Za Vojvodu je biran najumniji i najhrabriji čovek na najdemokratskiji mogući način, javnim glasanjem svih muških glava. Ali ostavimo se Vojvoda i plemstva, kažite nam šta ćete raditi u Egiptu, pitao me na Bantu engleskom. Otkrivena je do sada nepoznata velelepna grobnica, otkrio je Egipćanin, Doktor arheologije i glavni kustos Kairskog muzeja ali je svu slavu pokušao da preuzme Francuz J. de Neuf, pretstavio je svetu kao svoje otkriće. Kako bilo, pozvan sam od strane egipatske vlade i Kairskog muzeja da se priključim istraživanjima. Veoma se radujem i jedva čekam da počnem. Pošto ima dva meseca do mog odlaska, otići ću kući, i kao i svi Lordovi, nasmejao sam se, juriću na konju jadne male lisice, pecaću pastrmke, čitaću zavaljen u udobnu fotelju pored kamina u kojem pucketa bukovina, pućkaću svoju omijenu lulu od trešnjevog drveta, piću viski i raditi još sijaset stvari uobičajenih za Lordove. Od srca su se smejali mojoj samoironiji.

Koja vrsta ste vi umetnika, vajari, slikari... Anica je rekla da on godinama istražuje žensko telo, igru mišića, odnose chiaro-scuro, razlaže ženski akt, skoro ga dezintegriše i onda ga ponovo sastavlja geometrijskim oblicima, trakama postavljenim jednom do druge, vatrometom boja iz kojeg isijava čulnost, nežnost i ženstvenost. A slika inače tradicionalnom metodom, uljem na platnu i obožava i poštuje žene...Prekinuo je: Dosta više, ispašće da sam najbolji i najveći iako neotkriveni slikar na svetu. Pa to je moje mišljenje, rekla je Anica a on je počeo da govori o njenom radu.

Znao sam a i podrazumeva se da su umetnici sujetni i surevnjivi jedni prema drugima pa sam bio iznenađen sa koliko pažnje i poznavanja, ljubavi i razumevanja, lišenih bilo kakvog podteksta, govore ona o njegovom a on o njenom radu i stvaralaštvu. Pamtim sa kolikim je ushićenjem govorio o njenoj zamisli koju je tek trebala da pretvori u rad. Pametnica moja mala, bio je nežan. Zamolio je da mi ukratko ispriča kako će izgledati njen rad i šta će sve u pripremi uraditi. Anica se branila da je to sasvim jednostavan i nepretenciozan rad, ad hoc smišljen ali da će pokušati da ga izvede najbolje što može. A on je uradio mural u Kulturnom Centru u Hori, fantastičan je, rekla je Anica, uradio im je Niku, zaštitnicu ostrva.

Približavali smo se luci, bilo mi je žao što se rastajem od njih ali kao dobro vaspitan Englez a uz to još i Lord, to nisam pokazao. Zahvalili su mi se na vožnji i poželeli mi uspeh u Egiptu. Svako je otišao na svoju stranu ali sam znao da ću pamtiti taj slučajan i kratak susret.

DRUGA KNJIGA, u nastajanju

2009-01-25T18:57:00.004+01:00

MIKA Teško mi je da govorim o njemu.Toliko ga volim da strepim od svakog njegovog pogleda i uglavnom ih tumačim paranoično, uvek mislim da mi nešto zamera, da nešto nisam uradio kako treba, po njegovim pravilima....Ponekad mislim da prema meni ne oseća ništa, bivalo je trenutaka kada sam mislio da me mrzi. Da sam to ponekad zasluživao nema spora ali moram da priznam da je u najtežim trenucima, i po moj život, uvek bio pored mene, jeste da je neprekidno gunđao i zakerao ali to je deo njegovog mentalnog sklopa. Bukvalno sam se usrao kada je doživeo infarkt! Potpuno bez snage dremao sam pred upaljenim televizorom, Bože kako je i u tom trenutku bio priseban! „Zovi Hitnu pomoć, broj je 94, mislim da imam infarkt.“ Jedva je stajao ali je uspeo da se obuče i navuče cipele. Zvao sam ali nikako da dođu, bio sam mokar od hladnog znoja. Ponovo sam zvao i na kraju su stigli. Lekarka je odmah videla o čemu se radi, legla ga je na pod, uradila mu kardiogram, „ugradila“ Braunilu u venu i rekla tehničaru i meni da mu pomognemo da siđe do kola. „Brzo, moramo što pre da stignemo, pritisak mu opada, puls takođe...“ Sedeo sam pored njega, držao ga za ruku, vozač je jurcao praznim ulicama, bilo je pola četiri izjutra i za čas smo stigli u KBC Bežanijska Kosa. U prijemnom su rutinski zatražili od njega da se svuče i obuče bolničku pidžamu. Iako je umirao, gunđao je zbog neadekvatnog gornjeg dela pidžame: „Šta je ovo...ovo je ženska toaleta, ne mogu ruku da uvučem u rukav. U kolicima su ga, pa liftom odgurali do Koronarnog. Sve vreme sam ga gledao, nije ni mimikom pokazivao da li ga ili koliko ga boli. U „Šok sobi“ su ga stavili na specijalni krevet i odmah počeli da ga povezuju raznoraznim cevčicama i žicama za hiljadu uređaja i aparata iznad i pored njega. Zamolili su me da izađem ali sam ja ostao na vratima. „Odlazio“ je, slušao sam sestre kako izvikuju podatke o pritisku: „40 sa 25.....30 sa 15...otkucaji srca 20....18....11....“ Srce mi se stezalo, grlo mi je bilo suvo, gledao sam kako mi umire otac! Bio sam na ivici da se srušim, mantalo mi se u glavi, nije mi jasno otkud mi snaga da ostanem na nogama. Ustvari jednostavno je, snagu mi je davala ljubav koju osećam prema njemu, strah da ga ne izgubim... Onda je doktor rekao jednoj sestri da mu da...pojma nemam šta i kako se zove a njemu je rekao vičući: nemojte da odete, nemojte da se prepuštate, a sestrama: šamarajte ga, dižite mu očne kapke...ako ga ovo ne izvuče.... a onda opet njemu: ako osetite mučninu, nagon za povraćanjem, spašeni ste, pa sestrama: donesite lavor. Ne znam koliko je sve to trajalo, meni se činilo čitavu večnost, pritisak mu je bio spao na 20 sa 10 a otkucaji srca na 9(!), video sam kako polako kao na usporenom snimku okreće glavu i povraća u lavor. Preživeo je! Sve vreme mu je pogled bio na meni uokvirenom vratima. Kada se ispovraćao, uključili su ga na infuziju, shvatio sam iz njegovog pogleda da treba da odem. Prišao sam mu, ne osvrćući se na primedbe sestara i poljubio ga. Posle tri sata doveo sam Jasnu. A ta priča u vezi sa Jasnom je nešto što niko ne može da shvati. Spavaju u istom krevetu a on je nije probudio. Ja koji ga znam, ja koji pratim svaki drhtaj njegovih trepavica, svaku promenu na licu, u izrazu usana, ja tačno znam zašto je nije probudio. On je toliko voli, voli je najviše što može, i onako umornu, tek zaspalu a radila je ceo dan, on je sledeći svoje mentalije i svoju ljubav i pažnju, ostavio da spava. Čudan je on čovek, više voli da daje nego da prima, zakeralo i cepidlaka kada su pitanju gluposti i sitnice a sabran i koncentrisan, trudeći se da pronađe najbolje rešenje, kada se pojave naizgled nerešivi problemi. Odavno sam primetio i znam da Jasni iako je vole, vole i njega, zavide i najbolje prijateljice, koleginice sa posla... Zavide joj na njemu, na odnosu koji oni imaju, na slobodi koju on podržava od samih njihovih početaka (Jasnine reči), iskrenosti koja vlada među njima, naravno i na sada već dugotrajnoj ljubavi. Posetio sam ga još jednom, Jasna je išla svaki dan, pre ili nakon posla. Da, otišao sam da mu se nađem kada je izlazio iz bolnice. Malo smršao ali u farmerkama, Starkama i nezaobilaznoj „vijetnamki“, izgledao mi je odlično. I tako se i ponašao. Nastavio je da radi i živi kao da je imao prehladu. Zaista je čudan čovek taj moj otac.

DRUGA KNJIGA, u nastajanju

2009-01-19T11:21:00.002+01:00

VLADIMIR

O Bože! Jutros sam među maminim papirima pronašao njegovo pismo! Datirano je 1975 godine. Godinama nisam prilazio maminim i tatinim stvarima, nisam imao ni snage ni volje. Njihovu odeću sam davno dao Crvenom Krstu ali lične stvari nisam ni pipnuo. Činilo mi se da bih ih povredio ulazeći u njihovu intimu. Ipak! Posle posete i susreta sa mojim navodnim ujakom, smogao sam hrabrosti da zavirim u ono što je ostalo iza mojih roditelja. Među tatinim stvarima pronašao sam neku vrstu dnevnika u kojem je s vremena na vreme, sudeći po datumima koje je uredno upisivao, pisao je o ljudima i situacijama koje su mu izgledale značajne i važne. Pisao je o mami i ljubavi koju je osećao prema njoj, o meni, mom odrastanju. Ima tu i divnih opisa Ognjene Zemlje gde nas je vodio kada sam imao desetak godina. Ni reči nema o Jugoslaviji, Crnoj Gori, rodbini. Mama je uredno povezana, čuvala bakina pisma i pisma koja joj je tata pisao kada je zbog posla bio u Brazilu, Venecueli, Americi. Sva su bila čista i nezgužvana kao da su tek stigla. Jedno, njegovo, bilo je odvojeno od ostalih, presavijeno i očito čitano mnogo puta. Srce mi je zadrhtalo. U prvi mah sam sve vratio na mesto i zatvorio fioku. Posle nekoliko dana, bio sam sam u kući, otvorio sam fioku i uzeo pismo. Ruke su mi drhtale dok sam ga vadio iz koverte. Nije napisao Draga ili mamino ime, pismo je počinjalo vešću da mu je baka ispričala istinu! Pokušavao je da shvati i prihvati stvari takve kakve jesu: „Tačno je da smo bili mladi i možda nezreli za brak, verovatno je tvoja mama postupila dobro“ ali je dodao reči njegovog đeda-strica Milića: „Što me ne puštiše da se ženim kada mi je to srce željelo iako sam ima’ sedamnaest godina.“ Poželeo joj je sve najbolje u životu i braku ali je na kraju zamolio da ako se ikada ukaže prilika, vidi makar izdaleka svog sina. „Ne želim da ti se mešam u život a najmanje da ga kvarim, samo se nadam da ćeš shvatiti moju želju.“ „Pošalji mi molim te bar njegovu fotografiju“, bile su reči kojima je završio pismo. Znači istina je! Uzeo sam pismo i stavio ga u novčanik. Nosio sam ga sa sobom, peklo me je ali se dugo nisam usuđivao da ga opet čitam. Razmišljao sam: da li mu je mama odgovorila, da li mu je poslala moju fotografiju, da li je to jedino pismo koje je primila od njega?

Počeo sam da se prisećam bakinih reči kako imam najlepše plave oči na svetu. Mama i tata su imali oči kestenjaste boje. Da li i on ima plave oči? Istina ponekad ili vrlo često može da bude strašna i okrutna.

Počeo sam da ga zamišljam kao osamnaestogodišnjaka pa onda kako li danas izgleda? Ništa nisam rekao ženi i ćerkama. Onda mi je palo na pamet da ga potražim na Google-u. Slikar je, umetnik, verovao sam da ću pronaći nešto o njemu. Bilo ga je na mnogo sajtova ali sam ja tražio onaj na kojem bih mogao da vidim fotografiju, da vidim kako izgleda, da li ličimo. Najzad! Na jednom američkom Art sajtu sam ugledao fotografiju koja je delovala kao da je skoro snimljena. Fotografija ga je prikazivala celog, na sebi je imao crne farmerke, belu košulju dopola zavrnutih rukava, na nogama patike „Starke“ a na glavi beo letnji šešir širokog oboda. Pored nogu mu se nalazilo belo kučence nalik na Maltezera. Pokušao sam da uveličam fotografiju, hteo sam da vidim boju njegovih očiju iako je nosio naočare. Nisam uspeo. Brada mu je bila seda, delovao je snažno iako prilično vitko. U desnoj ruci je držao upaljenu cigaretu.

Koliko ima godina, pomislio sam i setio se da je godište moje mame, dakle rođen je 1946 godine i stariji od mene devetnaest godina. Pokušavao sam da nađem sličnosti među nama. Odštampao sam fotografiju i presavijenu je stavio u kovertu sa pismom. Kad god bih sa posla izašao u vreme ručka, odlazio sam u svoj omiljeni italijanski restoran gde sam se osećao kao kod kuće. Po već ustaljenom običaju sedao sam za sto koji se nalazio u dnu prostorije. Poručivao sam uglavnom morske plodove, pre toga bih popio čašicu argentinske Grape a uz jelo sam pio kalifornijski Roze. Sada međutim, poručio bih kafu, zapalio cigaretu, vadio pismo i stvaljao ga na sto. Dešavalo se da ga danima ne pročitam ne gledajući ni njegovu fotografiju. Pošto bih popio kafu i završio cigaretu, vraćao sam novčanik u džep. Nisam znao šta da radim, na kraju sam se poverio ženi.

Obožavam je, među nama nikada nije bilo tajni. Ona je Argentika, pametna i obrazovana, rođena u bogatoj porodici, školovana u Engleskoj ali sam ipak strepeo da li će shvatiti ono o čemu joj govorim! Dugo je ćutala mrseći kosu a onda mi je odlučno rekla: „Ja bih ga potražila!“ Rekao sam joj da to ne mogu da uradim, da to ne želim. „Vladimir, ti nećeš sebi da priznaš da bi voleo da ga upoznaš, da se sretneš s njim, inače zašto bi toliko dugo krio od mene njegovo postojanje i zašto nosiš sa sobom mamino pismo i njegovu fotografiju?“ „Naravno, samo ti možeš da doneseš odluku, ja sam ti rekla svoje mišljenje i znam da sam u pravu.“ Dogovorili smo se da ćerkama bar za sada, koliko je to „za sada“ nisam znao, ne govorimo ništa. Nastavili smo da živimo kao da se ništa nije desilo. Eva nije ni pogledom pokazivala da se bilo šta promenilo u našem odnosu, ponašala se uobičajeno, stvari su nastavile da teku ustaljenim tokom. Moja muka je bila i ostala samo moja! Dešavalo mi se da zbog obima posla ili zanimljivog projekta, za trenutak zaboravim na njega ali mi se pomisao da on postoji vraćala kad god bih ostajao sam. Vadio sam pismo i čitao ga iako sam ga znao napamet, gledao fotografiju, ponovo išao na Google ali nisam bio sposoban da donesem bilo kakvu odluku. Ne retko mi se dešavalo da poželim da uništim pismo ali sam bio bolno svestan da ću i pored toga i dalje misliti na njega.

Da li mu je mama odgovorila da joj više ne piše? I zašto je on pristao na to? Počeo sam da ga poštujem, korektan, nije želeo da je muči, prihvatio je njenu odluku po cenu da nikada ne vidi svog sina, mene!

I dalje u novčaniku nosim pismo i njegovu fotografiju i kako vreme prolazi sve više sam siguran da ga neću potražiti. Iako se kaže „krv nije voda“, nas dvojica smo jedan drugome stranci i možda je bolje da tako i ostane.

POLITIKINA NAGRADA

2009-01-19T01:48:00.005+01:00

ANICA VUČETIĆ

Poznavao sam i poznajem mnoge od dobitnika Politikine nagrade za umetnost ali se ne sećam da sam skoro osetio takvu radost kao sada kada sam doznao da je dobitnica ove vredne i značajne nagrade za 2008 godinu, moja draga koleginica i mnogo više od toga, prijateljica i drugarica, ANICA VUČETIĆ! Drago mi je i iz jednog subjektivnog, anti mačističkog, anti balkanskog, anti srpskošovinističkog razloga kojeg mi je odavno preko glave!

Anica se tako priključila malom broju žena umetnica koje su nosioci priznanja Politike. Ne želim ni da pominjem da je Anica to zaslužila. Ko iole prati beogradsku likovnu scenu, morao je zapaziti njene radove, uvek sofisticirane, perfekcionistički izvedene i prezentovane, smišljane i koncipirane na relaciji koja se može meriti svetlosnim godinama, od snimljenog iridološkog pregleda sopstvenog oka, sa sve stručnim objašnjenjima doktorke Mirjane, čiji glas je sastavni i neodvojivi deo Anicinog rada ostvarenog u Galeriji REMONT, preko ogromne projekcije Meseca sa jedne i velikog talasa, skoro posledice Cunamija sa druge strane i Anicinog uranjanja u vodu u sredini između njih u Galeriji Kulturnog centra Beograda. Anica je svesna da je kao deo Kosmosa i sama Kosmos. Još je Leonardo u Traktatu napisao: „Ako postoji celo sastavljeno od hiljadu tačaka, svaka tačka je jednaka celom.“ Imao sam sreću da budem pored ove mlade, krhke i nežne žene pre nekoliko godina kada je zbog kratkog vremena, umesto unapred koncipiranog rada, iz sebe „izbacila“ ideju koju je zatim vrhunski osmislila i realizovala. I danas sam zadovoljan rezultatom i često mislim na tu jedinstvenu akciju, naoko jednostavnu a u biti kosmoplitsku i filantropsku.

Anici mozak neprekidno „vri“, radoznala je i „halapljiva“ za znanjem i saznavanjem, „prevrće i obrće“ po nekoliko ideja i zamisli, sagledava ih iz svih aspekata, odbacuje suvišno i nepotrebno, dodaje, menja, oblikuje, sve do trenutka kada postaje sigurna da je odradila većinu „posla“. Onda se fokusira na, u tom trenutku joj najvažniji rad i pristupa realizaciji koja takođe podrazumeva dodavanje i oduzimanje u samom procesu, do konačne finalizacije. Rezultat je uvek (bez obzira ili baš zato što sam subjektivan) rad vrhunskog kvalteta i mentalnog dometa.

Draga Anči, dobro poznavajući svetsku umetničku scenu, našu si davno nadvisila, znam i tvrdim da si jedna od najsnažnijih, najsamosvojnijih umetnica u ovom Makluanskom globalnom selu. Znam da se nećeš „učauriti“, nećeš se udobno zavaliti u „sve sam već postigla“ fotelju, nastavićeš Dorćolko moja mila da nama, i "svetu velikome" i dalje daruješ svoju nepobitnu vezu sa Kosmosom ali i tz obične, male, svakodnevne, iz banalnog konteksta izvučene i tvojim mentalnim redigovanjem do umetnosti uzvišene, nepretenciozne radove – reakcije i akcije.

Čestitam ti sa radošću i svešću da je prava umetnica zasluženo dobila Politikinu nagradu.

Miško Petrović

Beograd, 19. Januar 2009 u 1h i 39 minuta

DRUGA KNJIGA, u nastajanju

2009-01-13T13:17:00.003+01:00

VLADIMIR

Grešite! Moj pokojni otac se zvao Dragan, a nadimak mu je bio Bimbo. Uostalom ni prezime koje ste mi rekli ne znači mi ništa. Odrastao sam ovde u Buenos Airesu. Rodio sam se u Beogradu 28. Februara hiljadu devetsto šezdeset pete, tako da su me kao sasvim malu bebu, mama me je sve vreme držala u naručju, doveli u Argentinu, moju jedinu domovinu. Tata je prvih nekoliko godina radio kao tehnički crtač ali je kasnije uz pomoć jednog prijatelja Nemca, otvorio sopstveni arhitektonski biro. Specijalizovao se za unutrašnju arhitekturu i tokom vremena je postao veoma tražen u najvišim krugovima. Pogledajte samo kuću u kojoj živim i vrtove oko nje pa ćete lako shvatiti kako mu je dobro išao posao. Na žalost i on i mama su stradali u saobraćajnoj nesreći pre devet godina. Ja sam takođe završio Arhitekturu i nastavio tatin posao. Imam četrdeset tri, uskoro ću napuniti četrdeset četiri godine. Oženjen sam i imam dve ćerke. Molim? Da baka je dolazila, ustvari poslednje godine svog života je provela živeći s nama. Ne, nikada mi nije ništa rekla o tome. Rekla je njemu? Ne, ne verujem! Pa zašto me nije potražio kada je saznao za mene? Baka ga je zaklela!? Zašto mi sve to pričate? Ne želim da ga vidim, ne želim nikakav kontakt sa njim! I zaista vam ne verujem ni reč. Ni mama ni baka mi nikada nisu pričale o njemu, prvi put sada od vas čujem za njega. Zar i vama to ne zvuči u najmanju ruku nebulozno. I otkud vi to znate? Vi brat moje mame? Molim vas da me ostavite na miru. Uostalom moja mama je bila jedinica. Znam da su se razveli i da je deda živeo u Beogradu, mama mi je nešto malo ispričala kada se vratila sa njegove shrane ali nije spominjala nikakvog brata. Znači vi ste mi ujak? Moja pokojna mama i vi imate istog oca?! Recimo da je tako, ali zašto bi moja baka kojoj vi niste ništa, baš vama ispričala ovu fantasmagoričnu priču? Da li ste svesni kakvu i koliku zbrku pravite u mojoj glavi? Kada ste ga poslednji put videli? Niste ga ni upoznali? Idite molim vas, pa o čemu mi pričamo, o duhovima? Dobro, ispričajte mi sve polako i razumljivo, hronološki, to što vam je moja baka poverila. I kako ste uopšte došli u kontakt sa mojom bakom? Baka vam je to ispričala posle sahrane, a mama, je li i ona bila prisutna? Jeste! Kažete da je baku grizla savest što je mamu u četvrtom mesecu trudnoće odvela u Beograd kod dede i tu je ostala dok me nije rodila a njemu nije rekla ni reč. Nije ni mama. Zar mu nije bilo čudno kad je moja mama naprasno nestala bez traga? Jeste! A, i baka je ostala u Beogradu dok se nisam ja rodio. A posle? Pustila je da prođe dvadeset godina i da mu onda kaže? Da li se on raspitivao za mamu kad se baka vratila iz Beograda? Ispričala mu je da se mama razbolela i da je morala da je odvede u Beograd kod dede koji je imao veze i poznavao najbolje lekare? Bio je mlad, ma nemojte, bili su mladi oboje, imali su nepunih osamnaest godina. Kažete htela je da je zaštiti pošto abortus nije dolazio u obzir. A kako je i gde upoznala mog tatu, čoveka kojeg sam celog svog života do njegove smrti zvao tata? Ne! Bolje je da mi ne kažete, ispašće da je to bio dogovoreni brak, da je tata pristao da uzme mamu sa tek rođenim detetom i da me prizna kao svog sina!? Da, znam da je moj otac bio divan i nesebičan čovek. I sada se sećam ljubavi koju mi je iskazivao. Bio je duša od čoveka, ne sećam se da je ikada povisio ton svog glasa, bez obzira o čemu se radilo. Bio je smiren, pametan, vrhunski stručnjak i voleo je mamu i mene. A šta radi, čime se bavi taj takozvani moj pravi otac? Slikar! I gde živi, ima li porodicu? U Beogradu i ima sina. Koliko godina ima taj moj navodni brat? Trideset tri. Bože! Čak i da ste mi ispričali suštu istinu, ja ne mogu niti želim da iz osnova menjam svoj život. Najbolje je da sve ostane tako kako je, mada će mi odsada biti teško da normalno nastavim da živim i da ne mislim na sve što ste mi ispričali. I šta ste postigli svojom pričom? Vi ste mi navodno ujak, on živi sa porodicom u Beogradu i ne pokazuje želju da me potraži i pronađe. A kako ste me vi pronašli? A da. Baka vam je sigurno posle sahrane....I nije vas mrzelo da dođete na drugi kraj sveta da me potražite. Ne, ne mogu da pređem na ti sa vama, pa ja vas prvi put vidim. Koje godine ste rođeni? Hiljadu devetsto šezdesete! Pa vi ste „dragi moj ujače“ stariji od mene samo pet godina! A on? Rođen je iste godine kao moja mama? Kako su se slagali i da li su se voleli? Molim vas! Ko ste vi, jedan meni nepoznat čovek koji me pita da li su se moji mama i tata voleli. Ni na kraj pameti mi ne pada da o tome pričam sa vama. Da li je mama ponekad bila setna, pa vi zaista preterujete! Uostalom ko od nas nije u pojedinim trenucima svog života bio setan ili tužan ali to nikako ne znači da je moja mama mislila na njega. Dobra stvar u svemu je ta što ste mi sastanak i viđenje zakazali u kafeu, što niste došli na vrata. Hvala vam zbog toga. Uzbunili biste mi porodicu. Iako u kući govorimo isključivo španski, moja žena i ćerke razumeju srpski i ko zna na šta bi sve ovo ispalo? Koliko shvatam stvari ostaju Status Quo? Ili ste došli čak iz Beograda da bi me nagovorili da ja njega potražim. U tome je stvar dakle! Zašto ga vi niste upoznali, živite u istom gradu? Izvršavate bakinu volju! Da je moja baka to želela, govorila bi mi o njemu ili bi mi bar ostavila pismo. Sve to meni liči na nekakvu srpsku Borhesovštinu. Da se dogovorimo. Vi ste meni ispričali to što ste imali, saslušao sam vas i sada hajde da se lepo rastanemo i da se nikada više ne vidimo.

DRUGA KNJIGA, u nastajanju

2009-01-12T12:28:00.002+01:00

PECA

Postali smo nerazdvojni od trenutka kada smo došli u solitere. Znao sam za njega i pre nego što se doselio. Zabavljao sam se sa njegovom drugaricom iz Titogradske gimnazije, koja je posle očeve smrti sa majkom, sestrom i bratom došla u Beograd. Bili su dobri drugari, često mi je pričala o njemu. Tada sam živeo u Paviljonima. Fizički potpuno različiti ali obojica „lude glave“ kako je govorila njegova majka, odmah smo pronašli hiljadu stvari koje su nam bile zajedničke ili predstavljale izazov. Mašta nam je radila „sto na sat.“ Moram priznati da je njegova mašta bila koliko-toliko u okviru realnosti, dok je moja glavudža izmišljala najneverovatnije nebuloze koje je on sa smehom i radošću podržavao iako smo obojica bili svesni njihove neostvarivosti. Pristajao je da se igra i deli sa mnom svakakve gluposti koje su mi padale na pamet, učestvujući u njima sa žarom. Sećam se, bilo je to šezdesetih godina, sedeli smo u kafeu Pravnog, kada sam ga zagrlio i izložio mu plan kako da se obogatimo. Meni su baba i tetka ostavile poveliko imanje u Banatu i moj plan se sastojao u tome da njive zasadimo „Indijanerom“, tako smo tada zvali travu, vutru, Marihuanu. Iznajmili bismo šleper i pravac Evropa. Od dobijene love ponovo bismo zasadili i kupili sopstveni šleper. Menjali bismo se u vožnji, troškovi skoro nikakvi a zarada „boli glava!“ „Čekaj“, rekao je, okrenuo je knigu Ustavnog prava i na poleđini zapisao plan od reči do reči. Ubeđen sam da se plan i danas nalazi negde u njegovom ateljeu. On je kao hrčak, skuplja svašta a ništa ne baca. Bosa, moja keva, ga je obožavala a i on nju. Ujutro je dolazio po mene, često smo doručkovali zajedno i onda polazili na Pravni. Ponekad nas je vozio njegov ćale a najčešće smo išli pešaka. Preko mosta, Prizrenskom do Terazija pa onda klaj, klaj Bulevarom do faksa. To nam je i bilo najmilije, bez obzira da li je bilo Leto ili Zima. Zevali smo okolo, gledali ribe, pričali, maštali. Znao sam da mu zapevam : „Je t’aime Noelle, ma petite Noelle...“ Dopisivao se sa nekom Noelle francuskinjom, još od osnovne škole, čak joj je i pesmu ispevao. Jednom sam je čuo i zapamtio od reči do reči. Začudio se kada sam je prvi put otpevao.

Meni se smejao i zezao me u vezi riba. Moj san je bio da nađem, da se zaljubim u žensku krupnu i snažnu, da mogu da se zaletim i skočim joj u naručje a da ona ne posrne! Kad god bih uzviknuo: „Jao kakva riba!“, on bi ne okrećući se kroz smeh upitao: „Je l’ teža od mene dvadeset kila?“

Puno je pio i striktno žestoko, nije voleo pivo ni vino, samo Lozu ili ljutu prepečenicu. U ono doba išli smo sa žura na žur a tu se pilo sve što se zatekne. I ja sam pio, uostalom i svi oko mene ali on je nosio šnjur. Tada je kršio svoje pravilo i pio je čak i likere, ne znam da li ste čuli za „Ajerkonjak?“ Jednom na žuru kod Vatre zatvorili smo se sa dve gimnazijalke maturantkinje i zaključali vrata od sobe. Od pića smo imali neki crveni lepljivi italijanski liker. Vatali smo se i ljubakali s devojkama i desilo se da sam po kauču prosuo čašu. Stvorila se mrlja kao krv crvena. On je istog trenutka smislio priču koju smo devojke i ja još zabiberili. Ne sećam im se imena više ali je jedna od njih počela da vrišti. Vatra je zalupao na vrata i uplašenim glasom počeo da viče: „Otvarajte, otvarajte, šta se desilo?“ Kada sam otvorio vrata, devojka raščupane kose, sa gaćicama koje je držala u ruci, suknja joj je bila zadignuta, sedela je na kauču pored crvene fleke, ja sam se kao tresao i govorio koještarije a on i druga devojka su se bili povukli u ćošak sobe sa užasnutim izrazom na licu. Vatra samo što nije zaplakao! Svi su nagrnuli u sobu i zaglavili vrata. Nastao je muk! Nismo izdržali a bilo nam je žao i Vatre, prsnuli smo u smeh. Jedva smo ga ubedili da smo se zezali. Nikada nas više nije pozvao na žurku.

U to doba sam se zabavljao sa Rahelom, bila je malo viša od mene ali je bila snažna i stamena, ogromnih sisa, imala je preko devedeset kila. Njeni su bili razvedeni, živela je s kevom u lepom i velikom stanu na Dorćolu. Keva joj je bila arhitekta, šef nekog biroa, rmpala je i retko je dolazila kući pre sedam uveče. Visili smo kod nje on, ja, Gaša, on je doveo Mićuna, Beka, Vesna, Nataša... čitav buljuk riba iz njenog odelenja koje su se smenjivale. Dok su oni pijuckali i zezali se ja sam sa Rahelom odlazio u spavaću sobu. Jednom sam ga izlazeći iz sobe zatekao kako se vata sa Bekom, lizali su jedno drugo k’o nezdravi. Beka je bila zgodna riba ali previše mršava za moj ukus. Priznajem, imala je lepo izvajane noge dugačke brat bratu od Terazija do Slavije, lepe male čvrste sise, usne stvorene za ljubljenje i kao trava zelene oči, bila je visoka i prirodna plavuša ali brate nije imala ni šezdeset kila! Bili su pijani i nisu obraćali pažnju na ostale. Šapnuo sam mu: „Odvedi je u sobu some.“ „A“, zinuo je u mene kao da se tek probudio. Rahela je morala da ih izbaci oko pola sedam, zbog keve. Onda sam upoznao Lanu! Ona je bila ostvarenje mojih snova! Lepa kao upisana, sisata i guzata, visoka i teška preko osamdeset kila. Zaljubio sam se u nju na prvi pogled a bogami i ona u mene. On je nastavio da odlazi kod Rahele i da se sastaje s Bekom ali je prekinuo kada je Beka jednom zakasnila a Rahela se bacila na njega. Poveo sam ga sa sobom u „Inžinjerac“ gde smo se Lana i ja sastajali. Gaša ga je upoznao sa Minom, šatro svojom verenicom. Svako veče smo se nalazili u „Inžinjercu“, imali smo i svoj sto u desnom uglu na kraju sale. Rade šef sale nas je obožavao, svu kintu koju smo imali ostavljali smo njemu. Radili smo sve i svašta, prodavali čestitke za Novu godinu, raznosili mleko, on je našao odličan posao na Sajmu, radio je za „Slovenijales“ i „Marles“ iz Maribora, ispisivao im je firme na štandovima, kasnije i uređivao i projektovao štandove. Lana i Gaša su bili iz bogatih porodica i uvek su imali lovu. Toliko smo bili dobri drugari da se nikad nije postavljalo pitanje novca ali smo nas dvojica zbog ponosa i ne razgovarajući o tome, voleli da i mi platimo nekoliko tura ili klopu. Jedne večeri je u društvo doveo Vesnu. Srđa Crnogorac je tvrdio da je to najmorbidnija riba na celom Pravnom a sigurno i u Beogradu. Balavio je za njom i pokušavao da je zbari na sve moguće načine ali je ona do ušiju bila zatelebana u mog Mišu. Zaista je bila riba par excelance, ne moj tip ali ja sam objektivan. Svi momci su mu zavideli. Kad su raskinuli a u to je posredno Gaša umešao svoje prste, ona se ubrzo udala za poznatog reditelja koji je kasnije posle razvoda, uvek imao ribe koje su bar ličile i podsećale ga na Vesnu.

Živeli smo i uživali kao da ne postoji sutra.

Kad smo odlazili na polaganje ispita, moja keva je prosipala vodu iza nas a često se dešavalo da i ne uđemo u Pravni nego pravo u „Grgeč“, „Takovo“ ili „Vardar“ kojih danas na žalost više nema. Sećam se jednom kada smo izašli na ispit iz Uvoda u pravo, mislili smo da možemo da se provučemo makar sa šesticom, kao, učili smo i propitivali se. Profa iz Uvoda je bio jedan nadrkani idiot, čim bi student izvukao pitanja, on bi raširio Ekspres Politiku i „zadubio“ se u čitanje. Ja sam dobio relativno laka pitanja i ispričao sam sve što sam znao. Onda sam zaćutao. Neprijatan muk je trajao i trajao! Profa je u neko doba podigao glavu i rekao mi: „Znači kolega ne znate! Dobro, upisao mi je peticu u indeks, videćemo se u Septembru.“ Vratio sam se na mesto kao posran. On i Ljubiša su ga zajebali, pričali su i pričali, ponavljali ispričano do beskraja sve dok profi nije bio pun kurac. Dobili su po sedmicu. Maheri! Ustvari, Ljubiša je to prvi napravio a on ga je uspešno kopirao. Posle njih su i drugi pokušali isti fazon ali jadac! Profa nije sisao vesla, ostavio je Ekspres i buljio u studenta ispred sebe tako da ovaj i ono što je znao nije bio u stanju da ispriča. Svi osim njih dvojice su tog dana popadali kao kruške.

Često smo odlazili u Pančevo kod moje babe i tetke, jednom baš za Svetog Nikolu. Moj deda je bio pančevački Prota a baka je posle njegove smrti nastavila svakog 19. Decembra da obeležava porodičnog sveca. On mi je rekao da je i slava njegovog dede po ocu bio Sveti Nikola ali njegov ćale kao komunista nije preuzeo slavu. I baka i tetka su ga volele i radovale su mu se. Baka mu je, kada je stigao pop da sveti kolač, rekla: „Idi ti sine u kuhinju dok popa ne završi svoje“ ali je on baš želeo da prisustvuje. Da bih se napravio važan pred njim, upalio sam cigaretu na kandilu koje je visilo ispod ikone. Mrko me je pogledao: „To zaista nisi smeo da uradiš, ne moraš da budeš religiozan ali moraš da poštuješ one koji veruju!“ Baš sam ga voleo. Dao sam mu jednu svoju fotografiju slikanu na Braču i pozadi crvenom hemijskom napisao: „Mom Miši koji je od mene napravio čoveka.“ Napravio čoveka(!) a nisam ga pozvao na svadbu, ispao sam stoka! Oženio sam se protiv svojih pravila mršavom slovenkom koju sam upoznao na moru. Zatrudnela je posle prvog tucanja i to je bilo to. Mojima naravno nije bilo drago što se ženim na vrat-na nos a njega nisam zvao jer sam se bojao samog njegovog pogleda. Rodila mi je prvo Vladu a posle Irenu. Razveli smo se posle nekoliko godina. Vlada je ostao da živi sa mnom a Irenu je povela sa sobom u Sloveniju. Mene je posao odveo u Kopenhagen i tu sam upoznao Kristijanu, ostvarenje mojih snova. Venčali smo se posle mesec dana. Kad mi je ćale umro, doputovala je sa mnom u Beograd. Već na vratima Bosa mi je rekla: “Tu su Vlada, Jova, Žule, Boban, Pop i on.“ Uleteo sam u sobu i počeo da ih ljubim i grlim, od srca sam ih se zaželeo i obradovao im se. Onda sam ih upoznao sa Kristijanom, video sam da mu se dopala. Popili smo Stevi za dušu pa nastavili da pijemo i pričamo, prisećamo se i smejemo glupostima koje smo radili. U jednom trenutku sam ustao i rekao: „Pazi sad, Kristi idemo.“ Zatrčao sam se i skočio, Kristijana me spretno i snažno uhvatila u naručje. On se od srca nasmejao, prišao nam, zagrlio nas i izljubio oboje: „Neka vam je sa srećom mili moji!“ Ja već odavno ne radim, Kristijana odlično zarađuje a njen posao je takav da živimo čas u Buenos Airesu, čas u Varšavi, Briselu, Londonu, pa opet u Kopenhagenu, Sao Paolu, Vašingtonu... Poslednji put sam ga video a od tada nisam ni dolazio u Beograd, kad mi je umrla Bosa. Išao je sa nama u Pančevo da je sahranimo u porodičnu grobnicu pored oca i majke. Ne mislim često na njega ali kada ga se setim iskrsne mi jasno sa svim mogućim detaljima naš nekadašnji zajednički život. I rastužim se!

DRUGA KNJIGA, u nastajanju

2008-12-28T14:53:00.002+01:00

DUŠKA

Posle dve godine tucali smo se bez suvišnih reči, on je bio potreban meni a ja njemu. Čista fiziološka higijena i ne mnogo više od toga. On je stanovao u Sedmici a ja u Devetki. Igrao je fudbal sa mojim starijim bratom. Bili su zaluđeni za loptom. Razlika među njima je bila u tome što je moj brat bio zaista sportista a on je posle utakmice sa pajtašima pio do besvesti. Prvo je upisao Pravni fakultet a dve, tri godine kasnije je konkurisao i primili su ga na Likovnu Akademiju.

Sve cure iz kraja su bile zaljubljene u njega i starije a bogami i devojčice. Prva mu je bila Seka iz Jedinice. Posle nje, ćapila ga je Ljilja iz njegovog solitera. To je čak i potrajalo. Onda sam ga videla sa Milenom mojom školskom drugaricom. Rekla mi je da je bila zaljubljena u njega dugo, da su se krišom zabavljali zbog roditelja koji su bili prijatelji i gledalii su na njih kao na brata i sestru. „Sada se samo tucamo kad god ulovimo priliku, lepo nam je i izazovno ali je u biti i njemu i meni važan samo seks.“ Posle je došla Senka njegova komšinica, mala napaljena nimfomanka, proganjala ga je, nekoliko puta su ih zatekli u liftu spuštenih gaća. Imao je on ribe i u gradu ali sada govorim o devojkama iz kraja. Nakon Milene sa kojom je još dugo nastavio da se tuca, privukla ga je Marija iz Trinaestice. Bila je zaista zgodna riba, ogromne sise, lepo dupe, duge fantastične noge, glava mi se nije baš sviđala, iako je imala lepe usne, nos i prelepe plave oči, izgledala mi je nekako profano. Jurila je za njim ne samo po kraju i gradu, išla je i na more prateći ga kao kučence sve dok mu nije dosadila. Posle nje je zbario matoru Mojcu, tucali su se celo jedno leto. I on i matora su bili prosto izgubili glavu, svakog dana je odlazila kod njega u stan i tucali su se kao nezdravi! Mislila sam, „Jeb’o te a kada ću ja doći na red? Šalim se ali sam zaista želela da ga i ja „isprobam.“ U njegovom soliteru je bila jedna klinka, mislim da se zvala Dijana, nije imala više od šesnaest godina a imala je ogromne sise, majka je morala da joj šije bruseve, u radnjama nije bilo tog broja. E ta klinka se navrzla na njega, čak je i njena keva otvoreno podržavala. On joj je rekao da nije pedofil, da je još mlada, da pričeka malo, da se strpi. Doca njegov drug mu je, jednog dana dok su ispred solitera ispijali albanski konjak i zalivali ga pivom, kroz zube tiho promrmljao: „Dok ti čekaš da ona poraste, drugi će je razvaljivati.“ Pala sam na dupe kad sam saznala a u kraju se ništa nije moglo sakriti, da je tucao i Alenku, Mojcinu ćerku. Doduše tada je već bila punoletna. Onda je na red stigla i neka Nataša iz Dugačke zgrade. Znali su se površno ali je njemu došlo pa je otišao i zazvonio na njena vrata. Malo je reći da je bila iznenađena, na pamet joj nije padalo da bi je on mogao poželeti. Spolja gledano bila je neugledna, siva nekako ali on je našao nešto u njoj. Za nekoliko nedelja je „procvetala“, neverovatno se promenila, prolepšala se, počela je da vodi računa o svom izgledu. Posle Nataše je bacio oko na Senkinu majku ali se matora nije dala iako je bila proverena tucačica, ni danas mi nije jasno zbog čega.

Nas dvoje smo se sretali i pozdravljali, ponekad bismo razmenili po nekoliko rečenica ali ni mrvu više. Vreme je prolazilo ili smo prolazili mi kako on voli da kaže, ja sam završila ekonomiju i zaposlila se u banci a on je posle završene Akademije postao slobodan umetnik. Već smo bili „nagurali“ po dvadeset sedam godina. I onda se desilo! Sreli smo se u samoposluzi koja se nalazila u njegovom soliteru i on me pozvao na kafu. „Samo da odnesem ovo kevi, pokazala sam na kesu i dolazim“, rekla sam. Nisam htela da žurim, kud sam čekala tolike godine, deset minuta ni tu ni tamo. Skuvao je kafu i doneo Lozu i dve čaše. Ja sam se bila ispružila po njegovom krevetu. Seo je do mene, sagao se i poljubio me. Rešila sam da mu se prepustim, baš da vidim kako to radi. Skidao me polako ljubeći mi svaki otkriveni deo tela. Kad sam bila potpuno gola, ustao je i dugo me i detaljno posmatrao. Nije mi bilo neprijatno, naprotiv. Bez lažne skromnosti mogu da kažem da sam bila zgodna ako izuzmemo zube gornje vilice koji su mi bili istureni više nego što je trebalo. Vitka, dugih nogu, sise su mi bile male ali kruškaste sa velikim izbočenim čvrstim bradavicama, ribica mi je bila obrasla u gustu kovrdžavu šumu, u to doba se nismo bavile friziranjem i modeliranjem tog dela tela. Klekao je pored kreveta, nežno mi raširio butine i zagnjurio glavu u moje međunožje. Duboko je udahnuo miris i nosom mi protrljao klitoris. Zamantalo mi se u glavi! Obuhvatila sam mu glavu i navukla mu se na lice. Nije prekidao iako skoro nije mogao da diše. Svršila sam mu u usta i lice. Umeo ja da me zapali, da svršim i po nekoliko puta. U početku smo se tucali svaki bogovetni dan, ili kod njega ili kod mene ali i u parku, na klupi, uz jednu veliku razgranatu Lipu a najviše je voleo da se tucamo na sred livade između CK i Muzeja savremene umetnosti i to u po bela dana! Govorio je: „Uvek vidiš kad neko nailazi, niko nas ne može iznenaditi.“ Kada sam počela da se tucam s njim bila sam u vezi sa legendom jugoslovenskog fudbala, da ne pominjem ime iako nije više među živima. Bio je puno stariji od mene, brat me upoznao s njim, bio je svetski čovek, šarmantan, zabavan i pun para. Vodio me sa sobom po svetu i bilo mi je fino sa njim. Tucanje je bilo u drugom planu. Tucali smo se retko, bio je nežan i suptilan ali nije uspevao da me zagreje do svršavanja. Glumila sam orgazme jer je zaista bio divan čovek. On je bio druga priča, vlažila sam na samu pomisao na njega. Počela sam i ja njemu da uzvraćam nežnosti i izmišljam koješta ne bih li ga zadovoljila. Slagali smo se u seksu kao da smo stvoreni jedno za drugo. Ipak zanos je trajao nekoliko meseci i polako se pretvarao u, neophodnu doduše, potrebu za sjedinjavanjem ali već bez unošenja nekih jačih osećanja u odnos. Postali smo rutineri ali nismo želeli da prekinemo, kao što sam rekla na početku, on je meni bio potreban a i ja njemu. Onda je nestao, skoro dve nedelje nisam znala gde je, nije znala ni njegova majka, ni brat. Oni su se već bili navikli na to da tek tako ode i javi se recimo sa Oliba ili se uopšte ne javi. Ulovila sam ga kad je jedne večeri prilazio soliteru. „Pa gde si ti čoveče“, uzviknula sam kao šaleći se, mislila sam da si otišao za Ameriku, zašto se ne javljaš?“ Znam da nije hteo niti je bio grub, ipak me je potreslo kada mi je rekao: „Duška, zaljubio sam se, ne mogu da dišem bez nje!“ Ušli smo u njegovu sobu, seli na krevet, zagrlila sam ga i osetila kako se stresao. „Ne mogu“, rekao je i odmakao se od mene. U tom trenutku sam shvatila da je gotovo! Naravno da mi je bilo žao, znala sam da će mi nedostajati ali sam takođe znala da ništa ne mogu promeniti, da se moram pomiriti i prihvatiti stvari takve kakve jesu. Sretala sam ga povremeno kada je dolazio u moju banku zbog žiro računa, popili bismo piće i ispričali se kao najbolji prijatelji. I danas je s njom, voli je i mazi iako su u braku više od trideset godina. Ja sam oastala sama, nisam se udavala....ali to je druga priča.

JUBILEJ

2008-12-25T14:13:00.002+01:00

Bez pompe, slavlja i iluminacija proslavljam ovaj dan 25.Decembar 2008 godine. On mi dođe kao drugi rođendan. Tačno na današnji dan pre dve godine sam preživeo težak infarkt, pretekao sam kako reče Savo Peković. Promenio sam se i to nabolje (čemu lažna skromnost?), slikam kao nikada do sada, radim grafike i akvarele, imao sam samostalnu izložbu slika i grupnu izložbu grafika, izlažem u zemlji i svetu. Ima me na svim značajnijim svetskim sajtovima. Rezultati na kontrolnim pregledima su mi dobri, redovno pijem lekove, striktno se pridržavam propisane terapije, jedino se nisam odrekao cigareta. Svestan sam njihove štetnosti ali za sada nemam snage da ih se odreknem. One mi pričinjavaju zadovoljstvo koje ne mogu rečima opisati. Možda ću ih ipak jednog dana....ko zna?

DRUGA KNJIGA, u nastajanju

2008-12-25T13:55:00.003+01:00

MOJCA

Bosa je slavila rođendan. Zašto je pozvala moju sedamnaestogodišnju kćer, ne znam. Odnosno nisam znala dok mi dan kasnije mala nije priznala sva u suzama da je zaljubljena u njega. Govorila mi je: „Mrzim te, mrzim...nikada ti to neću oprostiti!“ Moja Alenka je sa svojih sedamnaest godina već bila fizički formirana kao devojka od oko dvadesetpet, dvadesetšest godina. Povukla je izgledom na oca, crnka, crnooka, visoka i dugonoga ali je imala i velike sise i lepo čvrsto dupence. Dobila sam je sa osamnaest godina. Zaljubila sam se u partizana, oslobodioca Ljubljane, Crnogorca, oficira. Po dužnosti je ostao u Sloveniji a srela sam ga i prvi put videla na jednoj omladinskoj igranci 1952 godine. I on se zaljubio u mene ali smo na venčanje čekali još godinu dana dok ne napunim osamnaest godina. Već sam bila uveliko trudna sa stomakom "do zuba" kad smo stupili pred matičara. Oduvek sam čeznula za seksom, čak sam i kao vrlo mala zamišljala, doduše maglovito, kako bi to izgledalo, masturbirala sam trljajući se do besvesti. Crnogorac je bio ostvarenje mojih snova, em sam se oslobodila mnogobrojne porodice em je on bio pravi pastuv. Vrištala sam pod njim ili na njemu po celu celcatu noć. Dugo nismo imali dece, moj Crnogorac je neprekidno bio na „terenu“, „gonio je ostatke bande“ a onda premeštaji i šetanja od grada do grada po Jugoslaviji, uvek neke nove dužnosti i zadaci. Nismo uspevali čestito da se skućimo. U retkim trenucima kada bi došao na dan, dva da se presvuče, okupa, nismo izlazili iz kreveta. Iako premoren i iscrpljen davao je sve od sebe da me zadovolji i uspevao je. Ali nikako nisam ostajala u drugom stanju. Iako sam Slovenka, znate onu: „Tako mlada a već Slovenka“, nisam varala muža iako je bilo prilika. Masturbirala sam po ceo dan kada ga ne bi bilo kod kuće. Bila sam i ostala nezasita, gladna za seksom! Onda nam se posrećilo! Alenku sam rodila pedesetreće. Bili smo presrećni, hteli smo još dece ali je to bio kraj. Baveći se mojom bebicom, za neko vreme sam potpuno potisnula želju za seksom. Pošto je valjda odradio sve što je trebalo, mog muža su premestili u Beograd. Bilo je to 1964 godine. Ušli smo u lep, veliki nov stan, radovali smo se kao deca. Mene su kao slovenački kadar zaposlili u CK-u a moj muž je dobio kancelarijski posao u vojsci i bilo nam je lepo. Alenka je imala svoju sobu pa smo se nas dvoje, čim bi zaspala, bacali jedno na drugo. Ipak vreme je prolazilo, moj muž se umorio i ostario, starila sam i ja ali me želja i dalje nije napuštala.

Te 1970 godine imala sam 35 godina, bila sam „koka“ kako su govorili momci, od koje bi bila dobra juha. Počela sam da „šaram“. Malo malo, pa bi me pozvali na neki prijem ili svečanost, moj muž nije voleo te „frtutme“ kako ih je nazivao pa sam išla sama. Kad god mi bi mi se ukazala prilika a bilo ih je da ne možete verovati, odvojila bih nekog zgodnog momka i dobro se potucala s njim. Ako niko ne zna, nije se ni desilo, bio je moj stav. Naravno da sam dobro pazila, nikako nisam htela da povredim svog Crnogorca koga sam i dalje mnogo, mnogo volela.

Nego da se vratim na Bosin rođendan. Bila je prošla ponoć i smatrala sam da je Alenka već trebala da bude u krevetu. Ušla sam u lift i popela se do šesnaestog sprata. Iz stana se čula muzika, zazvonila sam i pošto niko nije otvarao ušla sam. Posvuda je bilo momaka i devojaka, pića na sve strane, neki su plesali, neki sedeli i pili, bilo je tamno gorele su dve, tri stone lampe. U Bosinoj sobi na trosedu su sedeli on i Buda Bosin brat, ispred njih je bilo najmanje dve prazne boce i jedna do pola popijene Loze. Alenka je sedela u fotelji naspram njih, u ruci je držala čašu sa nekim sokom, pored nje na naslonu fotelje sedela je njena najbolja drugarica Vesna i šaputala joj nešto na uvo. Kada me je ugledala trgla se, ustala i zagrlila me: „Mama, da znaš kako mi je lepo!?“ Nikada ni ja ni muž nismo bili grubi prema njoj, rekla sam joj da smo se dogovorile da u jedanaest bude kod kuće. „Ali mamice vreme mi je proletelo, tako mi je fino ovde“ zacvrkutala je Lena. Buda me pozvao da sednem i popijem piće: „Pa onda kud koji mili moji.“ Sela sam između njih dvojice: „Ali samo jedno, zaista je kasno“, bila sam kao kategorična a ti Lenkice molim te pravo kući, sutra moraš u školu, ustaješ rano.“ Bilo joj je krivo i žao ali je ustala prišla im je i poljubila u obraz prvo Budu a onda i njega i idući natraške i sve vreme ga gledajući pravo u oči, izašla iz sobe. On mi je sipao Lozu, nazdravili smo i popili. Buda je sipao novu turu. Njih dvojica su imali po 24 godine. On je bio visok, stasit i plećat, plavih kao različak očiju. Butine su nam se dodirivale a kada je prebacio ruku preko mog ramena, osetila sam želju da ga imam i to odmah i sada! „Znaš, rekla sam mu, Alenka je još dete, ne bih volela...“ Prekinuo me: „Šta vam pada na pamet, ne bih je ni pipnuo, mator sam ja za nju, ona mora da ima dečka njenih godina ili starijeg godinu, dve, nemojte uopšte da brinete.“ Popili smo i treću turu, odnosno ja, njima je bila ko zna koja. Posle četvrte ture, naslonila sam glavu na njegovo rame. Udahnuo je miris moje kose i videla sam kako mu se farmerke napinju. Nisam se femkala, položila sam šaku na njegov kurac i stegla ga preko tkanine. Okrenuo mi je glavu i gurnuo jezik u usta. Potpuno sam pomahnitala, zaboravila sam gde se nalazim, krajičkom oka sam videla da je Buda ustao i izašao iz sobe. Sisali smo i grizli jedno drugom jezike i usne, raskopčala sam mu farmerke, uhvatila ga za već dignut kurac i počela da ga drkam. On mi je zavukao ruku ispod haljine, u ono vreme se nisu nosile hulahopke, imala sam čarape na haltere, i ispod gaćica mi pomilovao klitoris. Ustala sam, svukla mu farmerke i svoje gaćice, sela mu u krilo obgrlivši ga nogama i navukla se svom snagom na njegov kurac. Ako smo mi Slovenci išta naučili od Srba to su psovke. Kad izgovorim penis i vagina to mi zvuči sterilno, apotekarski, kurac i pička zvuče sočno i tačno znaš o čemu se radi. Jebali smo se kao pomamni, svršila sam vrišteći. Bila sam potpuno van sebe i preneražena kada su se otvorila vrata. Vesna je proturila glavu i pogledala nas zapanjeno. Brzo je zalupila vrata, ja sam se na vrat na nos sredila, pogledala ga, sedeo je znojav i malaksao i duboko disao. Izletela sam napolje i stepenicama otrčala do našeg stana. Alenka je bila u svojoj sobi, moj muž je hrkao, tiho sam ušla u kupatilo i zaključala se. Kada sam malo došla sebi napunila sam kadu toplom vodom, skinula se i opružila. Nije mi izlazio iz glave. Zavukla sam prste u pičku, palcem sam trljala klitoris i svršila još dva puta prizivajući njegov lik.

Alenka se sutra vratila iz škole uplakana, Vesna joj je ispričala ono što je videla. Ušla sam u njenu sobu i počela da je milujem po kosi, bez reči. Iz nje je provalio bes: „Nisi to smela da mi učiniš, mrzim te, mrzim...odlazi iz moje sobe, on je moj, volim ga najviše na svetu...“ Pokušala sam da joj kažem: „Dušo moja pa on je stariji od tebe celih sedam godina, da imaš dvadeset ili više to ne bi bio problem ali...“ Prekinula me: „A ti si od njega starija jedanaest godina, nemoj molim te da mi pričaš priče i idi iz moje sobe!“ Nije htela sa mnom da progovori skoro mesec dana, izbegavala me je. Ja sam se tucala s njim u njegovom stanu, jednom čak na tepihu u trpezariji. To je bilo leti kada njegovi nisu bili u Beogradu po nekoliko meseci. Oboma su nam ispod očiju rasli tamni kolobari, on je vidno smršao, skoro da nismo ništa jeli. Znao je da me mazi i celu obliže jezikom, mogla sam da svršim a da i ne uđe u mene. Iako sam bila iskusna u vođenju ljubavi, njegova mašta je znala da mi priredi neverovatna iznenađenja i uzbuđenja. Muž je primetio da me svaki dan nema u kući po nekoliko sati, bilo pre ili posle podne. Zafrkavao se: „Jesi li se ti to politički angažovala pa i leti ideš sa sastanka na sastanak?“ Odmahivala sam rukom: „ Ma pusti sve je to jedna velika gnjavaža.“ Alenka je znala gde sam i šta radim, ipak nije ni zucnula ni ocu a ni meni nije uputila ni jednu jedinu reč. Imala je plan i bila je strpljiva. Za proslavu svog osamnaestog rođendana tražila je od nas da napravi žurku. Zamolila nas je da odemo negde da se društvo ne bi osećalo neprijatno. Moj muž je pristao, samo je zamolio svoju obožavanu mezimicu da se ne napije i da ne dozvoli društvu da divlja, zbog komšija. Spremila sam dosta sendviča, dve pite, tortu, bilo je i tri flaše vina i puno sokova. Glupača! Na pamet nije padao on! A baš on je bio centar Alenkinog plana i strpljivog čekanja. Morala sam da joj se divim, da svoju rođenu kćer posmatram drugim očima. Naravno to sam kasnije saznala. Te noći kada je ispratila društvo ostali su sami. Sve mi je ponosno ispričala ali se lako moglo osetiti zadovoljstvo zbog osvete. Bar je ona to tako videla i osećala. Privila se uz njega kao mačka i počela da ga ljubi u vrat. On je u prvi mah odbio ali je ona bila uporna. Nije ga ona kao ja odmah uhvatila za kurac, pustila je njega da je polako svlači, grickajući joj ušne resice, zavlačeći joj jezik u uvo. Pričala mi je da je po njegovom pogledu videla i znala koliko je lepa. Sisao joj jezik, oblizivao usne, ljubio vrat i grudi, sisao bradavice...“Mama svršila sam kad mi je poljubio stomak i lizao pupak!“ Bio je nežan i pažljiv sa njom. Grickao joj je dlačice, ljubio i lizao unutrašnju stranu butina razdvajući ih polako. „Svršila sam po drugi put kad je svoje usne priljubio uz moju ....!“ „Nisam osetila bol kad je ušao u mene, toliko mi je bilo lepo, bila sam na nebesima.“ „Ulazio je i izlazio iz mene polako i nežno, stomaci su nam se dodirivali, ležala sam na leđima raširenih nogu potpuno opuštena i srećna, ništa na svetu nije postojalo osim nas dvoje!“ „Više i ne znam koliko puta sam svršila ali se dobro sećam da sam osetila grčenje njegovog...znaš, izvadio ga je brzo iz mene i hteo da prospe seme u šaku. Uhvatila sam ga i usmerila na svoj stomak. Zapljusnula me kiša vrelih kapljica. Mama, to je nešto najdivnije što mi se desilo!“ Nisam znala ni umela da joj bilo šta kažem. S jedne strane bilo mi je drago što je svoj prvi odnos imala sa njim, osećajnim i nežnim, momkom, čovekom koji je kao retko koji muškarac mislio prvo na svoju partnerku a posle na sebe a u isto vreme mi je padala na pamet i misao da je tucao i majku i ćerku. Kako bilo, obe smo ga zapamtile. Sad on ima preko šezdeset, mislim šezeset i dve, ja sedamdeset i tri a Alenka peset i pet. Bilo je davno ali ga nisam zaboravila. Ni Alenka, kad god mi se javi iz Amerike pita da li sam čula šta o njemu.

DRUGA KNJIGA, u nastajanju

2008-12-23T12:11:00.001+01:00

ZDENKO

Upoznao sam ga kada je došao u likovnu koloniju koju sam uz Lazinu pomoć osnovao u Domu. Nina i Goran su insistirali, prosto zahtevali da i on dođe. Pričali su bajke o njemu. Mlađi od mene dve godine, visok otprilike kao ja, sede kratke kose i brade, nosi naočare... dešavalo se a dešava se i danas da nas zamene. Baba na Jami ga je kada je bio pre mesec dana i sa štapovima išao ka vodi, pozdravila rečima: „Jesi l’ poranio Zdenko?“ Ne ličimo bukvalno „Ali ste obojica lepi“ rekla je Nina. Još tog prvog puta je sa sobom poneo šestometarski štap, „Ovo je moj čovek“ pomislio sam. Sada mogu da potvrdim da je lud za pecanjem isto kao ja. Bog’te, sad mi pade na pamet, i on i ja smo infarktaši i imamo Anginu Pectoris! I obojica ne hajemo mnogo zbog toga. Došao je i sledeće godine i sledeće i ostavio Domu odličnu kolekciju slika. Posle doručka smo išli na „Mrtvu Tisu“ i uglavnom kod Mileta zauzimali ponton i pecali. Punili smo velike kante manjovima, retko kojim melezom ali smo se zato zezali i izvrsno družili. Bazu smo činili nas četvoro, Nina, Goran, on i ja a ostali su dolazili i odlazili, šetkali, obilazili prase koje se vrtelo na ražnju, pijuckali, donosili nam piće i kafu... Po pravilu slikali su posle večere pa do ranih jutarnjih časova. Voleo sam da im priređujem iznenađenja. I sada se seća vangle vrućih mekika koje je Jova pekar doneo u atelje gde su slikali, oko dva ujutro. Pa tepsije vrućeg bureka. Nina je Bečke šnicle zbog velčičine nazvala „Slonovsko uvo!“ Trudio sam se da im omogućim najbolje uslove za rad, smeštaj i najbolju hranu. Oko platana, boja...konsultovao sam se s njima i bili su zadovoljni. Pored naših Laza je u koloniju pozivao i Makedonce, Bugare...svi su se dobro slagali i družili. On je od prvog trenutka privlačio opštu pažnju. Nije to činio namerno, nije se „trtio“, prosto i jednostavno, svi su voleli da budu u njegovoj blizini. Odličan slikar, to sam i ja kao laik mogao da vidim, duhovit, kozer, pažljiv prema svima a pre svega prema ženama i naravno pecaroš majstor. Kada peca, smiren je za razliku od mene kome proradi adrenalin čim plovak potone ili legne, podsetio me na jedan događaj s čika Pištom od pre sedam, osam godina dok smo u čamcima ušticovani pecali na Jami. Bio sam daleko od njega nekih dvadesetak metara a i Milan, kad je upecao šarana koji je brat bratu bio težak osam kilograma. Gledali smo kako se muči da ga dovuče do čamca, mrcina je to, bio je spustio meredov i kad je najzad posle jedno pola sata uspeo da ga pothvati, podigao je meredov a šarančina je samo skliznula kroz trulu mrežu na dnu i otplivala. Meni je došlo da poludim a čika Pišta je mirno, bez i trunke nervoze rekao: „O’šo!“ Takav je nekakav i on. Držimo se već dugo ali sam ga video samo jednom da se iznervirao. I to je bila moja krivica. Pecali smo u „dubini“ i napunili čuvarku. Kao navijen sam ponavljao: „Alaj ćeš se načistiti ribe.“ Prvo se smejao i šalio, dosoljavao i on ali kako nisam prestajao, zaćutao je. Posle dva sata mog ponavljanja: „Alaj ćeš se....“ okrenuo se i rekao mi: „Ovo je poslednji put da ti dolazim na Jamu.“ Ućutao sam. Kada smo se vratili na obalu a usput nam je Milan dao i svoju čuvarku, seo je na hoklicu i bez reči uzeo da čisti ribu. A nije je bilo malo! Sa Milanovom, bilo je bar dvadeset pet kila. Nije hteo kući da ponese ni jednu jedinu ribu. Ništa mu ne govorim ali mislim da bi bilo bolje za njega da ne sabija sve u sebe, da se izdere, izgalami, da se posvađa ako treba. Uostalom on je zbog nagomilanih stresova i dobio infarkt.

Nije zlopamtilo, pozvao me i bio sam na njegovoj izložbi u Beogradu. Posle nas je odveo u „Kolarac“, njegovu dugogodišnju od studentskih dana omiljenu kafanu gde su konobari a znaju ga i mladi i stari, sastavili stolove za nas. Bivao sam na mnogim izložbama ali je njegova nosila šnjur, nije moglo da se uđe od sveta. Najlepše od svega je to što je bilo puno njegovih koleginica i kolega a zna se koliko su umetnici sujetni i surevnjivi.

Zovem ga često i uglavnom kada ulovim veliku štuku: „Kada ćeš doći, upravo sam izvukao štuku od četiri kila.“ Odmah se „zapali“: „Jel’ s obale?“ pita uzbuđeno. Došao je prošle nedelje sa Ninom i Peđom kolima, jednim udarcem „ubio je nekoliko muva.“ Posetio je taštu i odseo kod nje, bio je u ponedeljak na otvaranju Ninine izložbe i tu smo se dogovorili da sutra dođem po njega i da odemo na Jamu. Utorak i sreda su bili kao da smo ih poručili! Na nebu ni oblačka, sunce je sijalo ceo dan. Ono, decembar je i ujutro kada zabacujemo štapove, hladno je, slana pokriva ostatke trave. Mene to ne tangira mnogo ali on je „smrzotina“. Ponudio sam mu vatiran kombinezon ali se on već bio pripremio, ispod pantalona je imao donji deo pižame, na sebi duks i debeo vuneni džemper a preko toga vijetnamku, pa šal, rukavice i kapu. Na nogama gojzerice, kako smo ih nekada zvali. Nije ulazio u kuću, šetkao je obalom prateći pogledom plovke, pričao i šalio se s Vladom, ja sam im donosio, njemu kafu s mlekom a Vladi čaj a u kući na „Smederevcu“ podgrevao kupus s rebrima i kostima koji sam poneo iz Novog Sada. Ručali smo na prevrnutom Lacikinom čamcu, mi bolji ugođaj ne tražimo! Utorak je što se tiče štuka bio promašaj. Nije bilo ni pipanja. U sredu smo opet poranili, zabacili štapove i dok je on ostao na obali ja sam počeo da pripremam kupus s ovčetinom, bolje reći ovčetinu s kupusom. Oko devet sati izvukao je prvu štuku od oko pola kile. Doneo je i stavio u kantu u kuhinji. Malo kasnije pojavio se Vlada i prilazeći obali izdaleka je govorio: „Već znam, svratio sam do Zdenka, alal vera...znači krenulo je?“ Opet sam ručak izneo na čamac, napucali smo se, on je pojeo i šaku kao otrov ljutih papričica. Taman kad sam oprao sudove, pojavio se noseći štuku od kilo i po. „E sad i treću za sreću“ kazao sam. Upecao je i treću ali četvrtu a bila je komadina nije izvukao. Već je bio pao mrak, Vlada je pokupio svoje štapove i ja sam se spremao i već se mašio za poslednji sa leve strane kada smo videli da krajnji desni plovak naglo nestaje i najlon se zateže. On je prišao štapu i verovatno mu se u mraku učinilo da je najlon dovoljno zategnut pa je kontrirao. To je bila greška, reagovao je početnički za šta je sigurno kriv mrak i njegova ćoravost, nije okrenuo ručicu bar dva puta i prosto je istrgao štuketini kedera iz usta! Fulao je. Meni se podigao pritisak, psovao sam, znam da je odličan pecaroš ali ovo je bila štuka kapitalac, On je reagovao baš kao nekada čika Pišta. Ni nagoveštaj nervoze ili uzbuđenja nije bio na negovom licu i u njegovom ponašanju. Sada hladne glave shvatam da je ceo dan od sedam ujutro do mraka proveo na obali, da je izgubio koncentraciju, da je smrznut jedva čekao da sedne pored usijanog šporeta. On je na neki način vuk samotnjak. Voli društvo i aktivno učestvuje u druženju ali vrlo često voli da se osami. On, za koga njegova žena kaže da što je stariji sve više priča, ume da ćuti, da ne otvori usta po nekoliko sati. Letos kada bih ja otišao da dremnem posle ručka on nije mogao da sačeka pet sati nego je u tri po najvećoj vrućini stavljao kapu na glavu uzimao štapove, mamke, čuvarku, veslo i čamcem odlazio u drezgu usred Jame. Jednom mi je rekao da mu nikada nije dosadno sa samim sobom. Zabaci štapove oko čamca kao lepezu, zapali cigaretu, ispruži noge i uživa gledajući lokvanje oko sebe, čaplje, kormorane, labudove, gnjurce, žabe i bavi se svojim mislima. Kaže da „slika u glavi“ po nekoliko slika, prevrće ih i obrće, traži najbolja rešenja, prepravlja ih i ispravlja. U svojoj ludoj glavi i piše, sastavlja čitave knjige, prikaze izložbi koje mu se dopadnu i svašta još i to objavljuje na svom Blogu ali i na drugim Blogovima. Istovremeno ne gubi iz vida ništa što se dešava oko njega.

Ume da sluša druge što je retka osobina. To sam shvatio jednom kada mi se grlo skoro osušilo od pričanja, pričao sam sigurno bar dva sata a on me pažljivo slušao. Nije me prekidao, nije otvorio usta. Kada progovori ima šta da kaže. Obrazovan je, obrazovan sam i ja ali što kaže Nina, od njega se može mnogo naučiti. I neprekidno nastavlja da i dalje saznaje i uči, čita svuda i na svakom mestu, radoznao je i sve ga interesuje.

Nas dvojica se naravno razlikujemo po mnogo čemu ali imamo i puno zajedničkih osobina, navika, čak su nam i neka osećanja skoro identična. I on i ja volimo svoje žene. Moja je umrla od raka ali je neprekidno sa mnom, ne mogu da prekinem i neću, da mislim i govorim o njoj. Voleo sam je najviše što sam mogao svom svojom dušom i srcem. Isti je slučaj i sa njim. I on svoju Jasnu beskrajno mnogo voli. Često je pominje, citira njene reči kada želi da nešto preciznije objasni a čini mu se da će njenim rečima to i učiniti. Kada joj spomene ime uz neizbežno „moja“, osmeh i izraz ljubavi se jasno vide na njegovom licu.

Pre nekoliko godina je sa zajedničkom prijateljicom Bo bio kod mene na večeri. Spremio sam svoj specijalitet „Štuku u mundiru“ sa Tartar sosom. Jesenas je pažljivo zapisao recept i za jedno i za drugo i kada se vratio u Beograd, iznenadio je Jasnu i Miku iznevši im na terasu za ručak, tepsiju sa „Štukom u mundiru“ i Tartar sos. Pozvao me i dao mi na telefon Jasnu. Bila je oduševljena, nije imala reči da opiše ukus i ugođaj koji im je priredio. Bilo mi je drago što je uspeo, što se do tančina držao mog recepta ali i saveta koji sam mu dao da štuku, makazama od glave sečući papir, pred njima iznese „na videlo dana!“

Znajući ga, ubeđen sam da će i ovo što sam ispričao objaviti na svom Blogu.

Došao sam u Beograd i javio sam mu se prekjuče. Danas u u dva ćemo se naći u „Kolarcu“.

DRUGA KNJIGA, u nastajanju

2008-12-22T12:23:00.002+01:00

LJILJANA

Bio je na drugoj godini Prava a ja brucoš. Zaljubila sam se u njega na prvi pogled! „Apaš“ kako ga je kasnije nazvala od milošte moja mama, neprekidno je bio sa drugarima, pili su kad god su imali para i činilo se ceo ostatak dana provodili u ulaznom holu Pravnog fakulteta, merkajući i odvajajući „ribe.“ Bila sam (i ostala) jezičava i jedva sam čekala da mi nešto dobaci. On to za razliku od svojih pajtaša nije radio. Pričalo se da se zabavlja sa najlepšom devojkom na Pravnom. Nisam znala kako da mu priđem a ludela sam od zaljubljenosti pa sam iznenadila samu sebe kada sam mu jednog dana prišla i rekla kao da se obraćam celoj grupi: „Jaki ste samo na rečima a na delu...“ On je bez reči ustao, uhvatio me za ruku i kroz hodnik poveo do slušaonice. Išla sam s njim kao omađijana. Uveo me unutra i zatvorio vrata. Obuhvatio mi je glavu šakama i nežno pritisnuo usne na moje. Sklopila sam oči, samo što se nisam onesvestila! Onda sam se trgla! Jezikom je otvarao moja usta! Danas će se to mnogima činiti smešno i neverovatno ali to je bilo prvi put u mom životu da se ljubim na takav način. Prošaputao mi je: „Ne stiskaj zube, otvori usta.“ Mislila sam da ću umreti od slasti kada je počeo da mi sisa jezik. Pripila sa se uz njega, zagrlila ga i prepustila mu se.

Pratila sam ga kao kučence, rekao mi je da je raskinuo sa „onom“. Prodavala sam zajedno s njim Novogodišnje čestitke, na ulici, po hotelima i restoranima, po kućama od vrata do vrata i naravno, završavali smo u „Grgeču“. Meni je bilo najvažnije da sam pored njega.

Jedinica sam ali nikada nisam bila razmažena, uspevala sam da redovno dajem ispite i pored ogromne količine vremena koju sam provodila s njim. Onda je on posle druge godine napustio Prava i upisao Likovnu Akademiju. Naprosto mi se izgubio iz života. Srce mi je bilo slomljeno ali sam i ja imala svoj ponos. Prošlo je bogami nekoliko godina, ja sam bila na četvrtoj i već sam radila kao novinar, kad mi je Gaša njegov najbolji drug rekao:“ ’Ajde da ga potražimo.“ Provrtan i „vidra“, Gaša se raspitao i pronašli smo ga na času Anatomije. Znakovima samo njima znanim, kroz staklena vrata Gaša mu je objasnio gde ćemo ga čekati. Posle dvadesetak minuta pojavio se u „Kikiju.“ Iako sam vremenom izgradila samosvest i bila „sigurna u sebe“, u ušima mi je zabubnjalo kad me je poljubio! Doduše drugarski u obraz ali dodir njegovih usana učinio je da se vrati sve ono što sam prema njemu osećala! Ovog puta te neću pustiti tako lako, pomislila sam gledajući njegove plave oči. Bio je pustio bradu i ugojio se ali i takav, ogroman kao medved bio je lep. Dugo smo razgovarali, Gaša se posle nekog vremena izgubio, i dogovorili smo se da se ponovo vidimo. Shvatila sam da mu je drago što me vidi ali nije rekao ni dan ni vreme sastanka. Pustila sam da prođe nekoliko dana i onda sam ga, bilo je rano jutro, pozvala telefonom. Zamolila sam ga da pođe sa mnom kod automehaničara, imala sam Mini Morisa, „biće mi lakše kad si pored mene, znaš ti majstore.“ Pristao je iako sam ga probudila. Došla sam po njega vozeći najbrže što sam mogla. Posle sam ga povela na „Ušće“ na ručak. I to je bilo „njegovo mesto“, došao je da nas usluži sam šef restorana, njegov drugar iz pedesetih, iz detinjstva. Neprestano sam pričala, o sebi, o poslu, o ljudima koje srećem. On me je sa zanimanjem slušao, nešto malo je pojeo a onda je nastavio sa Lozom. Sada kada se setim...Bože, koliko je mogao da popije taj čovek i uopšte se to nije primećivalo na njemu, oči su mu i dalje bile nebesno plave, nije zaplitao jezikom, kada je govorio, govorio je kao i obično. Već je bio pao mrak kada sam ga odvezla do kuće. Na rastanku sam mu rekla da imam karte za „Kralja Ibija“ i ako hoće možemo da odemo prekosutra na drugo izvođenje, postpremijeru. To ga je obradovalo, već sutradan posle premijere ceo Beograd je pričao samo o Zoranu i njegovom „Kralju Ibiju.“ Znala sam da voli pozorište, umeo je da povede celu bulumentu iz kraja na neku predstavu koju je voleo. Voleo je i operu, imao je svoje mesto u sezoni na balkonu tik do pozornice. Ja sam došla upicanjena i namirisana a on u polupocepanim farmerkama umrljanim bojama, nekakvoj narandžastoj frotirskoj majci i patikama na bose noge. Nisam malograđanka ali me je u tom trenutku bilo malo sramota od sveta. Da sam mu išta rekla ne bi me shvatio, nimalo nije polagao na spoljašnji izgled. Sećam se kada me je poveo na večeru na brod „Split“, bio je opet u ofucanim farmerkama a gore je na golo telo obukao nekakav sivi sako bez dugmadi, koje je zamenila velika zihernadla. To se dešavalo mnogo, mnogo vremena pre Panka. Neko bi rekao da je išao ispred svog vremena, u mnogim stvarima i jeste ali što se tiče oblačenja, to mu je bila „zadnja rupa na svirali.“

Počeli smo da se viđamo, prvo svakih nekoliko dana a onda svaki dan. Ja bih posle posla ili ako sam bila slobodna i ranije, dolazila po njega ili kod njega ako je bio sam, što je bio čest slučaj. „Gajba“ mu je inače bila otvorena za gomile momaka i devojaka koji su se smenjivali, tu se kartalo, pilo, kuvalo, ljubavisalo... On bi me odvodio u svoju sobu, niko nam nikad nije ni zakucao na vrata, i tu bismo se ljubili i vatali. Zakazivali smo sastanke i u gradu, najčešće u „Šumatovcu“. Jedne večeri sam kasnila, morala sam da pregledam i montiram intervju sa važnom ličnošću, tu nije smelo da bude greške. Pre nego što sam ušla u baštu videla sam ga kako sedi sa drugom za stolom u sred bašte i pije. Poljubila sam ga i izvinula se zbog kašnjenja ali je on veselo odmahnuo rukom: „Nije mi bilo dosadno kao što vidiš, naišao je Slobo pa smo se zabavili čekajući te.“ Planirala sam da to veče budemo sami, da odemo kod mene, mama i tata su bili otišli na nekoliko dana iz Beograda ali su njih dvojica morali da dovrše flašu „Vlahovca“ koja im je stajala pored noge od stola. Na samom ćošku stola nalazila se treća čaša sa pićem. Nisam morala dugo da mozgam, konobar u čijem su „reonu“ sedeli, raznevši piće došao je i na eks ispraznio čašu. Oni su je ponovo napunili, naravno i sebi. Slobo me je ljubazno pitao šta ću da popijem ali sam odbila govoreći da mi uskoro krećemo. To moje uskoro pretvorilo se u četiri sata! Kada smo najzad došli u moj stan on je rekao da ide da se istušira: „Smrdim k’o pas.“ Pošto ga dugo nije bilo otišla sam u kupatilo, ležao je u kadi držeći tuš u ruci i mirno spavao. Isključila sam vodu, probudila ga, obrisala i odvela u krevet. Možete misliti kakav smo seks imali! Zahrkao je čim je osetio krevet. I pored svega nisam odustajala, volela sam ga i znam da je i on mene voleo, doduše na svoj način. Stanovala sam na Dedinju a on je svake srede radio mozaik u bivšem Kunovom ateljeu koji se nalazio odmah ispod Muzeja 25 Maj. Bilo mi je blizu pa sam ga često posećivala, ostavljao je čekić i kamenčiće, izlazili smo i sedali na neku od klupa i zagrljeni uživali u zelenilu Hajd Parka i cvrkutu ptica. Doduše više on nego ja. Ja sam tipično gradsko dete, za mene je Priroda samo neophodan ukras na koji ne obraćam mnogo pažnje, koji se podrazumeva ali on je imao istinsku i jaku vezu sa živim i neživim svetom oko sebe. Poklonio mi je jedan mali mozaik i sada visi u mojoj radnoj sobi.

U želji da uvek vladam situacijom ali i da ga uvedem „među moje“, napravila sam kardinalnu grešku! Na premijeru, ne sećam se više kog komada u Ateljeu 212, povela sam roditelje, kumove, tetku i teču, ujake i ujne i njihovu decu, bilo nas je više od dvadeset. On je bio iznenađen to nije mogao da sakrije ali se ponašao ljubazno i korektno. Jedva je čekao da se predstava završi, nisam sigurna ni da li je gledao uopšte. Planirala sam da posle predstave svi zajedno odemo na večeru u „Srpsku kafanu“. Dok su moji išli prema kafani on me zadržao i ozbiljno me pitao koji je datum. I sada se sećam bio je 27.Februar! „E pa ovako, rekao je, hajde da se ovde nađemo 27.Februara za deset godina.“ Bilo mi je strašno, suze su mi krenule niz lice, on me nežno poljubio u čelo, okrenuo se i otišao.

Srela sam ga početkom osamdesetih ispred bioskopa „Jadran“, prošle su godine, udala sam se, imala sam dva sina, muž mi je radio u MIP-u, ja sam bila urednik, imala sam sve što mi je trebalo, bila sam „svetska žena“. Poljubili smo se drugarski i srdačno. Pozvala sam ga da nešto popijemo kod „Konja“ i ispričamo se. Popeli smo se na sprat, nije bilo gužve, ja sam poručila esspresso i Remmy Martin a on naravno Lozu. I on se bio oženio, rekao mi je da ženu voli najviše na svetu, da je to bukvalno bila ljubav na prvi pogled, ma kako to izlizano zvučalo. Imali su sina od četiri godine. Ne znam zašto i kako ali osetila sam ljubomoru prema toj nepoznatoj ženi. Da li sam ga prebolela? Na rastanku sam mu rekla, bilo je to jače od mene, naprosto mi je izletelo: „Žao mi je što nisam više spavala s tobom!“

DRUGA KNJIGA, u nastajanju

2008-11-30T22:51:00.003+01:00

BUŠA

Imenjaci smo ali mene od malih nogu zovu Buša. Nisam ga sreo nekoliko godina ali kad god ustanem iz kreveta, prvo što vidim, čak i mamuran, su njegovi akvareli na zidu. Uramio sam ih sa paspartuom i tankim lajsnama da ne bi odvlačili pažnju od istinske lepote tih njegovih ruku dela. Jesam pjandura ali to ne znači da ne znam šta je lepo i šta je dobro. Poklonio mi ih je početkom devedesetih godina dok sam još držao kafanu na špicu Međice.

On i njegovi drugari slikari su napravili letnju beogradsku likovnu koloniju „Ada Međica“ na Rcetovom splavu. Ustvari Rce je iznajmio splav sa restoranom i pokrivenom baštom, najvećom na keju, opet njegovim drugarima poznatim vaterpolistima, na dve godine i onda su svi zajedno smislili tu koloniju. Planirali su da na kraju održe aukciju slika i da za sav novac kupe lekove i ostale medicinske potrepštine za Banjalučko porodilište. Znali su oni za jadac, nikako živa lova. Učestvovali sve sami poznati slikari i slikarke, Direktor Muzeja savremene umetnosti, profesori sa Akademije, marka do marke. On je prvog dana kao i ostali počeo da slika na splavu. Ja sam se vraćao iz neke nabavke i pošto mi je čamac bio privezan kod Rceta, seo sam da popijem piće s njim. To se oteglo, i on i ja smo mogli da popijemo ko konji. „Bušo, rekao mi je, a da ja dođem da slikam na tvojoj terasi?“ „Ljubim te brate, obradovao sam se, pakuj stvari i idemo.“ Ja sam sa Mišom koji mi je pomagao i pomalo bio ortak, uz brvnaru podigao terasu na stubovima, s namerom da je natkrijem jednog dana. I gore smo napravili drvene stolove i klupe ali od tog dana terasa je bila samo njegova.

Malo malo pitao sam ga: „Jel da donesem?“ Dok je slikao pio je „Briški Roze“ i to bogami po desetak boca na dan. Ponekad bi sišao dole i za improvizovanim šankom, popio bi crnogorsku Lozu: „Da presečem, zezao se.“ Po ceo dan je bio u kupaćim gaćama, bućne se u Savu i onako mokar se popne i nastavi da slika. Posle dva dana na terasi mu se pridružio i Miki njegov drug iz Crne Gore koga je sreo na keju kako bleji. Doputovao je u Beograd sa ženom da poseti tazbinu. E i taj je mogao da popije! Miki je bio s njim dva dana a onda se vratio na Rcetov splav.

Njegovo slikarstvo mi je bilo čudno, bar u početku, nizao je jednu do druge linije široke oko dva centimetra, svaka svetlija za nijansu od druge iako je objekat bio realan. Kad bi sliku gledao sa daljine od dva tri metra iz nje bi izbijali neverovatni efekti. Jebo te ja sam počeo da serem kao da sam Istoričar umetnosti. Zezao sam ga: „Ako mi zatrebaju lajsne, hoćeš li da mi pozajmiš neku?“

Špic je bio prepun ljudi, dolazili su na ceo dan da se kupaju i sunčaju a mi smo se ubijali od posla. Lova do krova! Za stolom na strani prema Adi, sedeo je njegov drugar iz mladosti Grof sa pajtašima i igrao Remi. S vremena na vreme bacao je pogled iza sebe na štapove koje je zabacio za smuđa. I jebote, svaki dan je zakačio po jednog ili dva a nekoliko puta i dobre štuke. Retko se peo do njega, nije želeo da ga ometa u radu a tada sam prvi put čuo da ga neko zove Đani. Nisam ga pitao ali mislim da mu je to nadimak iz starog kraja.

Jednog dana je doveo i „Pljusak“ kako sam je krstio. Zvala se Ana, bila je slikarka i ćerka njegovog pokojnog druga i velikog poznatog slikara. Nazvao sam je „Pljusak“ jer je zaista bila pravo osveženje u gomili pijanaca i lezilebovića, bila je kao letnji pljusak. Njoj se to dopalo a ja sam, govedo matoro, stalno ponavljao te „Pljusak“ hoćeš li ovo, te ono, bio sam ko muva zunzara ali mi ona to nije zamerala. Pridružila mu se sa platnima, bojama i četkama na terasi. Sa splava su im donosili klopu a nekoliko puta su čamcem odlazili na ručak. Večera je uvek bila zajednička i to kasno, posle deset sati. Prespavao je dve ili tri noći u brvnari. Pravo sa terase ulazilo se u jednu jedinu veliku prostoriju gde sam po podu poređao sunđere debele 30 santimetara i prekrio ih frotirima i ćebadima. Bilo je i nekoliko jastuka. Tu je spavao ko je stigao, ja, Miša, Marko Alas, dve mačke i Žuća mešanac koga je neko doveo i ostavio na Međici. Iako smo po celi celcati dan pili, ustajali smo rano, oko šest. Skuvali bismo kafu, seli na klupu, zapalili cigarete i bez reči uživali u miru kojem je doprinosila tiha zeleno žuta Sava, retki zraci sunca koje je još bilo nisko na nebu, od drveća ga nismo videli, cvrkut nevidljivih ptica... „Ej! U Beogradu si i nisi! Bušo ovo je pravi raj“, progovorio je. Dok je on srkao Lozu ja sam pekao jaja na slanini. Jebo te, suze mi dođu na oči kad se setim. Posle doručka je sišao i seo sa blokom i akvarel bojama za jedan sto. Seo sam pored njega donevši Lozu a on je već bio napravio akvarel moje brvnare sa sve terasom i drvenim stepenicama. Tada je dok smo pili napravio i ostale i poklonio mi ih. Nemam u kući nešto naročito vredno ali i da imam, najvredniji bi mi bili njegovi akvareli. U dahu ih je napravio, sam je to poželeo i zato su odlični.

U jednom trenutku mi se učinilo da između njega i „Pljuska“ „ima nešto“. Bili smo sami, dobro zagrejani pa sam ga i pitao o tome. Ana je bila mršavica ali lepo građena, male sisice, ravan stomačić, lepe noge. „Daj Bušo, šta ti pada na pamet“, skoro se naljutio, „znam je od malih nogu, od njene jedanaeste godine.“ „Jebi ga, rekao sam, „ona sad ima skoro trideset“, video sam kako diže ruke i otvara usta, „znam da voliš samo svoju ženu, trista puta si to ponovio ali ja mislim da „Pljusak“ ne bi imala ništa protiv, samo da znaš kako te gleda...“ „E, ajde da prekinemo sa tim, nema među nama ništa niti će biti“, odsekao je. Nisam više insistirao. Nastavio sam da budem pažljiv prema „Pljusku“, ja bogami bih ali nije bilo šanse. Držala me je na distanci. Možda zaista nije ni bilo ništa među njima ali da je ona bila zagrejana za njega, to se videlo iz aviona. Mislim da je to primetila i njegova žena na večeri posle aukcije, „Pljusak“ nije oči skidala s njega. A i ja sam se uhvatio toga kao pijan plota. Kad sam ga sreo poslednji put, videli smo ga Rce i ja sa splava, vozio je bicikl po keju, pozvali smo ga da dođe. Obradovao nam se iskreno, uostalom i mi njemu ali! Kad je Rce hteo da mu sipa Lozu, rekao je da mu sipa sok ili kiselu vodu. „Molim“, razrogačili smo oči! „Prestao sam da pijem uskoro će biti pet godina“, rekao je. Rce i ja smo se betonirali, gutljaj Loze, dva gutljaja Apatinca. U neko doba sam ga pitao da li viđa „Pljusak“. „Video sam je dva ili tri puta ali odavno nemamo veze, ne znam šta je s njom i gde je.“

Zaboravio sam da kažem da im je aukcija uspela, ozbiljno su je pripremili, vodio je Nikola Kusovac i prikupili su dosta love. Soletov brat je radio za jednu farmaceutsku švajcarsku firmu i nabavio je, po spisku koji su tražili od Banjalučke bolnice, nabolje lekove i ostalo. Sve su spakovali u kamion i odvezli na lice mesta. Kintu nisu uzeli za sebe a zna se kako se živelo 93-će. A Miloševića, njegovu Mirjanu i ono dvoje žgebčadi, kurac je boleo za bilo koga na svetu! Jebo te gde sam ja i kom pravcu krenuo, alkohol mi je popio mozak.

DRUGA KNJIGA, u nastajanju

2008-11-29T01:17:00.002+01:00

TETKA MIRA

O njemu? Prvo ću da kažem nešto o njoj, njegovoj majci. Imam osamdeset tri godine i mislim da bi bilo glupo da to ponesem sa sobom u grob. A ionako mi je sada svejedno šta ko o meni misli. Nas dve se znamo još od đačkih dana. Onda sam joj zavidela, gospođica, lepo obučena i doterana, pa još njen poznati „sanjalački“ pogled! Moja majka je prala veš da bi nas izdržavala, bili smo sirotinja. Ne stidim se sada toga ali u ono davno vreme, ona je imala sve ono o čemu sam ja samo mogla da sanjam. Neću da grešim dušu, nije ona bila ni glupača ni kaćiperka, nije dizala nos, družila se i sa mnom, nudila mi je ovo ili ono a meni je dolazilo da puknem od muke. Njen otac je bio „neko“ u onoj staroj Kraljevini Jugoslaviji. Vozio se u lakiranom uglancanom fijakeru, na nosu mu je bio cviker u zlatnom okviru, zlatan sat i lanac za sat, bela uštirkana maramica u džepiću sakoa, kicoški štap sa srebrnom lavljom glavom... Zato sam, malo je reći, bila iznenađena kada sam je jedne noći zatekla na skojevskom sastanku u Draganovoj kući! Bilo mi je krivo do bola! I Draganov otac je bio „neko“, bio je bogati trgovac, zbog toga su sastanci koje smo održavali u njegovoj kući pod maskom žurki i igranki, bili daleko od svake sumnje ali da i ona bude skojevka e to je za mene bilo previše! Naravno da to nisam pokazala. Kada smo otišle u odred, ona je za kratko vreme postala politički komesar čete. Svi su je voleli i slušali , čak i starji od nje po dvadeset godina. A onda kao vrhunac, u nju se zaljubio, zavoleo je a bogami i ona njega, najlepši i najhrabriji čovek na našem terenu! Mi smo po tom pitanju, za razliku od bosanskih i nekih drugih partizana, bili strogi i rigorozni. Ali čim se rat završio oni su se venčali. Ubrzo su dobili jednog pa drugog sina. I ja sam se udala i rodila prvo ćerku a zatim i sina. Posle oslobođenja Beograda, živeli smo tri godine van a onda smo se za stalno vratili u Beograd. Oni su se lomatali i seljakali po malim mestima u Makedoniji, Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori, smatrajući to svojom partijskom dužnošću i obavezom prema domovini. Budale! Svi koji su mogli ostali su u Beogradu, oni „jači“ zaposeli su dedinjske vile ali ni nama ostalima nije bilo loše. U početku smo se viđali na proslavama povodom dana brigade i oni su uvek dolazili iz nekog drugog gradića ili mesta. Ono što je mene „jelo“ je bio njihov odnos, sa kilometar se moglo videti da se i dalje vole. Na poseban način je bio pažljiv prema njoj, onako ogroman i lep, nije mu ništa bilo teško, mazio je u svakom trenutku, naravno ne napadno a ne samo ja, nego i ostale drugarice su joj zavidele. Naši muževi su pušili, pili, pevali i kartali se, nismo im na pamet padale. Bio je pažljiv i prema nama ali je ipak bio njen! Nije izbegavao ni drugare, sedao bi sa njima za sto popio po neku, odigrao tablić. Svi su ga voleli i poštovali. Bio je jedan od najmlađih Narodnih Heroja i to je zahtevao narod, mnogo pre nego što su zvanja Narodnog Heroja počela da se dele po nacionalnom ključu. Ništa nemam od toga i ako priznam da sam bila zaljubljena u njega. Kažem, bio je pažljiv prema meni kao prema svima i ništa više od toga. Za njega je postojala samo jedna žena. Krajem 1964 godine i oni su se doselili u Beograd i igrom slučaja dobili su stan sprat ispod nas. Počeli smo da se družimo, deca su nam neprekidno bila zajedno.

A sada o njihovom sinu. On je stariji od brata dve godine i prvo je dete koje je rodila jedna od nas. Upisao je Pravni Fakultet ali ga je više bilo po kafanama i žurkama. I pored toga mladi iz kraja su ga uzabrali za Predsednika omladine. Ne dugo posle toga, došlo je vreme da partijske organizacije predlažu kandidate za VI Kongres SKS. Na sastanku u našoj zgradi neko, ne sećam se više ko, predloži baš njega da bude delegat. Krv mi je jurnula u glavu! Ustala sam i predložila mog muža: „Prvoborac je, stari komunista, svi ga znate...a on, pokazala sam prstom na njega i videla kako se njegova majka zacrvenela, on je loš student, izgubio je godinu, više je u kafani nego kod kuće ili na fakultetu, kakav on primer daje mladima, baš sam bila zapenila!“ Od jeda nisam ni pomislila na svoju decu koja su takođe bili loši đaci. Podržala me Jela a onda i mnogi drugi. Ali džabe, većina ostalih organizacija je predložila i izglasala njega. Neku godinu kasnije, upisao je Likovnu Akademiju i priznajem, završio je na vreme. Otvoreno govoreći, nisam volela njegovu majku pa nisam mogla voleti ni njega. Svesna sam da on sa mojim osećanjima prema njegovoj majci nema ama baš ništa ali to je bilo jače od mene.Neprestano sam ga upoređivala sa svojom decom i uglavnom na njihovu štetu, srce mi se cepalo. I pored činjenice da su moja deca bila snalažljiva i umela da nanjuše pare a on umetnik, nije, niti je danas sposoban da zaradi, da proda ono što slika, nisam mogla da podnesem njegovu očitu omiljenost kod ljudi, čak su ga i moji voleli. Jednom ali zaista samo jednom, sam pomislila da bi možda moja ćerka mogla da se uda za njega ali kada sam shvatila da se on prema njoj ponaša kao prema sestri, izbacila sam tu misao iz glave.

Sećam se, šezdesetih godina, nekoliko nas drugarica i drugova sa decom, otišli smo na pet dana u poznato izletište, mislim da je to bilo za 29. novembar. Jedne večeri, već je bilo oko ponoći, dece nije bilo. Roditelji su se uzbunili a onda je neko rekao da mu se čini da su u drugom hotelu, svi zajedno. Toma je otišao, i njegova ćerka je bila sa njima. Pričali su da je napravio haos, drao se i isterao ih iz hotela: „Marš svi u svoje sobe“, vikao je. On i njegov brat su ušli u svoju sobu a na hodniku je nastale frtutma. Njegovi nisu izlazili iz sobe pa sam im pokucala i kada se pojavila njegova majka u spavaćici, prskajući je pljuvačkom, optužila sam ga da nam napija decu dok ona mirno spava! Saslušala me mirno i kada sam ostala bez reči, okrenula se rekavši:“Laku noć“, ušla u sobu i zatvorila vrata. Sutradan za ručkom a vladala je neprijatna atmosfera, svi smo se gledali ispod oka, mnoga deca su sinoć dobila šamarčine, njegov otac je pozvao konobara i poručio litar crnog vina. Konobar ga je pitao koliko čaša da donese, on je rekao jednu. Kada je vino stiglo, otac je stavio flašu i čašu ispred njega, nasuo mu i rekao: „Živeli!“ Prosto nam je gurnuo prst u oko! On je mirno i polako popio celu flašu. Dugo ga nisam ni srela ni videla, mi smo prodali stan i kupili dva manja, tako da ne viđam ni njegovu majku. I ne nedostaju mi. Moj sin mi je pre skoro dve godine rekao da on doživeo infarkt. I pored najbolje volje nisam osetila ništa, ni trag od žaljenja. Sin mi kaže da on retko dolazi u stari kraj, ponekad da obiđe majku, ne viđa se i ne sastaje više sa drugarima, mada je i njih ostalo vrlo malo živih. Eto, nisam morala ni toliko.

DRUGA KNJIGA, u nastajanju

2008-11-25T11:19:00.004+01:00

FIĆO

Sjećam se ka’ da je juče bilo kad nas je Mijo Tuč postrojio na stepenice od gimnazije i fotografisao. Bilo je to u maju mjesecu 1965 godine. Sliku je objavio u Titogradskoj Tribini na prvoj strani pod naslovom: „Jedno odjeljenje maturanata gimnazije Slobodan Škerović.“ Ispred svih dugarica i drugova poređanih u tri reda jedno iznad drugog, on i ja zagrljeni stojimo korak naprijed, nasmijani i veseli, još ne znajući što nas sve u životu čeka. Kad smo maturirali on se preselio u Beograd ali nijesmo prekidali kontakt. Sjećam se da sam mu 1966 godine telefonirao da nabavi karte za utakmicu Partizan – Sparta a ja ću doć. Kao đeca obojica smo trenirali fudbal u Budućnost. Ja sam ka’ i u rukometu i u fudbalu bio golman. Danas kad se sjetim, samo je Mitko Vučinić bio avetniji od mene na golu. Njega je Vako Darmanović stavio prvo na desnog beka a kada je vidio koliko brzo trči, premjestio ga je na desno krilo. Nije on dugo izdržao, vrbovali su ga iz Atletskog saveza, trebao je im je sprinter. I bogomi trčao je ka’ strijela! Bio je u štafeti 4 x 100 metara. Ali ja mnim a nadam se da se neće naljutit na mene, da su mu prva i jedina briga bile đevojke. I ovako mator je lijep a kao mlad bio je opšti ljubimac đevojaka a da ne lažem i mlađih žena. Znao sam da mu kažem ponekad, pričuvaj se jadan, razbucaće te. Najmilije mi je bilo kad se zabavljao s Natašom iz našeg odjeljenja. Ona je bila em lijepa em pametna, bili su savršen par. Ali kad se u Titograd pojavila jedna sisata beograđanka, odnijela mu je glavu. Nego da se vratim na one karte za utakmicu. Nekako smo se mimoišli na stanicu, on me je čeka’ na jednom a ja sam izaša’ na drugom mjestu. Pričeka’ sam ga jedno deset minuta i onda pošao preko mosta da ga potražim u stan. Njegova majka mi se obradovala, sjela me da jedem, pitala me za majku, što činim... Malo potom čuli smo njegov glas sa vrata: “Nijesmo se našli...jel’ se javlja Fićo?“ Na stadion smo imali izginut od svijeta kad je Mustafa Hasanagić postiga pobjedonosni go. Partizan je tad doša’ do finala i čini mi se a i njemu, da je ta utakmica prodata za velike pare! Real je mora’ po svaku cijenu da bude prvak Evrope, no mi je muka i danas da o tome zborim. Prošlo je poslije dosta godina, čujali smo se telefonom, ali se nijesmo viđeli. Na dvadesetogodišnjicu mature 1985 godine skupili smo se svi koji smo mogli doć’ i sa dva autobusa pošli za Kolašin. Kad smo se smjestili u hotel, sišli smo dolje i počeli krvnički i bjesomučno da pijemo, on, ja, Zoran Medeni, Mirko, Pero Glavati i Budo. Ostali su poslije ručka otišli u sobe da se odmore i pripreme za večernju proslavu. Mi smo ka’ maniti izašli iz hotela i nastavili da pijemo po Kolašinskih kafana. Bili smo pijani, što je reka Mirko: „Ka tresak.“ I zaisto, ka’ da su ne puštili s lanca. A bogomi je tako i bilo, svi smo već bili oženjeni, imali đecu i rijetko se pružala takva prilika. Da i ne govorim o iskrenoj radosti što se srijećemo i vidimo poslije toliko godina. Ipak smo se nekako dokoturali u hotel na vrijeme. Sredili smo se nekako, istuširali ’ladnom vodom i pridružili ostalima u svečano okićenoj sali. Dragan Milić je doveo i našeg starog dobrog direktora, Vasilija Filipovića, velikog gospodina. Održane su i nekakve govorancije i pošto smo večerali, počela je svirat’ muzika za ples. Srce mi je bilo puno kad mu je Nataša prišla i pozvala ga da igraju. Ustao je i pošao s njom na podijum. Svirali su kako i treba neki stiskavac. Nataša je prelijepo izgledala u svijetloplavoj svilenoj do zemlje haljini. On je bio u teksas odijelu. Lijepo ih je bilo za viđet. Ali ni tu nije izdržao do kraja, pozva’ je Puca da ga odmijeni i doša’ je kod nas da nastavimo s pićem i pijanim dranjem. 2000 - te godine je ima’ izložbu u Podgoricu u Galeriju Centra za savremenu umjetnost Crne Gore ali nijesam moga doć na otvaranje. Zva’ sam ga da dođe u Kotor, đe ja živim i radim već četrdeset godina. Poslije nekoliko dana javio mi se iz Budve đe je bio kod Dragana brata od tetke i reka’ mi da će sjutra prije podne doć’. Bila je subota, nijesam radio a ni Danica. Vidio sam ih s terase i kako mi je bog dao glaščinu, privuka sam im pažnju. Siša’ sam dolje, reka’ sam Draganu da auto parkira iza zgrade i poveo ih u stan. Dragan je posjedio jednu uru pa je poša’ za Budvu. On i ja smo sjeli na terasu, Danica ni je skuvala kafu, zapalili smo i priči nikad kraja. Nijesam moga’ izdržat a da ga ne pitam za pogled s terase. Ljepšega pogleda nema u svijet! S lijeve strane se vidi Kotor i zidine koje se ka’ kakva puzavica uspinju uz urvinu a preko zaliva je Prčanj, vidi se ka na dlanu, pa se na desno pruža pogled sve do Stoliva. „Eno ih Tri Sorele, čisto se obradova’ što ih vidi.“ Reka’ sam mu da imam barku koja mi stoji kod Jovanovića u Dobrotu i da ćemo sjutra poranit da apimo kojega Arbuna baš na potezu ili kako bi reka’ naš pokojni profesor matematike i nacrtne Branko Đurišić, „Na zamišljenoj liniji“ između Tri Sorele i Svetog Stasija. Tu je dubina oko sedamdeset metara i ako im nađemo „gnijezdo“, možemo pokupit nekoliko kila. Predveče smo otišli da kupimo Manjoče, insistira’ je da on plati. Mene ih je Milovan prodava po dvije marke stotinu komada, drugijema po tri marke. Uzeli smo dvjesta komada. To jutro ne je poćerala sreća, arbuni ka’ da su se utrkivali koji će se prije uhvatit na udicu. Poslije smo otišli u grad, ja sam još ranije isplanirao da njegovu izložbu preselimo u Kotor i razgovara sam sa najvišijema zaduženim za kulturu. Svima sam ja njima bio profesor i nema toga u Kotor koji me ne zna. Utanačili smo da se izložba postavi u Galeriju „Stari Grad“ u julu mjesecu. Petnaestog jula je prenio slike iz Podgorice i smjestili smo ih neraspakovane u galeriju: „Jasna će sjutra napravit raspored đe će koja da stoji, uradiće to bolje no iko“, reka’ mi je. Nju smo sačekali na aerodrom u Tivat. Smjestili su se kod Jovanovića. Sjutra smo otišli u galeriju, Jasna je rasporedila slike a ja sam mu pomaga da ih okači. Još u maju kad je bio kod mene, čita sam mu pjesme koje pišem ima ohahaj godina, pa sam ga zamolio da na otvaranju njegove izložbe pročitam jednu, reka’ sam mu i koju. Otvaranje je bilo prelijepo, bilo je puno svijeta, što pozvanih, što turista. Mandić je otvorio izložbu, on je pozdravio prisutne i zahvalio im se a onda je doša’ red na mene! Nijesam moga da vjerujem koliku sam tremu imao! Bio sam ponosan na njega i želio sam da to i pokažem. Na kraju i nije ispalo tako loše. Nas dvojica smo svako jutro ranili pa u barku. Ponekad je s nama iša’ i Boško mada se Radmila ljutila jer je bilo dosta posla oko gostiju. Moram priznat’ da mi je nekoliko puta zaisto bilo krivo. Ja ga ka’ učim kako da natiče manjoče, kako da drži najlon a on počne da vadi arbune, ponekad i dva na jednu strunu! Ipak, ono što osjećam prema njemu, prevladalo je moju sujetu. To ljeto mi je ostalo u najljepšoj uspomeni.

Svake godine mi se javlja’, jednom opet iz Budve, pa iz Tivta, iz Podgorice i doodio je na dan, dva, i nijesmo se vadili iz barke.

Mene su rezali šest puta, imam premošćavanja ka’ da sam autoput ali sam se zabrinuo kad mi je Puco javio da je doživio infarkt. Pozva’ sam ga a on kakav je, citira’ mi je Mirka: „Miči jadan, pala buva na međeda!“ Isto govedo ka’ što sam i ja. Pita’ sam ga je li prekinuo da puši a on veli: „Popušim jednu, dvije, samo uz kafu“, a čujem Jasnin glas: „ Kaži mu koliko kafa piješ dnevno!“ Milo mi je što postoji i što je moj drug!

2008-11-24T12:31:00.002+01:00

TREĆI SUSRET AKVARELISTA U OPOVU na MEĐUNARODNI DAN AKVARELA, 23, Novembar 2008 godine

I ovog 23. Novembra 2008 godine, Trećim susretom i okupljanjem akvarelista, u organizaciji Galerije Jovan Popović, opštinske biblioteke, ja bih rekao centra za kulturu u Opovu, obeležen je međunarodni dan AKVARELA. Najveće zasluge za to ima pre svih i pre svega Pal Dečov-Paja, izuzetan slikar i umetnik, skroman i nenametljiv čovek ali uporan i istrajan kako u svom radu tako i u ne odustajanju od započetog plemenitog i po umetnost značajnog posla, kao što je obeležavanje međunarodnog dana akvarela.

Pišući prošle godine o Drugom susretu akvarelista u Opovu, naveo sam reči Olivere Vukotić Istoričarke umetnosti, da je preko potrebno da se ovoj tehnici vrati/da dignitet koji ona zaslužuje. Da smo i uspeli u tome, pokazala je izložba prošlogodišnjih akvarela otvorena u Galeriji opštinske biblioteke Jovan Popović. Visok kvalitet izloženih radova, estetski i promišljeno opremljenih, čini izložbu primamljivom za „oko i dušu“ i posmatraču/konsumentu otvara nebrojeno mnogo mogućnosti za razmišljanje i sagledavanje varijacija u istoj tehnici, koje su plod samosvojnosti i individualnosti svakog umetnika ponaosob. Načuo sam da će izložba biti „preseljena“ u Kikindu a možda i u još neke gradove. To se već mora smatrati uspehom i znakom da ne kidišemo „na vetrenjače“. Glas o opovačkom okupljanju akvarelista se širi i dobija na zasluženom značaju. Mnoge koleginice i kolege su me pitale i raspitivale se a mnoge galerije su takođe od ove godine počele da obeležavaju dan akvarela. Dakle cilj je postignut, jer ono o čemu se ne govori, ne priča, kao da i ne postoji.

Smišljeno, atraktivno i svrsishodno, Paja je pozvao 23 umetnice i umetnika da budu učesnici ovog jednodnevnog okupljanja. Na žalost a možda i na sreću(?) odazvalo se njih osamnaest: Vesna Marković slikarka iz Beograda, Mirko Trimčević slikar iz Beograda, Miodrag Petrović slikar iz Beograda, Vladimir Vlajić grafičar iz Beograda, Isidora Dunđerski slikarka iz Novog Sada, Zdravko Mandić slikar iz Zrenjanina, Marjan Baroš slikar iz Zrenjanina, Nada Denić vajarka iz Pančeva, Milan Jakšić slikar iz Pančeva, Čedomir Kesić slikar iz Pančeva, Dragoslav Husar slikar iz Pančeva, Dragan Momirov grafičar iz Čente, Jovan Arsenović vajar iz Barande, Petar Teodorski slikar iz Opova, Kosta Đurašinov slikar iz Opova, Milan Poledica slikar iz Opova i naš domaćin i organizator, Pal Dečov slikar iz Opova.

Ovog puta smo radili u velikoj suncem okupanoj sali opovačkog hotela. Od Paje smo dobili papir a on nam je skrenuo pažnju da je veći deo papira rađen od bambusa. Meni lično je to od samog početka bilo zanimljivo jer sam do sada radio na raznim akvarel papirima od Fabriana do pirinčanih kineskih i japanskih. Uradio sam dva velika akvarela baš na bambusovom papiru i bio sam zadovoljan kako se ponaša i odnosi spram razlivanja, upijanja a posebno me obradovala činjenica da boja na njemu ostaje sveža i zvonka.

Opušteni, posvećeni radu ali istovremeno u neprekidnoj komunikaciji, začinjenoj šalama, dosetkama i prisećanjima na događaje, koleginice i kolege, ostavili smo i ove godine akvarele urađene „u dahu“, jednostavne, složene, tematski različite ali snažne i umetnički opravdane.

Prošlogodišnji tekst sam završio rečima da se nadam da će se obeležavanje međunarodnog dana akvarela u Opovu nastaviti u godinama koje su pred nama i predstavljati nezaobilaznu i prepoznatljivu „tačku“ kada je Akvarel u pitanju. Sada sam siguran da se moja nada ostvaruje, zadovoljan i srećan što jedna tako teška slikarska tehnika dobija svoj „novi život“, izrasta kao Feniks, uprkos „zatrpavanju“ u enormnim količinama novih umetničkih tendencija i pravaca, baziranih na tehnološkim dostignućima, protiv kojih inače nemam ništa protiv, naravno ako sobom nose umetnost.

Miško Petrović

U Beogradu, 24.Novembra 2008 godine

DRUGA KNJIGA, u nastajanju

2008-11-22T16:17:00.002+01:00

LJUBIŠA

Mesec dana pošto sam postao Predsednik Mirine partije kako su je nazvali, došao je s Jasnom u Šećeranu na predstavu koju sam režirao sa holanđankom T.D. Predstava se igrala u okviru BITEF-a u zvaničnoj konkurenciji. Branko je došao da mi javi ali sam bio zauzet pripremama za početak, pa sam mu rekao da im kaže da ostanu posle predstave, da se ispričamo. Predstava je protekla najbolje što sam mogao zamisliti. Nije to bilo nešto veliko, grandiozno ali smo T.D. i ja uspeli da uskladimo svoje temperamente i pozorišne nazore i umeće, sa ruševnim prostorom Šećerane i bio sam zadovoljan. Izljubio sam ih kada smo najzad seli, bila je prošla ponoć. Branko je navalio da sipa piće, već je bio dobro zagrejan, ja sam, zato što sam domaćin, uzeo čašu belog vina, uostalom poznato je da ne pijem, odnosno retko. On i Žule su me napili jedne davne noći 1966 godine na Kalemegdanskoj tvrđavi, nekakvim crvenim lepljivim likerom i za vjek i vjekov mi ogadili alkohol, fingirao sam kada god sam bio primoran situacijom. Jasna je pitala da li ima crnog vina a on je uzeo Lozu. Pre nego što su nam se pridružili holanđani, on je direktno, gledajući me u oči kazao: „Kada mi je Višnja rekla da ćeš postati predsednik, prva moja reakcija je bila, ne seri!“ Branko je pokušao da skrene razgovor na teme iz zajedničke mladosti ali je on bio uporan. „Šta on, koji je jedan od četiri stuba svetskog teatra, ima da traži da ne kažem, razgovara sa jednom mlohavom, zlom, idiotkinjom, koja izigrava devojčicu noseći plastični cvet u loše ofarbanoj kosi ili na primer sa Z.B.? On je iznad njih kao najudaljenija galaksija! To sam joj rekao i još da laže k’o pas.“ „Ti zaista živiš na Marsu, odgovorila mu je Višnja, pogledaj sutrašnje naslove u novinama.“ Slušao sam ga stežući čašu u šaci, „Budalo rekao sam, pa ti bar znaš da sam oduvek bio levičar“... Tek tada je zapenio: „Levičar, levičar, gde ti tu vidiš levicu, pa to je zločinačko udruženje“....Prekinuo sam ga: „Ne moraš da složiš sa mojom odlukom ali bar poštuj drugačije mišljenje, zar se nismo zaklinjali u Voltera?“ „I ja bih dao život da možeš i imaš pravo na iznošenje svog mišljenja ili stava ali dragi moj druže, nastavio je, ovim činom ideš protiv sebe i svega onog što si napravio u životu, mućni tom pametnom glavom, to tebi ne treba!“ „Ti si zaista glup, odgovorio sam mu dok je hvatao vazduh, ti ništa ne razumeš, ti si čovek iz nekog prošlog vremena, zato tako i živite“, pogledao sam Jasnu, nisam hteo da nju vređam ili povređujem ali! Ej! U njenim očima sam pročitao slaganje s njegovom govorancijom. Bilo mi je dosta svega! I njega zapenjenog i Jasne i Branka i holanđana, osećao sam stravičan umor, snaga je polako čilela iz mene. „Ako hoćeš shvati i prihvati, ako ne, svako na svoju stranu“, rekao sam mu gledajući ga pravo u oči i ustao od stola. Njih dvoje su bez reči ostavili piće i otišli bez pozdrava. Branko je, pijan, pokušavao da ih stigne, zatim se vraćao meni..“Pa nemojte tako, čekaj, sto godina smo drugari...ej bre pa naša tetka te dojila kada je“.... Tada sam ih video poslednji put. Lažem, početkom 2000-te sam ga video u Hajatu. Izlazio sam sa završenog radnog ručka sa dvojicom telohranitelja a on se peo stepenicama u holu. Obojica smo okrenuli glavu. Ustvari, imao sam utisak da je bio spreman da mi se javi ali ja sam prošao pored njega ne osvrnuvši se.

Od rane mladosti smo bili drugari, i on je kao i ja voleo da čita, razmenjivali smo knjige, zajedno smo upisali Pravni fakultet i zajedno otišli sa njega, pravo u Umetnost. Ja sam upisao režiju i već sam imao precizne planove koja dela ću pripremati za izvođenje. On je upisao Likovnu Akademiju ali je nastavio da živi dozvoljavajući inerciji da ga odvlači od osnovnih zadataka. Ja sam zaista zapeo krvnički i pored nesuglasica sa profesorima uspeo sam da u JDP-u postavim „Bubu u uhu“ sa glumcima koje sam želeo. On je nastavio da pije, igra poker, da se druži sa zgubidanima, da baca vreme u vetar... Ipak je na vreme završio Akademiju i da budem iskren, vremenom je stvorio sebi jedinstveno mesto u ovdašnjem slikarstvu. Pošto ga dobro poznajem, mogu da potvrdim da je talentovan bez svake sumnje i što je najvažnije, beskrajno je radoznao. Neprekidno razmišlja, obrće i prevrće u svojoj ludoj glavi hiljade slika od kojih će samo najbolje preneti na platno. Možda nikada nećemo progovoriti ni reč, možda se i ne sretnemo više ali moram da budem objektivan kada govorim o njemu. Ponekad mi bude žao što ne mogu s njim da razmenim mišljenja, sve je manje ljudi oko mene s kojima se da razgovarati iole razumno i suvislo. Kod njega se nalazi još od šezdesetih godina, moja knjiga „Odabrane tragedije“ Eshila i Sofokla koje je u prevodu Miloša Đurića izdala Srpska Književna Zadruga 1926 godine. Knjiga jeste raritet ali mi ne pada na pamet da mu je tražim, ustvari baš mi je drago da je kod njega i da to znam. Ni kod koga ne bi bila cenjenija i bolje čuvana.

Dolazio je kod mene u Suboticu kada sam bio preuzeo Subotičko pozorište, čekao je pauze između proba i onda smo umeli dobro i kvalitetno da razgovaramo iako je tada bio u fazi pijenja neverovatnih količina alkohola, crnogorske Loze pre svega. Bilo mi je a i sada je, neverovatno, kako mu je mozak savršeno funkcionisao uprkos tolikom popijenom piću.

Ali dosta više o njemu, neka je živ i zdrav ali sumnjam da mu uopšte padam na pamet a i on meni tek s vremena na vreme. Bilo pa prošlo!

DRUGA KNJIGA, u nastajanju

2008-11-21T00:55:00.003+01:00

SUZANA

On prilazi ljudima neposredno i ono što bi se reklo, normalno. Upoznala sam ga pre pet godina kada je prvi put došao u Gračanicu. Bila sam uzdržana ali kada sam ga intervjuisala, radim inače u Radio Gračanici, posle nekoliko njegovih rečenica, shvatila sam da se sa njim može. Sprijateljili smo se. On svakog juna dolazi u Gračanicu i učestvuje u radu Likovne kolonije Vidovdan. Dovodi i svoje prijatelje poznate i osvedočene slikare. Prvo je doveo Vesu kojeg je zavolela cela Gračanica. Svi smo tugovali kada nam je javio da je Vesa umro. Po njegovim rečima a ja mu verujem, nestao je jedan od najboljih srpskih slikara. Njih dvojica su drugovali od prijemnog koji su zajedno polagali na Akademiji. Ove godine je doveo Paju, naoko tihog ali neizmerno duhovitog čoveka i odličnog slikara. Kad god sam slobodna svratim do galerije u kojoj slikaju, ionako se nalazimo u istoj zgradi, u Domu Kulture. Mnoge kao njega znam od ranije ali mi je zanimljivo da vidim i nova lica a i to kako slikaju. On je prvih godina a opsednut je Milutinovom zadužbinom, slikao isključivo nju. Kasnije je radio i Simonidu i Milutina. Simonidi je iskopane oči napravio nebesko plavim, mnogo mu je dobra ta slika. Jedna amerikanka iz KFOR-a je bila zainteresovana da je kupi. Ne znam šta je bilo od toga. Ove godine je uradio u ulju dva pejsaža iz okoline Gračanice i dobio je nagradu Longin. Mogao je on nagradu da dobije i za prethodne slike ali izgleda da i pri dodeljivanju ove nagrade, radi „ključ“. Ali da ne ogovaram i da ne tračarim.

Kada sam doznala, valjda od Andre, da je krajem 1976 godine, pred samu Novu godinu, doživeo infarkt, uplašila sam se za njega i ne samo ja nego i Srećko, Krdža, Sima, Milan, Boki, mali Aca, Nada....Ali eto njega posle samo pet meseci kod nas! Iskreno smo se obradovali.

Sa svima se druži i ponaša se prema svima kao ravan prema ravnom, što je u ovoj zemlji retkost i neuobičajeno! Neću da pominjem imena ali neki od njegovih kolega, profesori, dekani, budžovani, dižu nos a obrva kao da im je zihernadlom zakačena za čelo. E, mislim ja, dragi moji niste mu vi do kolena ni po obrazovanju ni po ponašanju.

Ja sam diplomirala književnost i dugo se bavim novinarstvom ali sam vrlo brzo shvatila koliko je načitan i obrazovan i koliko mogu od njega da učim i naučim. Ne natura on to nikome pod nos ali o čemu god da govori, shvataš da govori sa dubokim poznavanjem, čak mnogo šire nego što zvuče njegove rečenice kojima se trudi da svima bude jasan. A interesuje ga sve i svašta, nema te oblasti u koju on nije zavirio ili je čačnuo. Često sam znala da iz prikrajka posmatram jednog njegovog kolegu, slikara, profesora na Fakultetu umetnosti, kako ga sa vidljivim nerazumevanjem sluša i pritom klima glavom, kao, da, da, baš tako, pa naravno! Budala. Ja brate kad nešto ne znam, pitam ili kod kuće potražim u knjigama odgovor, ne klimam beslovesno glavom. Nije mi on rekao ali sam saznala da je iz dobre i nekada dobrostojeće porodice. Za razliku od raznih jajara, njegovih kolega, ponekad skupljenih s konca i konopca da bi se popunio broj učesnika, za razliku od njih koji izvoljevaju oko hrane i da prostite žderu za trojicu, on prvog dana zamoli Nadu da mu napravi običnu proju na vodi, seljačku proju i to mu je uz parče sira, pečenu ljutu papriku i jogurt osnovni obrok. Nada se buni i moli ga da mu napravi proju sa sirom i zeljem ali on ostaje pri svom.

Kada slika voli da gustira veliku šolju kafe s mlekom a uvek je pored njega i flaša vode. Pije ogromne količine tečnosti i mada znam da je to zbog lekova koje pije, zezala sam ga da je vodozemac. Ne pije alkohol ali mu to ne smeta da bude veseo i raspoložen. Nikada ne ogovara niti dozvoljava da to neko radi pored njega: “Idi kaži mu ili njoj u lice to što govoriš, nemoj meni.“

Od prve kolonije se sprijateljio s Kajzerom, slikarom iz Vranja, ustvari iz Prizrena, majka mu i dalje živi u Prizrenu i jedna je od nekoliko preostalih Srba, Srpkinja. Njih dvojica i kada slikaju i kada ne slikaju, prave verbalne i svakojake druge kalambure. Iako se fizički drastično razlikuju, Kajzer je sitan i mršav a on visok i krupan, neverovatno se dopunjavaju i poznaju, čini ti se da u svakom trenutku znaju šta će onaj drugi reći ili uraditi. Sviđa mi se što se zezaju i na svoj račun, to mnogo govori o njima. Sticajem okolnosti bila sam na jednoj svečanoj završnoj večeri, tu se drže govorancije, prvo Ustane Direktor Doma Kulture i udebljanim glasom pozdravlja i zahvaljuje se umetnicima, sa neizbežnim: „Izvinite ako nešto nije bilo kako teba ili ako smo u nečemu pogrešili, nije bilo namerno, ispravićemo to sledeći put“, što je šllagvort za: „Nemojte Direktore, sve je bilo i više nego dobro, mi se vama“...truć-puć. Onda ustane on i osetiš promenu, svi se utišaju i okrenu ka njemu. Sa nekoliko pravih rečenica kaže jasno i ljudski toplo ono što ima, pozdravi i zahvali se svima. Videla sam i shvatila da vole da ga čuju, da ga vole i poštuju a to se ne može poručiti. Mali Aca mu je, posle govora kad je seo, prišao i prošaputao, čula sam jer sam sedela pored njega, „A niste nas pohvalili, poslugu, nas koji vas poslužujemo? Okrenuo se i tiho mu odgovorio: „Razmisli Aco, da li bi ti se više svidelo da sam vas nazvao poslugom ili ono kako sam rekao da se osećam kao da sam deo vas i vaših porodica?“ Mali Aca ga je zagrlio i poljubio u obraz. Takav je on, ne nameće se ali ga ne možeš zaobići, nije mu stalo, bar meni tako izgleda, da bude u centru pažnje a svi se okupljaju oko njega. I slikari i ovi naši. Ne verujem da sam u životu srela vaspitanijeg čoveka, uvek kaže molim i hvala ma kakva sitnica bila u pitanju. Kada ide po Gračanici, a stalno ide peške, uredno se javlja svakom prolazniku koji mu ide u susret, deci, ženama, starcima... Više zna o crkvi i manastiru od svih nas, od njega sam saznala da je Milutin crkvu podigao za Episkope koji su stolovali u Lipljanu koji je tada bio duhovni centar Srbije.

Iako u Gračanicu dolazi iz svojih najintimnijih razloga, prvi put kada sam ga intervjuisala, rekao mi je da ga je otac doveo u Gračanicu još 1954 godine i da se još onda kao dete zadivio lepoti, po njemu najskladnije građevine na svetu izgrađene u tom dobu. Postala sam svesna slušajući ga i kasnije razmišljajući i slažući „kockice“ da je najvažniji razlog zbog kojeg dolazi svake godine, upravo Milutinova zadužbina. Pamtim njegove reči da su svi hramovi i bogomolje bez obzira na konfesiju, mesta ogromne energije. Kaže da ovde oseća neizmeran mir i spokoj. Dolazi on i zbog nas, zbog ljudi koje je zavoleo i duboko je svestan geta u kojem živimo, ponekad imam utisak da može sve bi nas zajedno zagrlio i prigrlio. I čini on to na svoj način.

DRUGA KNJIGA, u nastajanju

2008-11-16T18:10:00.006+01:00

D. ROMAC

Puhala je žestoka Bura. Njega smo spazili nakon stotinjak metara na talijanskoj strani granice. Bio je odjeven u habitus miš boje s kapuljačom na glavi. Izgledal je kak neki sivi franjevac, uz to još i duga brada. Pokraj njega su pogruženo i nekak jadno stojali muškarac okrugle glave i zgodna crnomanjasta puca tridesetih godina i ljepih nogu. On je pokazival autostoperski palac. Bastica je kazal: „Stani, da vidimo gdje su se uputili, ionak ne žurimo.“ Stao sam kraj njih, Basta je otvoril vrata od krša i pokušao engleski. Okrugloglavi se primakao njemu i rekao: „Kaži im da idemo do Trsta.“ Basta se razveselio: „Pa vi ste naši, upadajte i mi gibamo za Trieste.“ „Nećete moći s te strane, vrata su zablokirana“, ubacio sam se. On je ušel prvi i poslije mu je itekak dobro došla kapuljača jer se i prozor s te strane nije mogel zatvorit do kraja. Pokrenul sam krš i krenuli smo. Bastica se okrenuo k njima i počeo se raspitivat tko su i odakle su. Otkrilo se da mu je on kolega, slikar a da su svo troje iz Beograda i učesnici Festvala u Portorožu. Otkrilo se i zašto ono dvoje izgledaju tak kak izgledaju. Naime, okrugloglavi kojem je to bilo prvi puta da izađe vani, je smislil da 500 maraka savije u trubicu i smjesti u kutiju Dunhil-a. Prirodno, carinici su vidjevši ga crvenog kao rak, odmah otvorili Dunhil, dalje ga nisu ni pretresali. Oduzeli su mu marke, odveli su ih u službene prostorije i napisali mu kaznu. „Franjevac“ je prešao granicu i kako se vrijeme odužilo a autobus kojim su krenuli morao je nastaviti put, ušel je u jedan buffet i popil Grapu s pivom. Pa onda još jednu turicu, pa još jednu, sve dok ih nije vidio da prelaze granicu. Onda je on donio odluku da se stopira. I ustopirali su nas. Isprva mi nije bil simpa, učinilo mi s da previše govori ali moram priznati da je Bastica prednjačio, nije zatvaral usta. Ispričal im je, nije mi bilo prav, da sam prodal restoran u Gornjem Gradu i zakupil zaselak Monte Castagna vis-a-vis Grožnjana. Zaselak! Sedam kuća godinama nenapučenih, čiji su vlasnici davno poumirali a nasljednici se rasuli po svijetu od Amerike do Australije. Nemam što kriti ali, mislio sam, tek smo ih susreli, ne znamo se, baš ima dug jezik! „Od svega je sačuval samo folksvagenov kombi na kojem je firma, ime restorana, PIRANHA“, nastavljao je Bastica. Odjednom sam shvatil da on već dugo šuti i sluša. „Koji je razlog da idete u Trst“, pitao sam. On je kratko rekao da ide kupiti nekoliko kistova, suhi pastel i sinu patike. „I Gitanes“ i burbon, rekao si“, progovorio je okrugloglavi. „Da i to“, promrsio je kroz zube. I Basta je htio kupit neke boje, pa smo se prvo parkirali kraj radnje sa umjetničkim materijalom. Poslije toga smo se odpelali do Stande, odao mi je priznanje na uspješnom parkiranju na malom prostoru između jedne blistave Alfe i srebrnog Porsche-a. Mi smo kupili hranu za Baka i Macu i dvije ampulice Four Rosies da nam se nađe za usput. Okrugloglavi i puca su samo razgledavali, shvatil sam da nemaju novaca. On je kupil box Gitanes-a i ampulicu takođe Four Rosies i tiho ih je pital treba li im para, hoće li što za kupit. Diskretno im je dao neke novce, koliko ne znam, okrenul sam glavu. „Vratiću ti čim stignemo u Beograd“ crveneći je prošaptao okrugloglavi. Kupili su i oni nekoliko paklica Dunhil-a, čokoladu...i što ti ja znam što već. Odveli smo ih na Miramare u naš omiljeni buffet. „Ja častim prvu turu“, rekel sam. On je poručio Grapu, toga se sjećam. I nastavio je i kasnije sa Grapom. Popili smo nekoliko tura, mrak je već bio pao i riješili smo da se vratimo. Do granice smo popili jednu ampulicu burbona, uglavnom on, Basta i ja, okrugloglavi je samo jednom liznuo a puca je rekla da ne pije. Druga ampulica je stradala do ulaska u Portorož. Čak sam se i ja raskravil, nije nam se rastajalo, on nas je pozval u svoju sobu i sad se sjećam broja 333, da popijemo i njegovu ampulicu: „Nisam je valjda kupio da je nosim za Beograd“, našalio se. Ono dvoje je reklo da su premoreni i da idu na spavanje. Soba u Palasu je bila jednokrevetna sa banjom i malenom terasom okrenutom k moru. On je s terase donio limenke hladnog Laškog piva pa smo nas dvojica sjeli na krevet i započeli armirano betoniranje dok se Basta tuširao. Ostavili smo i za njega jednu limenku i trećinu ampule burbona. Poslije nas je poveo u Bar u prizemlju gdje smo nastavili da pijemo, ovoga puta Črnog Baruna, tek izašli proizvod pivovarne iz Laškog. On ga je začinjavao Istarskom Grapom, bio nam je pravo društvo, mogel je popit barem kao nas dvojica ak ne i više. U tri izjutra bili smo mrtvi pijani, više nismo mogli riječ izgovoriti, samo smo se smijali kao blesavi. Odveo nas je u sobu, on i ja smo legli u krevet a Bastica je, prvo ga je pital, prostro na tepih njegov habitus, u pokrio se dekom koju je pronašao u plakaru. Probudili smo se u osam sati, nas dvojica smo rekli da ćemo ga čekati u „Ljubljani“, gdje su jedino u Portorožu točili Laško u litarske krigle. On je sa „Švedskog stola“ potrpao u džepove habitusa kuhana jaja, paštetice, kajzerice i žemlice i donio nam u „Ljubljanu“. Zatekao nas je sa Radovanom starim frendom iz Zagreba i njegovom TV ekipom. Već je kružila treća tura. Priključil nam se i kad je poručivao Grapu, on i konobar su se prepoznali. Još 1976 godine je sa ženom, vraćali su se iz Ciriha i odlučili da neko vrijeme provedu u Istri idući od Ankarana, Kopra, Umaga do Portoroža, dakle, 1976 godine su u osmom mjesecu ručali „odličnu“ Oradu u „Ljubljani“. On je nastavio da svakog jedanaestog mjeseca u godini dolazi u Portorož na Festival, tako da je faktički postao prepoznatljivi lik ne samo u Portorožu nego i u Piranu, gdje je često objedovao kod „Pavela“. Ilustovao je Bilten koji je iz dana u dan izdavao festival. Priča se da su po Kantu njegovi sugrađani mogli navijati ure, e i on je tačno u devet sjedao u kaffe, zaboravil sam mu ime, tik do „Ljubljane“, poslije esspressa poručivao bi Grapu i Črnog Baruna i počinjao da riše. To bi potrajalo do podne i kada bi bio zadovoljan urađenim i količinom popijenog pića, odlazio bi u redakciju i predavao ilustracije za sutrašnji broj. Taj dan nas je zadržal u Portorožu a uveče su nas on i Radovan sa posuđenim karticama uveli u hotel Metropol na gala večeru. Svidjela mi se njegova suzdržljivost. Svi oko nas su se naprosto grabili za hranu koje je bilo toliko da je ni dva puta više gostiju ne bi moglo pojesti, a on je uzeo samo jednu jabuku. U neka doba nam je svega bilo preko glave i Basta i ja smo odlučili da krenemo doma. Pitali smo da li ko hoće poć s nama i on je jedini pristao. Radovan je odista bio prezauzet a oni njegovi Beograđani su se prenemagali, te ne bi da propuste ovo, te ono. Utrpali smo se u krš i krenuli. Kad smo prolazili pokraj luke gdje se odmah kraj ceste nalazi benzinska pumpa, Basta je rekao da bi trebali da naspemo. „Izdržaće, imamo ga dovoljno“, bio sam pijano kategoričan. Nismo odmakli od Portoroža ni dvadeset kilometara, krš se zakašljao i stao. Bastici hvala što rječju nije pomenuo benzinsku pumpu u Portoroškoj luci. „I kaj bumo delali sad“, rekao je on smijući se i protežući se na svježem istarskom zraku u jedan po ponoći. „Bože kao je lepo, pokazao je na nebo osuto zvijezdama, a mirisi, ovo nikada neću zaboraviti.“ „Ti uzmi kanticu i stopiraj, staće ti neko, rekao sam Basti, a nas dvojica ćemo skrajnuti krš sa ceste i čekaćemo te u Konobi. Pošli smo zajedno cestom i poslije nekoliko minuta na Bastin znak zaustavio se auto. „Dolazim prije nego poručite drugu turicu“, doviknuo nam je Basta ulazeći u kola.

U Istri živim već dulje vrijeme i poznam je kak svoj džep. Konoba se nalazila na stotinjak metara od mjesta gdje smo ostavili krš. To vam je obična drumska kavana u kojoj pošto svrše svoje dnevne poslove, sjede mladi istrijani i nalivaju se Grapom i crvenim vinom. Upozoril sam ga da ne vole „nova lica“ ali i da većinu poznam te se nadam da neće bit problema. Okružil sam pogledom po konobi i spazil sam mladog mesara i njegovog brata kod kojih smo kupovali meso za razne fešte, kojih u Istri ima maltene svaki drugi dan. Pozvali su nas za svoj sto. I oni i mi smo bili dobro naliveni ali smo ipak nastavili da pijemo. On je i dalje pio Grapu. Iako po prirodi šutljivi i nekomunikativni, izgleda da im se dopao, istrijani su ga pitali otkud je i čime se bavi. Kad im je rekel da je slikar, odmah su našli komad papira i molili ga da ih „nacrta“. A sve vrijeme je stizala turica za turicom. Bili su prezadovoljni kak ih je narisal, mladi mesar je ustao i išao od stola do stola pokazujući susjedima i prijateljima papir. Već sam pomislil da će morati da riše cijelu kavanu, kad se na vratima kao dobri duh pojavio Basta. Nisu nam dozvolili da platimo ni jednu turu, odpratili su nas s osmjesima i mahanjem ruku! Da, prije toga je Bastica popil dvije Grape, „Da se ugrijem“. On je imal u sebi nešto što je privlačilo ljude. Iako sam cijeli život oprezan i nepovjerljiv, čak i ja sam se poslije tri dana primil na njega.

Kombi smo držali parkiranog kod davno napuštene i zapuštene kapelice nekada posvećene Svetom Josipu a koja je danas služila mještanima za odlaganje kabastog smeća. Bio je oduševljen kada je vidio da iz krša vadimo akumulator i premještamo ga u kombi ali nekaj manje kad mu je Bastica rekao da mora držati kleme sve dok se ne uspnemo uz Monte Castanju. Kombi njie imao svjetla, znali smo put na pamet. Nagib do gore je preko 15% ali smo se mi već uhodali, zaletimo se, ubacimo u drugu, ne skidamo nogu s gasa i uspjevamo da se u cugu uspnemo do vrha. Pun mjesec je svijetlio tako silno da je bilo vidljivo kao u prvi sumrak. Oduševio se a kada mu je prišao Bak, moj veliki crni šnaucer, pomazili su se kao da se dugo znaju. Ni Bak mu nije odolio. Svih osam dana koliko smo bili skupa, nije se odvajao od njega, neprestano mu je stavljao glavu u krilo i tražio da ga mazi i češka. Bio sam više nego zatravljen, Bak je skoro poludivalj i kad god nam dođe posjeta, on ili reži ili se povlači od posjetilaca. Ušli smo u kuću i Basta je založio Napu. Zaboravio sam pomenut da smo usput probudili Ronalda i kupli kanister crvenoga vina. Sjeli smo za stol i počeli piti. On je pitao imamo li Grapu i ja sam mu iznio bocu u kojoj je bilo dvadesetak biljaka i bobica sa istarskih livada i šuma. To sam dobil kada mi se rodio sin i nikako se nisam mogao odlučit da je načnem. Odjedared mi se učinilo da je upravo sad ta prilika. Brbljavi Bastica mu je ispričao sve a on mi je rekao da se osjeća izuzetno počašćenim. Prvo je dugo mirisao Grapu, onda je ustao, nazdravio mojemu sinu a meni i mojoj obitelji zaželio puno sreće u životu, kimnuo je Basti i do dna ispio „Istarski nektar“, kako ga je nazval. Bilo mi je milo i prijatno. Odzdravil sam mu a i Basta. Onda sam odlučil umijesiti moj čuveni kruh. To vam je ustvari kruh od ražanog brašna u koji dodajem još i razne sjemenke i sušeno bilje, malo mrvljenog ružmarina, timijana, sušene bobice brusnice i borovnice, iz kojih su povađene koštice, zatim bučne sjemenke i od suncokreta, malo soli, mrvicu papra i dvoprst tucane suhe crvene paprike. Sve sam to zamjesio s vodom na stolu oko kojeg smo sjedili i pili. E da, dodao sam i mrvicu suhe germe. Bastica se premjestio do Nape i skinuo jaknu a on je ostao u svojem habitusu vis-a-vis mene. Iznenađenjima nikad kraja, pokrio sam zdjelu s tijestom i postavio je blizu vatre da naraste, a kad sam se okrenuo, Maca mu je bila u krilu! Što li je to u njemu što je privlačilo ne samo ljude nego i životinje? Razgovarali smo o svemu i svačemu, mijenjali teme, razmjenjivali mišljenja i poglede i sve u svemu u većini slučajeva stavovi su nam se poklapali. Tijesto je ubrzo naraslo, šakama sam formirao loptu, spljoštio je malo i stavio na pod Nape, prekrivši je potom žarom. Poslije uru i pol kruh je bio pečen, otresao sam s njega pepeo i ostatke žara i stavio ga na stol. Kad se malo prohladio rukama sam svakome otkinuo komad, onda je i on prešao na vino. „Ako se nešto može nazvati ugođajem, rekao je, onda je to ovo i sad!“ Do pet sati smo bili popili vino, kanister je bio prazan. „Vrijeme je da odmorimo svoja mučenička tijela i pijane glave, kak bi rekla Skarlet O’ Hara, sutra....to jest, danas je novi dan“, izgovoril je Bastica. Odpelali smo se na kat, njemu pokazali ležaj, dali mu svijeću i dobro se sjećam da sam ga opomenul da je ugasi prije nego zaspe. Probudio se prije nas, vani ga je dočekao Bak pa su skupa krenuli u obilazak, gazeći travu mokru od slane. Ustali smo i mi i počel sam spremat zajutrak, omlet od deset jaja pečen na sitno sjeckanom špeku, posut listićima ružmarina i bosiljka. Nisam mogao izdržat nego sam mu rekel da mu je svijeća izgorjela do kraja, da se mogao zapaliti drveni pod, da smo svi skupa mogli izgorjet... Izvinjavao se govoreći da je bio toliko pijan i umoran da je zaspao čim je legao. „Ubuduće se to neće dešavati, neću više koristiti sveću, dobro se snalazim u mraku a i upoznao sam prostor.“

Pitao me za kameni mostić koji se nalazi pedesetak metara iznad kuće. Rekao sam mu da je tu nekada prolazila uskotračna željeznica a most je Musolini prvo podigao u Abisiniji zbog potreba svoje armije a nakon poraza, most je kamen po kamen prenijet i ponovo sagrađen na ovom mjestu jer je Istra u to vrijeme pripadala Italiji.

Zaselak Monte Castagna sa svojih sedam kuća koje sam zakupil na deset godina, se nalazi na vrhu brijega s kojega se pruža krasan pogled prije svega na Grožnjan, koji je vazdušne linije udaljen, ne više od kilometar. Ispod u dolini plavičasto svjetlucajući, protiče Mirna prepuna Brancina koji tu dolaze da polože ikru. Ja sam tijekom vremena na sve to oguglao ali sam promatrajući njegovo oduševljavanje, iznova počeo spoznavati svu ljepotu ovog istarskog kutka.

Bastica ga je odveo u svoj „atelje“, prizemnu kućicu u kojoj je slikao. Imal je jednog galeristu u Njemačkoj za kojeg je radil slike na staklu u stilu Hlebinske škole, ne više od dvije mjesečno. Galerist ga plaćao može se reći solidno, što nam je dobro dolazilo za naše poduhvate i preduzimanja. Bastica i ja smo kombijem punim mesa i pića obilazili istarska sela koja su pravila fešte povodom blagdana, rođenja, smrti a najčešće stradanja svojih svetaca zaštitnika. Svako selo je imalo svog sveca, tako da se događalo da po petnaest dana ne budemo doma. Kako bi stigli u selo, iz kombija bismo vadili presječeno metalno bure sa nogarima, punili ga ćumurom koji bi se ubrzo, upaljen, pretvorio u žar, preko smo stavljali rešetku gradele koju nam je po Bastinoj zamisli načinio Feruccio i moliću ljepo, pekli odreske, kotlete, vješalice... Na rasklopivom kamperskom stoliću nalazilo se piće, boce Grape, bijelog i crvenog vina i limenke piva. Ne mogu se potužit, dobro smo prolazili. On se lako i jednostavno uklopio, prevrtao je meso, sipao piće i prizivao posjetioce: „Izvolite dragi susjedi, kušajte i opet ćete nam se vratiti.“ Ali ja sam oduljio svoju priču, nemam mjere a drugima sam sklon zamjeriti da govore previše. Još moram dodat i ovo: Prvo jutro je na zidu primjetio plakat što ga je narisal Bastica a poslije smo ga printali kod jednog frenda u Puli. Plakat je printan na žućkastom pakpapiru a crtež i slova su u zelenoj boji. Naslovljen je sa "Picnic on Monte Castagna." Bastica je na plakat smjestio naše kućice uokvirene pršutima, kobasicama, grudama sira i bocama s vinom i Grapom, preko puta se vidi Grožnjan na brijegu, a ispod je Mirna i jedan pecaroš sa klobukom na glavi. Ucrtal je i ceste sa oznakama koja gdje vodi i kako se najlakše može stić iz svih pravaca do Monte Castagne. Slovenci, Talijani, a bogami i naši frendovi iz Zagreba , zakazivali su nam privatne fešte uglavnom za vikend. Mi smo im iznajmljivali namještene kuće a pripremali smo im hranu po želji. Bilo je tu svega, od susjeda istrijana smo dobavljali pršute koje su se mogle rezat tanko kak flis papir, suhe dimljene istrijanski začinjene kobasice, u Mirni smo lovili Brancine i Ciple a Grapu i vino smo kupovali po odista pristupačnim cijenama, kod Ronalda. Pekli smo im meso i rbu na gradele i kaj da vam velim, svi su bili oduševljeni i priča je tekla od usta do usta. Lijepo smo zarađivali.

Moram priznat da sam ga na neki način zavolio, Basta veli: „Od prvog trenutka mi se dopal.“ Provezli smo ga s kraja na kraj Istre, pili smo i jeli uvjek na drugom mjestu, i ribu i školjke ali i cuceke koje je na ražnju pekao naš frend novosađanin. Jednom prilikom sam prema njemu ispao, malo je reći, maliciozan. Bili smo kod naših prijatelja, kuća im se nalazi na samom kraju Buzeta onkraj pruge, dobro smo bili popili i on je na talijanskom nazdravio domaćinima i u nastavku veselo rekao: „Ja sam vam poliglota, govorim francuski, italijanski, bosanski sarajevske raje, srpski i hrvatski.“ Ne znam što mi je to trebalo ali sam reagirao riječima: „A najgore hrvatski!“ Nije mu bilo prav ali su domaćini i Basta „spasili“ stvar sipajući piće i nazdravljajući.

Kada je došlo vrijeme rastanka, oprostili smo se poljubivši se u oba obraza. Rekao nam je na odlasku da nikada neće zaboraviti, prije svega nas dvojicu a napose i sve ugođaje koje smo mu priuštili, da smo postali neodvojiv dio njegovog života.

P.S. Neizostavno moram dodati i ovo! U vrijeme nadasve besmislenog klanja u nekadašnjoj nam zajedničkoj domovini, Bastica i ja smo bili u Austriji, u Beču. Jedne noći, bolje je reći ranog jutra, bilo je prošlo tri ure, pozvali smo ga teledonom. Kada se javil bunovan i trgnut iz sna, rekel sam u slušalicu: „Kak si nam kaj, ćetnik jedan?“ „Ko je to“, čuli smo njegov škripav glas. Nismo ga htjeli dulje maltretirati: „Ovdje su tvoje ustaše, Bastica i Draško.“ Zagrcnul se je i zaplakal: „Dragi moji... često sam mislio na vas i vreme koje smo proveli zajedno, u mom ste srcu, kako ste, odakle se javljate....?“ I kaj da vam velim, nema se tu kaj više reći.

DRUGA KNJIGA, u nastajanju

2008-11-14T14:04:00.003+01:00

ZORAN

Dobri moj i pošteni... znam da će se setiti našeg rano umrlog druga S. čije su ovo bile reči ali o njemu mislim na taj i takav način. Ja sam ovako ogroman, dubokog glasa, uopšte pojavom svojom, od mladosti privlačio pozornost svojom ekstrovertnošću a on dodaje: „Nemoj mi zameriti, i skoro egzibicionističkom sklonošću da po svaku cenu budeš u centru pažnje. Meni tvom drugu i iskrenom prijatelju nikada to nije smetalo, to je bio deo tebe, to si bio ti. Ponekad zanet i ponesen znao si da preteraš i onda sam osećao bol, ali i odlučnost da te odbranim, da prekinem ogovaranja, pljuvanja i pakosti lizguza kojih je oko tebe uvek bilo. Ali oni su tebi trebali, trebaju ti i danas, oni su tvoja publika.“ On je na neki način moja savest i možda baš zbog toga „bežim“ od njega. Znam da je u hiljadama susreta (godine su iza nas) sa „mojom“ publikom kada ja nisam bio prisutan, zdušno prekidao pljuvače, zavidljivce, ogovarače, tračare i raznosače abera. Nikad nije dozvolio nikome da mi vlas kose pomene u negativnom kontekstu, “Kaži mu to u oči“ govorio bi, nemoj ga meni opanjkavati a požmirepski mu se udvarati i lizati mu dupe kad si s njim.“ Pre neku godinu mi se javio telefonom i u dahu izrekao: „Evo sam sam sa sobom i kada bih kantarom merio vrline i dobra koja si toliko puta nesebično činio poznatima i nepoznatima koji bi ti se obratili i mane i gluposti koje si takođe činio, činiš i danas, tas sa vrlinama bi dobrano pretegao!“ “Da je samo ono što si meni još od mladićkih dana učinio i kasnije više puta mojoj porodici, i to bi bilo više nego dovoljno.“ „Evo sad mi pade na pamet ono kad si došao da me zamoliš da podržim tvoju nekadašnju studentkinju preporukom. Uradio sam to odmah voleći tvoju brigu i pažljivost, tvoj dar za nezaborav. Ispričao si mi da si je sasvim slučajno sreo u Grčkoj, da si joj se (i ona tebi) obradovao i kada si saznao u kakvoj je situaciji, rešio si da joj pomogneš i ne pominjući joj to. Dva ili tri meseca kasnije zazvonio mi je mobilni, bila je ona, zahvaljivala mi se na podršci i preporukama a ti znaš kako se ja u takvim situacijama ne snalazim najbolje. Ipak, promumlao sam da si ti taj kome bi se trebala zahvaljivati ako je to uopšte potrebno.“ Suze su mi pošle, meni ovolikom medvedu, dobro je što nije mogao da me vidi. Nastavio je: „Nikad neću zaboraviti tvoje angažovanje (u pravom smislu), guranje i pripremanje me za prijemni ispit 1969 godine. Malodušan, sedeo sam, jeo jabuke i pio Lozu, preko volje ti odgovarajući i učestvujući u pripremi, po meni tada, već izgubljene bitke. Po ko zna koji put se pokazalo da si ti bio u pravu i da mi je tvoja upornost iz temelja izmenila život.“ Nisam mogao a ni hteo da zaustavim ili prekinem tu bujicu reči, shvatio sam da on to mora da mi kaže po svaku cenu.

„Imao si i imaš nekakvo, kod ostalih ljudi zanemareno ili izgubljeno, čulo da osetiš tuđi bol, muku i nevolju. Onda kada J. i ja nesrećni, izbezumljeni i izgubljeni, nismo činili ništa drugo nego gledali jedno drugo suznim očima, nesposobni da prstom mrdnemo, pojavio si se! Smišljeno grubo si nas prodrmao i dozvao svesti a onda prijateljski i bratski pomogao, sada mogu da kažem, pokušao da pomogneš, tamo gde pomoći nije bilo, gde je nema i dalje. Hvala ti zbog toga.“

Retko se viđamo a nekada smo bili zajedno po ceo dan. Ipak to ništa nije promenilo u našem odnosu. Ubeđen sam da je naše prijateljstvo čvrsto i stabilno. Kako ovo zvuči građevinarski.

Rekao mi je da jedino što nije znao ni umeo da me brani pred drugima, bila je moja ogromna i neskrivena želja da se po svaku cenu nalazim pored moćnih ili poznatih. „Voleći te, mogao sam to da prihvatim kao činjenicu ali je i pored najbolje volje i htenja nisam mogao drugima objasniti i odbraniti te od ogovaranja i opanjkavanja. Ni sada ne mogu da shvatim da nisi svestan svojih vrlina i kvaliteta i beskorisnosti traženja potvrde od onih koji ti nisu ni do kolena!“

Žao mi je što se ne viđamo češće, ali u jednom periodu i kada bismo se sreli, izgledalo je kao da više nemamo o čemu da razgovaramo. Ne, ne krivim njega za to, bar pola „krivice“ pripada meni. Obojica bismo skretali pogled, razgovor nam je bio usiljen i nategnut.

Nisam otišao na otvaranje njegove izložbe pre dve godine. Jasna. a zatim i mnogi drugi su ga pitali, iznenađeni što me ne vide, a gde ti je Zoran? N. me je srela na izložbi R.L. pet minuta pošto ga je otpratila do autobusa. Rekla mi je : „Upravo ste se mimoišli sa drugom profesore?“ Odgovorio sam joj, da ne znam o kom se drugu radi, da ne znam ni kada je i gde bila izložba, da nisam bio pozvan, iako ona to nije ni pomenula. Ispao sam govnar! Nekoliko dana kasnije sreli smo se na Akademiji i pre nego je stigao da me pozdravi, zabobonjio sam : „Šalješ mi poruke preko one moje studentkinje, kritikuje me što ti nisam bio....etc., etc.“ Osećao sam se jadno dok sam to izgovarao. I sam znam da sam to uradio iz osećanja krivice i grižnje savesti. Priznajem, umeo sam da ga napustim kad bi se pojavio neko ko mi je u tom trenutku nešto značio. Nikada mi to nije zamerio. Rekao mi je nedavno: „Dragi moj, ja sam onaj isti M. , ako sam se i promenio, promenio sam se na bolje. Moja osećanja prema tebi ostala su i ostaće ista. Odavno vidim i osećam kako se nalaziš u nekakvom čudnom stanju iz kojeg, sva je prilika ne umeš ili ne možeš da nađeš izlaz. Žao mi je zbog toga ali znam da ti niko osim tebe samog ne može pomoći.“

Kako god, želim mu da bude zdrav i veseo i dugo, dugo da poživi.

P.S. Onih tri sata koje smo proveli pre nekoliko dana, izbrisali su svaki trag nelagodnosti i neprijatnosti koje smo obojica osećali. Ponovo smo to bili on i ja i zajedno! Ponovo smo mogli i umeli da razgovaramo kao nekad. Ništa ne zaboravljamo, pamtimo „kao slonovi“ ali o budalaštinama s jedne ili druge strane, nismo razgovarali. Zaista sam se osećao dobro i prijalo mi je da ga slušam, znao sam da zna koliko smo „vezani“, da zna da i ja to znam.

DRUGA KNJIGA, u nastajanju

2008-11-13T11:56:00.002+01:00

KAĆA

Moj batica? Mogu danima i mesecima da pričam o njemu i opet ne bih sve rekla. Nas dvoje se volimo od trenutka kada smo seli u zadnju klupu, bili smo najviši rastom, u drugom polugođu prvog razreda osnovne škole „Vuk Karadžić“ u Prištini, gde smo tada živeli. Bilo je to 1954 godine, Priština je bila potpuno zatrpana snegom, tek po dimu koji se izvijao iz badže, moglo se primetiti da se tu nalazi mala, niska kućica, kakvih je u Prištini tog doba, bilo najviše. Naše kuće je delilo desetak metara i niska zeleno ofarbana ogradica sa vratancima na sredini. Bili smo nerazdvojni, imam dve mlađe rođene sestre a on mlađeg rođenog brata ali smo nas dvoje od samog početka uspostavili nekakav poseban odnos koji traje evo sve do danas. Ja sam se posle završene gimnazije iz Prištine preselila u Beograd a on se selio prvo u Novi Sad, pa u Titograd gde je maturirao i tek onda su došli u Beograd. Bez obzira na udaljenost i razdvojenost, nas dvoje smo uspevali da se po dogovoru ili slučajno sretnemo u raznim gradovima širom stare Jugoslavije. Sećam se da smo se jedne večeri „sudarli“ u Dubrovniku i to baš u vreme kada je na Skalinama počinjao Ibrica Jusić. Uvek smo se radovali jedno drugom i umeli da provedemo sate i sate u priči i zezanju, nikad nam nije bilo dosadno. Moram da ispričam jednu, malo je reći zanimljivost: Moj deda po majci Ljuban i njegova baba po ocu Ljubica su bili blizanci. Ne mora da znači al’ mož’ da bidne, a? Znam ja da se u našem narodu najviše krve i zavađaju najbliži rođaci, brat i brat, otac i sin... ali mi smo pelcovani od tog sindroma. Družimo se i svi zajedno, osim njegovog brata koji se sam odvojio i ne komunicira sa nama a i sa njim vrlo retko, samo kad mora.

I moje seke ga obožavaju i ponose se njim ali Bojani, mojoj mlađoj ćerki on je od prvih njenih koraka bio i ostao do danas uja No 1. Još kao pilence nije mu se vadila iz krila. A on, moj batica, naprosto je obožava. Njih dvoje umeju da se sastanu i sretnu mimo nas svih, sednu u neki kafić i pričaju li pričaju. Zavoleo je i njenog sadašnjeg dečka kada je shvatio da je on iskreno voli, mazi i pazi. Voleći njega zavolela sam i njegovu ženu a on „cveta“ i uživa u našem, iskrenom, punom ljubavi i razumevanja, odnosu. Nas dve umemo da se nađemo, i bez njega, da ručamo zajedno, da pijemo kafu, da se ispričamo, ili ona dođe kod mene ili ja kod nje, između nas dve, pored ljubavi koju osećamo prema njemu i koja nas vezuje, postoji i iskreno pravo prijateljstvo. Možda nisam objektivna kada je on u pitanju, možda bi neko rekao da mi to što ga volim zamagljuje sliku ali ja sam kao i on subjektivna i ne bežim od toga. Moj batica je pre neku godinu na Internetu otvorio Blog koji nosi naziv „Subjektivno“ i „lud“ kakav je već, u podnaslovu napisao odprilike ovako: „Pišem kada moram da reagujem po svaku cenu....ali moram da dodam reči moje žene: „Što si stariji sve više pričaš i reči moje dobre drugarice Lj.T.: „Ne zaklapaš!“, eto i to su razlozi zbog kojih sam otvorio ovaj Blog.“ A piše i govori da ti je milina da ga slušaš. I duhovit je beskrajno, zna da me zasmeje i raspoloži. Mada on kaže da sam ja ta koja sam uvek i pored svega što mi se dešavalo i dešava, pozitivna i imam snage i energije za dvadesetoro.

Ovaj najlepši od svih života i jedini koji imamo, i njemu i meni je stvorio i stvara svakakva sranja! On zna da mi kaže: „Kale, i ti i ja smo dobri ljudi, nikome ne želimo zlo, niti smo ga ikome učinili, pa zašto nam sve ovo svalilo na glavu?“ Odgovaram mu da možda ispaštamo nečije grehe, grehe nekog od naših predaka, šta da mu kažem drugo?!

Tu skoro, u septembru, je otvorio samostalnu izložbu u galeriji svog udruženja u Knez Mihailovoj, u samom centru Beograda. Bože kako sam bila ponosna na njega! Nije moglo da se prođe od sveta! I što je najlepše i neuobičajeno među umetnicima, na izložbu mu je došlo „tušta i tma“ koleginica i kolega. Slikar, umetnik, ne može da poželi više od toga. Umetnici su sujetni i surevnjivi, zavidni i pakosni, pa mi je baš zbog toga drago što ih je bilo „onoliko“.

Uskoro će dve godine od kako je doživeo infarkt. Skačem „s brda s dola“ jer kad govorim o mom batici, ne znam šta pre da kažem. Izvukao se za dlaku, bar tako su rekli lekari. On se zezao: „Umalo da umrem zdrav.“ I zaista, rezultati biohemije su pokazali da u krvi nema ni traga od masnoća, ono, Holesterola i Triglicerida a šećer mu je bio tako nizak da su ga lekari pitali da li je ikada u životu pojeo nešto slatko. U pitanju je bio stres ili kako on kaže: „Slaganje stresa na stres sve do eksplozije.“ U knjizi koju je objavio samo na svom Blogu, na jednom mestu piše: „Stres nije kiša, pa lepo raširiš kišobran i gotova stvar.“ Od stresa se ne možeš sačuvati, mi živimo u sred sredine stresa i to već godinama.

On je nastavio da živi sasvim normalno kao da se to desilo tamo nekom desetom. Ide u slikarske i grafičke kolonije, peca, vozi bicikl, naravno ne više trideset i više kilometara, nego pet, šest do deset, po keju ili kada ide da peca.

Svakog juna ide u Gračanicu u likovnu koloniju Vidovdan, ove godine je dobio nagradu Longin za sveukupan doprinos likovnoj umetnosti. Objasnio mi je da je Longin bio naš poznati živopisac, da su Sveti Ratnici u Dečanima njegovih ruku delo, da je oslikao Pivski Manastir i mnoge manastire i crkve u Bosni. Moj tata je je sa Kosova, iz Dobrotina pa mi ta batina vezanost za Gračanicu još više prija. Kaže mi da tamo oseća neverovatan mir, porani ujutro, nasloni se na istočni zid ili sedne na kamenu klupu ugrađenu u zid, jede svoju obaveznu kiselu jabuku i gleda izlazak sunca. Nije religiozan ali za njega je Gračanička crkva, o kojoj inače zna bolje i više i od popova, „Minjon“ u svetskim razmerama i spolja i iznutra. Može satima da priča o njoj i uvek kada ga slušam čujem neki novi detalj, zanimljivost. Priča mi da je Simonida divna ali je on zaljubljen u Caricu Jelenu koja se sa Konstantinom nalazi kada se skrene levo iza stuba na kojem se nalazi Simonida. „Prelepa žena sa kosom skupljenom u zlatnu mrežicu, nijedna današnja lepotica ne može joj konkurisati!“ Išla sam ja u Gračanicu kada sam bila mala ali sam sve pozaboravljala pa mi prijaju njegova podsećanja i samo njegova zapažanja.

Neverovatno ali istinito, uspeo je od prve da dobije invalidsku penziju što im je malo, vrlo malo, ali ipak popravilo materijalno stanje. On slika, pravi grafike, izlaže, sprema veliku izložbu za maj mesec 2009 godine. Posle izložbe koju sam pomenula razboleo se, i on i Jasna, uhvatila ih je neka opasna viroza. Dugo je to trajalo, nikako da se izvuku. Snajka još kašlje, ide redovno na posao a ne pada joj na pamet da ode kod lekara. Moja batica je u tom periodu upao u „Tugu, očaj i beznađe(!)“, to su bile njegove reči. Kazao mi je da je depresija „malo dete“ prema onome kako se oseća. Pre dva dana sam ga zvala telefonom i vidim da je uspeo da prevaziđe to odvratno stanje. Čudan je, ume da se uhvati u koštac sa najtežim problemima a ume i da „kljokne“, ni sam ne zna zašto. Možda i zna, zna sigurno ali mu se u nekom trenutku učini da je sve besmisleno i da nema svrhe. Tad potpuno padne, odustaje od borbe. Srećom ima u njemu dovoljno snage, upornosti, odgovornosti i ljubavi koju oseća prema Jasni, Mikanu i svima nama koje voli i one mu pomažu da se povrati, „da stane na noge“, da ponovo bude moj batica, hrabar, snažan i veseo.

Uvek se šali sa mnom da je stariji od mene godinu dana i da moram da ga slušam. Ja rođendan slavim 1.januara a to je udesila moja majka a njegova tetka, to se izgleda moglo tada. Rođena sam 27, decembra 1946 godine ali je mama htela da budem „godinu dana mlađa“, pa je u matičnom uredu sredila da mi kao dan rođenja upišu 1. januar 1947 godine. Partizanska posla, za tih pet dana mlađa sam kalendarski od njega godinu dana a razlika među nama je nepunih četiri meseca.

Ni on ni ja nismo od onih koji kukaju i proklinju život, iako bismo imali hiljadu razloga za to. Pita njega njegova tašta: „Kako si?“ a on joj odgovara: „Fantastično!“ „Kako možeš da budeš fantastično“, počne ona, „Imam recept“ kaže moj batica i nastavlja: „Svakog dana me život razbuca na hiljade delića i komadića, prespavam i ujutro kad ustanem pljunem i počnem da lepim parčiće, da se ponovo sastavljam i tako svaki dan.“

Ima školske drugove u Kliničkom Centru pa su ga prošle godine ubacili u Work Schop, tako nazivaju skup najboljih svetskih kardiologa i pokušali su da mu probuše zapušenu arteriju ali na žalost nisu uspeli. Do tada od infarkta nije pušio ali: „Jeb’o te, jedino meni od svih koji su bili na stolu, nisu uspeli da proguraju žicu“, rekao je kada smo snajka i ja došle da ga obiđemo. Posle našeg odlaska ogrnuo je jaknu i sišao u prizemlje, iz automata uzeo kafu s mlekom i izašao ipred Hirurške br.1. Seo je preko puta na zidić koji ograđuje neku školu i polako pjuckao. Onda je prelomio, do njega na nekoliko metara se nalazio kiosk, ustao je i kupio kutiju Camel-a i upaljač. „Odlučio sam da pušim tri cigarete dnevno, samo uz kafu i posle ručka“, ispričao mi je kasnije. Naravno, sa tri cigarete prešao je na pet, „Po dve uz kafu i jedna posle ručka“ a zatim na... ne smem ni da ga pitam koliko! Snajka mu neprekidno zakera: „Nećeš valjda da me ostaviš sa hiljadu nerešenih problema“, pokušava da bude gruba, „Čoveče, džaba ti svi lekovi koje piješ i pridržavaš se propisane terapije ako ne prestaneš da pušiš. Ti imaš obveze i odgovornost prema meni i Mikanu a pre svega prema sebi, hoću te živog.“ I ja ga kao grdim, uozbiljim se i namrštim ali ga potpuno razumem. Zna on koliko je duvan štetan, svestan je i koliko je doprineo da ga „strefi“ infarkt ali to ti je kao heroin, zavistan si i basta! On kaže da mu je pušenje pre i iznad svega zadovoljstvo. I jeste znam po sebi! Ipak bi morao da ga batali, stalno odlučuje da će ga ostaviti za sva vremena ali još nije doneo istinsku i iskrenu odluku da zatvori taj prokleti receptor u mozgu. Piće je ostavio kao kad pucneš prstima, ima tome ohohoj godina. Nije imao nikave krize ali je odlučio i to je to. I dalje sedi i nalazi se društvom po kafanama, „Kolarac“ mu je najmiliji, i pije svoj omiljeni produženi espreso sa mlekom, dok drugari „cevče“ alkohol. Kaže mi da se oseća kao da nikada nije pio ali mu to ne smeta da bude veseo, čak da zapeva sa društvom. A i oni su se najzad pomirili sa tim da više ne pije, iako su ga dugo nudili, desi se i sada da ga neko ponudi. On se samo nasmeje. Kad bi sa cigaretama mogao tako!

Ubeđena sam da će mi burazer doživeti 96 godina, prihvatila sam njegovu „odluku“ koju je pola u šali, pola ozbiljno jednom izrekao: „Ali samo pod uslovom da budem pokretan i da mogu sve sam oko sebe.“ Dosta sam trtljala ali ne mogu da se zaustavim kada je on u pitanju.

DRUGA KNJIGA, u nastajanju

2008-11-06T11:18:00.002+01:00

GROF

Đanija znam od svoje petnaeste godine, on je legenda „Šest kaplara“, mada nas je ostalo malo živih a ove nove generacije klinaca pojma nemaju kako je to izgledalo pre više od četrdeset godina. Pokojni Doktor Rale, inače jedan od njegovih najboljih drugova i „lični lekar“, 1965 godine je „Šest kaplara“ nazvao: „Solo sity – majmunsko ostrvo.“ Đani je napravio tablu sa tim natpisom, prikucao je na letvu, a onda su je njih dvojica zaboli u zemlju pored Dunava, blizu plaže koju smo napravili i na kojoj smo provodili celo leto. Osim zgrade CK i Izvršnog Veća sve do opštine Novi Beograd, bila je pustara ispresecana „jezerima“ kako smo zvali ogromne bare prepune riba. I sa druge strane, tu gde je danas Sava Centar i Hajat, Geneksovi apatmani, sve je to bilo jedno veliko jezero. Gaga vaterpolista je ulazio u vodu i gacajući po mulju umeo je da između nogu stisne ogromnu šarančinu. „Šest kaplara“ je zaista izgledalo kao ostrvo u toj peščanoj i vodenoj pustinji. Bili smo upućeni jedni na druge i družilo se nekoliko generacija. Danas razlika od četiri, pet godina ne predstavlja ništa ali onda kada sam ja imao petnaest, Đani, Sloba, Peca, Aca Pandur, Zoran Riđi, Žile...imali su po dvadeset godina. Čamuga, ja, Vlada, Ceca, Šomi... gledali smo u njih kao u bogove. Imitirajući ih počeli smo da pušimo, da igramo poker, bogami i da nategnemo po koje pivo. Doktor Rale i Đani su iz samiške u njihovom soliteru donosili po nekoliko gajbi piva, vezivali ih konopcima i spuštali u Dunav. Nikada nas nisu terali od sebe ali nam nisu davali da pijemo više od dve flaše. Đani je bio rođeni pokeraš a najviše je voleo da igra sa Žuletom, njih dvojica su kada se udruže bili nepobedivi. Nisu igrali klasične „makaze“ ali su toliko voleli i poznavali poker i uživali u njemu da niko nije mogao da im parira. „Osnovno pravilo je, kad sedneš da igraš pokericu, da odmah kažeš sebi da tvoja lova više nije tvoja, da se unapred oprostiš od nje. Onda možeš da igraš bez opterećenja“, govorio je Žule. Na plaži se igralo u sitnu lovu, zabave radi i uglavnom ista ekipa: Đani, Žule, Bora oficir i Ljubiša. Igrali su i drugi ali oko njih je bilo najviše kibicera. Koliko su se poznavali najbolje govori sledeći primer: Žule je dobio četiri keca a Đani fleš do Kralja. Da bi navukao Žuleta, Đani je posle podizanja Bore oficira, rekao „platim!“ Stari mačak Žule ga je pogledao pažljivo, Đani se smeškao, nikad nisi mogao ni da pretpostaviš kakve su mu karte, uvek mu je na licu lebdeo isti osmeh. Posle kratkog vremena, Žule je rekao: “neću“ i bacio otvorene karte. Svi smo zinuli! Bacio je četiri keca! Zabezeknuti Bora oficir je okrenuo svoje karte, imao je tri desetke. Đani je mirno rekao: „bolji sam“ i pokazao fleš. Ni jedan ni drugi nisu komentarisali, nisu ni reč progovorili o onome što se desilo. Pamtim to kao da se sada dešava, urezalo mi se u glavudžu. Pričalo se a ubeđen sam da u tome ima istine, da su on i Žule igrali velike partije za nezamislivu lovu. Sa nekavim budžama, direktorima i političarima. Znam samo da se dešavalo da ih nema po nekoliko dana a onda bi se pojavili bledi, skoro beli u licu, kao ljudi koji su puno vremena proveli u zatvorenom prostoru. Častili su društvo ali ni reč nismo mogli da čujemo gde su bili i šta su radili. Sad mi pade na pamet 1966 godina, glava je čudo! Pročulo se u kraju da su oni iz Gradskog i Opštinskog komiteta Partije odlučili da u „Šest kaplara“, kao formiraju omladinsku konferenciju, prvu u ondašnjoj Jugi. Jebo te, svašta su izmišljali. Boleo je nas sve za to. Ali kada smo čuli da su već predvideli ko će biti Predsednik, Sekretar i ostali „kadrovi“, e jebi ga ne može to tako! Te koje su oni zapisali ili nismo znali ili su bili dupelisci sa kojima se nismo družili. I „aktiviramo“ ti se mi, na silu, a ovi kao demokratski nastrojeni nisu mogli da odbiju, ubacimo Đanija u glasački list. Usrao ih je sve! Pokupio je tri puta više glasova nego njihovi svi zajedno. Nije bilo mangupa koji nije glasao za njega, zaista smo ga voleli. A i hteli smo da zajebemo komitetlije. Đani je prvo hteo da odbije ali kada se oko njega okupilo trista momaka, rekao je: „Dobro, ali sutra počinjemo da rmpamo, i to svi bez izuzetka, nema tu Predsednik i članovi, svi smo jednaki.“ Uspeli smo da od Opštine dobijemo baraku koja je ostala iz vremena gradnje „Šest kaplara“ i odmah smo krenuli da je čistimo, izbacujemo šut i prljavštinu, da planiramo šta ćemo u kojoj prostoriji... Bog te, napravili smo drugu diskoteku u Beogradu, prva je bila Laze Šećerovića kod Ateljea ali je ona bila, što bi danas rekli klinci, fensi a naša je bila za sve. Srušili smo četiri zida i dobili pravu salu, Šomiju smo dozvolili da ispuni svoju želju i napravi kamin u dnu sale, lažni naravno, ni sad mi nije jasno koji moj mu je trebao kamin, okrečili smo je od poda do plafona a Đani je naslikao duž celog zida friz (dobro sam zapamtio) na kojem su bili Bitlsi, Rolingsi, Dilan, Donovan, Hu i njegovi omiljeni Enimalsi. Mogu vam reći da je to izgledalo sasvim pristojno. I počeo je da dolazi svet. Smislili smo i članske karte. Ceca je puštao muziku, za njega smo napravili posebnu prostoriju u koju je smestio dva gramofona i gomilu long plejki, malo, malo je išao u London i donosio nove ploče. Imao je i šiber prozor kroz koji je pratio šta se dešava u sali. A i zbog ispunjavanja želja, uglavnom devojčicama. Đani je retko dolazio, uglavnom se muvao po gradu ali kada je bilo gusto, uvek je bio tu. Sećam se kada su jedne večeri nahrupili Žorž i njegovi. Počeli su da se zajebavaju, da štipaju i maltretiraju devojke iz kraja, da šaraju zidove... Neko je zvao Đanija. Došao je odmah, sreća da je bio kod kuće, sa Backom i Čedom. Čeda je u rukama imao ogromnu tešku lopatu, Backo je bio kao kuća, imao je bar stotrideset kila. Đani nam je rekao da pozovemo Žorža u hodnik. Čeda se naslonio na lopatu, Backo prekrstio ručerde. Đani je mirno i ljubazno rekao Žoržu da mogu da se učlane i slobodno dolaze kao i svi drugi i da je imbecilno da se ruši i uništava prostorija u koju će opet doći i dolaziti. A devojke ostavite na miru! Ako se nekoj dopadne neko iz tvog društva onda je sve u redu. Žorž ga je slušao bez reči. Njegovi su pokušavali da ga nahuškaju, stalno su nešto srali i dobacivali. Onda je Žoki progovorio: „Slušaj prijatelju, ja sam životinja ako krenem da bijem, ne stajem dok te ne urnišem.“ Napravio je pauzu, Čeda je digao lopatu a Backo je raskrstio ruke. „Ti šiptaru spusti lopatu“, nastavio je Žorž, „a ti si u pravu“, okrenuo se Đaniju, „jebi ga imam i ja kefalo, evo ruke, nema više sranja“, pogledao je svoje, oni su ćutali, njegova reč je bila zakon. Posle godinu dana, oni iz raznih Komiteta su se stalno mešali i kao davali nam direktive „odozgo“, Đani je organizovao Skupštinu i dao ostavku. Počeo je da studira Prava ali je posle dve, tri godine konkurisao na Akademiju likovnih umetnosti i primili su ga. Sada se srećemo na keju, ja se s Vladom nalazim u šest i imamo svoju rutu a Đanija srećemo kako kad, nekad na biciklu a nekad i on ide pešaka. Na ovom belom svetu ostali smo samo on i ja, koji zovemo jedan drugog Đani i Grof! A umalo da pandrknemo obojica, tu skoro, ali jebeš to, idemo dalje dok se može!